„Prolećna ofanziva“ je klanica u koju je Zapad bacio ukrajinsku mladost

 Dok se Ukrajina spremala da započne svoju mnogo najavljivanu, ali dugo odlaganu kontraofanzivu, mediji su objavili fotografiju ukrajinskog vojnika sa prstom na usnama, što simbolizuje potrebu za tajnošću kako bi se zadržao neki element iznenađenja za ovu operaciju koja je prethodno razglašena u medijima.

Sada, kada ofanziva traje već dve nedelje, jasno je da ukrajinska vlada i njeni zapadni saveznici ćute iz sasvim drugog razloga - da bi prikrili brutalnu cenu koju hrabri mladi ljudi Ukrajine plaćaju da povrate male delove teritorije koje je Rusija okupirala. Ofanzivu neki već nazivaju samoubilačkom misijom.

Po savetu britanskih vojnih savetnika u Kijevu, Ukrajina je ubacila u borbe zapadne tenkove i oklopna vozila sa trupama obučenim od strane NATO-a  bez vazdušne podrške ili operacija razminiranja. Rezultati su bili predvidljivo katastrofalni, a sada je jasno da to nisu samo „opracije napipavanja“ kako je propaganda isprva tvrdila, već dugo očekivana glavna ofanziva

Zapadni stručnjaci su najpre opisali ove prve dve nedelje borbi kao „operacije napipavanja“ kako bi se pronašle slabe tačke u odbrani Rusije. Rusi su od 2022. godine ojačali svoje položaje sa više slojeva minskih polja, ,tenkovskih zamki, unapred postavljene artiljerije i jurišnim helikopterima koji pojedinačno mogu ispaliti 12 protivtenkovskih projektila.

Po savetu britanskih vojnih savetnika u Kijevu, Ukrajina je ubacila u borbe zapadne tenkove i oklopna vozila sa trupama obučenim od strane NATO-a  bez vazdušne podrške ili operacija razminiranja. Rezultati su bili predvidljivo katastrofalni, a sada je jasno da to nisu samo „opracije napipavanja“ kako je propaganda isprva tvrdila, već dugo očekivana glavna ofanziva.

Zapadni zvaničnik sa pristupom obaveštajnim podacima rekao je Asošijeted presu 14. juna: „Intenzivne borbe su sada u toku u skoro svim sektorima fronta... Ovo je mnogo više od ispitivanja. To su masovni napadi oklopnih i drugih jedinica sa teškom ratnom opremom na u rusku bezbednosnu zonu.

Pored propagandnih, pojavljuju se i drukčiji pristupi. Na konferenciji za novinare nakon samita u sedištu NATO-a, američki general Mark Mili upozorio je da će ofanziva biti duga, nasilna i sa velikim brojem žrtava na ukrajinskoj strani.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ukrajinske snage pretrpele 7.500 žrtava u prvih 10 dana ofanzive. Ako su stvarni gubici Ukrajine samo delić toga, dugo i nasilno krvoproliće koje general Mili predviđa uništiće nove oklopne brigade koje je NATO naoružao i obučio

Ruski video snimci prikazuju desetine ukrajinskih tenkova i oklopnih vozila kako leže uništeni u minskim poljima, a vojni savetnici NATO-a u Ukrajini potvrdili su da je ona izgubila 38 tenkova tokom jedne noći 8. juna, uključujući i novoisporučene nemačke Leopard dva.

Rob Li iz Instituta za spoljnu politiku objasnio je za Njujork tajms da Rusi pokušavaju da nanesu Ukrajincima što više žrtava i unište što više vozila u oblastima ispred svojih glavnih odbrambenih linija, pretvarajući ta područja u zone ubijanja. Ako takva ruska strategija funkcioniše, sve ukrajinske snage koje dođu do glavnih ruskih odbrambenih linija biće previše oslabljene i iscrpljene da bi se probile i ostvarile svoj cilj - presecanja ruskog kopnenog mosta između Donbasa i Krima.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ukrajinske snage pretrpele 7.500 žrtava u prvih 10 dana ofanzive. Ako su stvarni gubici Ukrajine samo delić toga, dugo i nasilno krvoproliće koje general Mili predviđa uništiće nove oklopne brigade koje je NATO naoružao i obučio. Iscrpljujući rat će eskaliriti, a već su uništeni  Mariupolj, Severodonjeck i Bahmut a ubijeno je više stotine hiljada mladih Ukrajinaca i Rusa.

Visoki evropski vojni oficir u Ukrajini izneo je više detalja o pokolju za Ejža tajms, nazvavši ukrajinske operacije 8. i 9. juna „samoubilačkom misijom“ koja je izvedena protiv osnovnih pravila vojne taktike.

Trenutna ofanziva je odlagana mesecima jer su se Ukrajinci i njihovi  saveznici pribojavali ishoda kome smo sada svedoci. Činjenica da je ona započela pokazatelj je moralnog bankrota političkih lidera SAD i NATO-a, koji su cvet ukrajinske mladosti bacili u svoj posredni rat u koji neće slati svoju decu i unuke da se bore

„Pokušali smo da im kažemo da zaustave taktiku pojedinačnih napada, da definišu glavni pravac udara uz podršku pešadije i urade šta mogu“, rekao je on. Isti oficir uporedio je ukrajinsku vojnu ofanzivu sa samoubilačkom akcijom britanske lake konjičke brigade koja je uništena jurišajući na rusku artiljerisku vatru tokom Krimskog rata 1854. Brtanci su obučavali ukrajinsku vojsku, pa se ona sada ponaša kao njihova laka konjička brigada 1854.

Ako ukrajinska „prolećna ofanziva“ doživi sumoran kraj, to bi više moglo da liči na britansku i francusku ofanzivu na Somi, 1916. Nakon što je 19.240 britanskih vojnika ubijeno prvog dana, bitka je trajala više od četiri meseca besmislenog, bezobzirnog pokolja, sa preko milion britanskih, francuskih i nemačkih žrtava. Ofanziva je okončana nakon što su Frnacuzi i Britanci  napredovali samo šest milja i nisu uspeli da zauzme nijedan od dva mala francuska grada koji su bili njegovi početni ciljevi.

Trenutna ofanziva je odlagana mesecima jer su se Ukrajinci i njihovi  saveznici pribojavali ishoda kome smo sada svedoci. Činjenica da je ona započela pokazatelj je moralnog bankrota političkih lidera SAD i NATO-a, koji su cvet ukrajinske mladosti bacili u svoj posredni rat u koji neće slati svoju decu i unuke da se bore.

Dok Ukrajina počinje ofanzivu, NATO od 12. do 23. juna izvodi najveću vojnu vežbu u svojoj istoriji („Er difender“), sa 250 ratnih aviona, uključujući i nosače nuklearnog oružja  F-35, koji lete iz nemačkih baza kako bi simulirali borbene operacije u i iznad Nemačke, Litvanije, Rumunije, Severnog i Baltičkog mora. Vežba je dovela do najmanje 15 incidenata između NATO i ruskih aviona na nebu u blizini Litvanije.

Kontinuirano insistiranje da će Ukrajina jednog dana biti članica NATO-a samo znači produžavanje sukoba, jer je to crvena linija za koju Rusija insistira da se ne može preći. Zato su pregovori koji vode ka neutralnoj Ukrajini ključni za okončanje rata

Čini se da niko u NATO-ovoj sveznajućoj tvrđavi u Briselu ni zna za koncept „bezbednosne dileme“. To je situacija u kojoj se navodno odbrambene akcije jedne strane doživljavaju kao ofanzivne pretnje od strane druge i to dovodi do spirale međusobne eskalacije, kao što je to bio slučaj između NATO-a i Rusije od 1990-ih. Profesor ruske istorije Ričard Sakva je napisao: „NATO postoji da bi upravljao rizicima koje stvara njegovo postojanje.“

Ovi rizici će biti evidentni na predstojećem samitu NATO-a u Vilnusu 11-12. jula, gde će se Ukrajina i njeni istočni saveznici zalagati za članstvo Ukrajine, dok će SAD i Zapadna Evropa insistirati da članstvo ne može biti ponuđeno dok rat besni i da će umesto toga Ukrajini ponuditi „nadograđeni“ status i kraći put do članstva kada se rat završi.

Kontinuirano insistiranje da će Ukrajina jednog dana biti članica NATO-a samo znači produžavanje sukoba, jer je to crvena linija za koju Rusija insistira da se ne može preći. Zato su pregovori koji vode ka neutralnoj Ukrajini ključni za okončanje rata.

Ali Sjedinjene Države neće pristati na to sve dok predsednik DŽo Bajden politiku SAD prema Ukrajini vodi pod odlučujućim uticajem neokonzervativnih jastrebova kao što su Antoni Blinken i Viktorija Nuland u Stejt departmentu i savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Salivan u Beloj kući.

Pritisak da se nastavi sa eskalacijom američkog učešća u ratu takođe dolazi iz Kongresa, gde republikanci optužuju Bajdena da je bio smušen i da je oklevao umesto da odlučno pomogne Ukrajini.

Pritisak da se nastavi sa eskalacijom američkog učešća u ratu takođe dolazi iz Kongresa, gde republikanci optužuju Bajdena da je bio smušen i da je oklevao umesto da odlučno pomogne Ukrajini

Načelnik Združenog generalštaba general Mili smatra da diplomatija treba  da donese mir Ukrajini, a američki obaveštajni izvori osporili su dominantne lažne narative o ratu što se vidi u procurelim podacima koje su objavili Njusvik i Simur Herš. Heršu su obaveštajci rekli da neokonzervativci ignorišu obaveštajne izveštaje i izmišljaju svoje, baš kao što su to učinili da opravdaju invaziju na Irak 2003. godine.

Penzionisanjem zamenice državnog sekretara Vendi Šerman, Stejt department ostaje bez profesionalnog diplomate koja je bila glavni pregovarač predsednika Baraka Obame sa Iranom  za Sporazum o iranskom nukleranom programu. Takođe, ona je pozvala Bajdena da se ponovo pridruži sporazumu i da ublaži politiku SAD prema Kini koja je dovle dve zemlje na ivicu sukoba. Iako je javno ćutala o Ukrajini, Šerman je bila  tihi glas za diplomatiju u administraciji zahvaćenj ratnim ludilom

Mnogi strahuju da će položaj Vendi Šerman pripasti Nulandovoj, vodećem arhitekti sve veće katastrofe u Ukrajini u protekloj deceniji, koja već zauzima treći ili četvrti položaj u administraciji kao podsekretar za politička pitanja.

Drugi odlasci sa viših položaja u administraciji i Pentagonu će verovatno dovesti do povećanja uticaja neokonzeravtivaca. Kolin Kal, zamenik ministra odbrane za politiku, koji je radio sa Šermanovom na sporazumu sa Iranom, protivio se slanju F-16 u Ukrajinu i tvrdi da Kina neće napasti Tajvan u bliskoj budućnosti. Kal napušta Pentagon da bi se vratio na svoju poziciju profesora na Stenfordu. Antikineski jastreb general Č.K. Braun će zameniti generala Milija na mestu šefa Združenog generalštaba kada se Mili povuče u septembru.

Katastrofalni rezultati prve dve nedelje ukrajinske ofanzive trebalo bi da usmere pažnju sveta na hitnu potrebu za prekidom vatre kako bi se zaustavilo svakodnevno ubijanje stotina hrabrih mladih Ukrajinaca, koji su primorani da se voze kroz minska polja i zone ubijanja u zapadnim poklonima za koje se pokazalo da nisu ništa drugo do zamke smrti koje su im napravili SAD i NATO

U međuvremenu, drugi svetski lideri nastavljaju da se zalažu za mirovne pregovore. Delegacija šefova afričkih država na čelu sa predsednikom Južnoafričke Republike Sirilom Ramafozom sastala se 17. juna u Kijevu sa predsednikom Vladimirom Zelenskim i predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, kako bi razgovarali o afričkom mirovnom planu za Ukrajinu.

Predsednik Putin je pokazao afričkim liderima Istanbulski sporazum od 18 tačaka koji je ukrajinski predstavnik potpisao još u martu 2022. i rekao im da ga je Ukrajina bacila na  „smetlište istorije“, nakon što je sada osramoćeni Boris DŽonson rekao Zelenskom da će „kolektivni  Zapad” podržavati Ukrajinu samo dok se bori, i ukoliko ne pregovara sa Rusijom.

Katastrofalni rezultati prve dve nedelje ukrajinske ofanzive trebalo bi da usmere pažnju sveta na hitnu potrebu za prekidom vatre kako bi se zaustavilo svakodnevno ubijanje stotina hrabrih mladih Ukrajinaca, koji su primorani da se voze kroz minska polja i zone ubijanja u zapadnim poklonima za koje se pokazalo da nisu ništa drugo do zamke smrti koje su im napravili SAD i NATO.

The Silent Slaughter of the Flower of Ukraine’s Youth By Medea Benjamin Nicolas J.S. Davies

https://www.commondreams.org/opinion/the-silent-slaughter-of-ukraine-s-youth

Jun 20, 2023

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić