Putin neće izbegavati konflikte sa EU i SAD

(Rossijskaja Gazeta, 12.11.2011)    

Premijer Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin se sastao sa članovima međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj“[1]. Da bismo nešto saznali o ključnim tačkama tog razgovora, stupili smo u vezu sa učesnicima tog susreta: dorektorom Centra “Bertold Bejts“, Nemačkog društva za spoljnu politiku Aleksandrom Rarom i sa direktorom evropskih i azijskih programa Instituta svetske bezbednosti SAD Nikolajem Zlobinom.

Rossijskaja gazeta (RG): U razgovoru sa premijerom dotakli ste i tačku o stvaranju Evroazijskog saveza (EAS)?

Aleksandar Rar (AR): Da, govorili smo o tome. Mislim da on na EAS gleda kao na neku vrstu autonomne tvorevine. I, kako mi se čini – ne žuri da iz EAS gradi most prema Evropi. To će za sada biti čisto ekonomska organizacija, kakva je i EU bila u 50-tim godinama.

Premijer je kazao da je neophodno da se na isti način objedine shodno ekonomskim interesima i da stvore ogromno zajedničko tržište do Vladivostoka i do kineske granice, radi toga da bi države na postsovjetskom prostoru imale istovetne privilegije u saradnji, prometu robe i carinskoj proceduri, kao i Evropljani. Ta šema za sada još nije do detalja smišljena. Ali, vreme će pokazati kako će se u daljem toku situacija razvijati.

RG: Da li je pravac razvoja Rusije usmeren ka Aziji, ili ka Evropi?

AR: Iz premijerovih kazivanja, to nije jasno. Mislim da će sve ostati onako kako je on to i tokom poslednjih godina činio. Putin je ubeđen da će se saradnja sa Evropom nastaviti.

RG: Da li je bila dotaknuta i tema stagnacije političkog sistema?

AR:  Jasno je da neće doći do nekog stezanja. Ključna rečenica u tome je bila da je Rusija danas već dovoljno stabilna. Ostvareno je ono što je bilo potrebno. Sada se može razmišljati i o novim koracima u pravcu liberalizacije postojećeg sistema.

RG: Kada govorimo o onome što još predstoji da se učini, da li je bila dotaknuta tema investicija u Rusiji?

AR: Premijer nije na to usredsredio svoju pažnju. Ali sa velikim neraspoloženjem je naglasio da se usled mera koje je smislila EU sve takve investicije u Evropi zatvaraju. To je bilo rečeno u vrlo oštrim tonovima. To navodi na pomisao da Putin neće izbegavati konflikte sa EU, isto kao što neće izbegavati ni konflikte sa SAD po pitanju protivraketne odbrane (PRO).

RG: Koja su pitanja još dotaknuta?

AR: Nema ničeg novog u spoljnopolitičkom kursu. Neophodno je izgrađivati dobre odnose sa Kinom, SAD, i EU. Dotaknuto je i pitanje Avganistana. Govorili smo o tome da je u tom regionu započeto širenje nuklearnog oružja i da će to dovesti do katastrofe. Dotakli smo i probleme Sirije. Putin neće podržavati politički pristup sadašnjeg rukovodstva Sirije. Ali – treba se postarati da se onemogući onakav bezobrazluk i nakaznost do koje je došlo u Libiji.

RG: Šta je osnovna poruka tog razgovora?

AR: Pamtim premijerove reči o stanju Rusije. Govorio je o tome da je natalitet sada viši nego pre 25 godina. I mada ostaju neki raniji problemi, ipak se u celini u mnogim pravcima stanje značajno poboljšalo. Prihodi stanovništva su trostruko do četvorostruko porasli tokom poslednjih deset godina. Poboljšana je medicinska struktura u državi, mada ni to još nije dovoljno. Govorio je i tome da po spoljnom stanju budžeta, Rusija sve manje zavisi od nafte i gasa, i da se ta tendencija nastavlja. To će reći – Putin daje politici najvišu ocenu. Što se tiče sudbine tandema [Putin–Medvedev], on će nastaviti da funkcioniše.

Vasilij Voropajev:  Rusija je otvorena kako prema istoku, tako i prema zapadu

Evroazijski savez će postati partner EU

Direktor  evropskih i azijskih programa Instituta svetske bezbednosti SAD Nikolaj Zlobin je ispričao dopisniku RG o onome što se diskutovalo na susretu Vladimira Putina sa članovima međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj“, kao i o toku tog susreta.

RG: Molim Vas, ispričajte nam o susretu “Valdajaca“ sa Putinom. Kako je taj susret prošao i koje utiske nosite sa njega?

Nikolaj Zlobin (NZ): Ostao mi je vrlo dobar utisak – i bolji nego štoje većina učesnika očekivala.Jutros sam čak to razmotrio sa kolegama, i zaključili smo da je to bio jedan od najprijatnijih susreta tokom poslednjih nekoliko godina. Putin je izgledao samouveren i ubeđen da je u pravu. Sedeo je dugo sa nama – do posle ponoći. Neko je izračunao – čak tri i po sata, mada ja na sat nisam gledao.

RG: Da li se diskutovalo na temu EAS?

NZ: Svakako, to je bila jedna od tema koja je interesovala kako evropske, tako i azijske eksperte. Putin je i sam prilično mnogo govorio o EAS-u. Kazao je da je to ekonomska integracija i da o političkoj nema govora. Po njegovim rečima, u EAS –u, kao i u Carinskom savezu i Jedinstvenom ekonomskom prostoru, biće primenjivani međunarodni principi. Usled toga će učesnici delati shodno svetskim pravilima, što će biti dobro za sve. Putin je kazao da bi, naravno, bilo dobro da Ukrajina uđe u EAS, kao i u Carinski savez i u Jedinstveni ekonomski prostor, ali da će i bez nje to biti uspešan plan. Naravno, on će sa Ukrajinom biti jači, ali i bez nje će biti dovoljno snažan. Pa i sada je Carinski savez, koji funkcioniše bez učešća Kijeva, ozbiljna organizacija. Putin je još  kazao da EAS ni u kom slučaju nije ni protivnik, ni alternativa za EU. Naprotiv – on je partenr za EU – on je još jedna regionalna organizacija oformljena prema međunarodnim principima. Zbog toga će biti lako da se s njom uspostavi partnerstvo. 

RG: Eksperti Valdajskog kluba su mnogo govorili o pravcu razvoja Rusije,   o tome u kom pravcu ona treba da se kreće –ka Zapadu, ili ka Istoku. Da li se ta tema potezala na susretu sa premijerom?

NZ: Da, svakako, tema o izboru koji Rusija ima, se diskutovala. Putin je detaljno pričao o tome kako on danas vidi Zapad i Istok, i o tome koliko su im interesi bliski. Čini mi se da je dao na znanje da je, uopšte uzev, Rusija otvorena u svim pravcima, ali da ona ima i svoje ekonomske interese. Kazao je i da postoji tendencija da se ruski politički interesi preuveličavaju. Međutim, glavna je ekonomija. Zato se, kako je kazao, naši odnosi prema nečemu određuju veličinom naših ekonomskih interesa, što svi treba da imaju u vidu.

RG: Da li se govorilo i o političkoj situaciji u Rusiji i o predstojećim izborima?

NZ: Da, ja sam Putinu postavio pitanje na tu temu. Pitao sam – zašto za sve vreme Medvedevog predsedništva nije došlo do pojave novih političara od federalnog značaja, i zašto nema novih političkih partija. Povodom toga, došlo je do duže i zanimljive diskusije. Putin je živahno i energično reagovao na moje pitanje, a ono je u dvema različitim varijantama postavljano još dva puta.

Podsetio je na ono što se odigrtava u SAD, gde se republikanci bore protiv Baraka Obame, dok svi kažu da oni sami imaju probleme sa svojim liderom. U Italiji odlazi Silvio Berluskoni, a gde je lider koji će ga zameniti? To pokazuje da problem liderstva u raznim zemljama, u razvijenim demokratijama, nije istovetan.

Po Putinovim rečima, potrebno je da se politički sistem usavršava, a ne da se rađa ogroman broj malih stranaka. Kazao je da je Rusija velika zemlja, i da mu se dopada amnjerički politički sistem. U njemu se unutar partija odigrava mnogo toga demokratskog. To su oni prethodni izbori, kao i diskusije i izbori na nivou osnovne demokratije – opštinski, itd. A na vrhu stoje dve velike snage koje se međusobno bore i predstavljaju svoje interese. Po Putinovim rečima, to mu se dopada, mada višepartijski sistem na Zapadu doživljava krizu. Nisam se tome suprotstavio – na šta mi je Putin čestitao – zato što sam se na kraju saglasio s njim.

Takva diskusija se vodila još neko vreme. Mada Putin nije pominjao prezimena novih lidera, činilo mi se da je želeo da dobije to pitanje i da govori o tome zašto se oni ne pojavljuju. Tu se ne radi samo o tome da je on najsnažniji političar. Čini mi se da u tom sistemu ima nešto što ne dozvoljava da se novi lideri pojave.

RG: Koje teme su još izazvale najveće interesovanje učesnika sastanka?

NZ: To je bilo ono poslednje pitanje: o energetskom tržištu. Putin je počeo živahno da govori o osobenostima tog tržišta, i o razmimoilaženjima između Rusije i EU. Radi se, posebno o “trećem energetskom paketu“[2]. Posle toga je govorio o dobijanju gasa iz škriljaca i začudio nas je – bar mene jeste, kada je počeo crtati šeme za dobijanje tog gasa i govoriti o porama, tehnologiji i o ekološkim aspektima. Bilo je to – kao učitelj na tabli, samo što je crtao na bloku i pokazivao nam šeme za izvlačenje gasa. Diskusija je do kraja bila vesela, energična i oživljena, a što je najvažnije – sadržajna.

Prevod sa ruskog: Vasilije Kleftakis