Savremeni svet | |||
Preraspodela svetskog ekonomskog prostora |
ponedeljak, 28. septembar 2009. | |
Na sastanku u Pitsburgu (trećem za manje od godinu dana), neposredno posle početka generalne skupštine UN i političkog govora predsednika SAD Baraka Obame, gde je jasno stavio svima do znanja da je i za Ameriku zvaničnio vreme unipolarnog sveta prošlost, ozvaničena je grupa G20 (SAD, Kina, Japan, Nemačka, Engleska, Francuska, Rusija, Italija, Španija, Indija, Brazil, Kanada, Indonezija, Meksiko, Saudiska Arabija, Južna Koreja, Turska, Južna Afrika, Australija, Argentina i Evropska Unija) i postignuta apsolutna saglasnost da u buduće ona umesto dosadašnje G8 vodi kontrolu međunarodnih privredno-finansijskih tokova. Time je potvrđena legitimnost statusa ove novo-ustanovljene grupe koja ima zadatak postavljanja nove globalne ekonomske arhitekture potrebne za 21 vek. Na taj način biće povećana efikasnost i obezbeđen kontinuirani rast globalne privrede predvođene grupom koja ostvaruje 90% svetske proizvodnje i u kojoj se daje primat proizvodnji nad finansijama. Središnje mesto za buduće najbitnije ekonomsko-finansijske odluke biće MMF sa preraspodeljenom moći odlučivanja u korist novih brzo narastajućih ekonomija i ekonomija u usponu. Prvi konkretan pomak biće učinjen ustupanjem 5% upravljačkih prava u korist dosadašnjih manje razvijenih zemalja poput Kine i drugih i to ustvari predstavlja ključ uspeha celog skupa. Ovo će se desiti pre svega smanjenjem udela u upravljanju koji sada imaju zemlje Evrope. Povećanje novčanih sredstava fonda za više od 500 milijardi dolara omogućiće da se preuzeta obaveza za pomoć naročito afričkim zemljama ubrza i poveća. Pretpostavljam da ni Srbija u novoj raspodeli pomoći neće biti zaobiđena... Za ocenu delovanja MMF-a u budućnosti biće važniji konkretni rezultati od deklaracija, a oporavak u novim uslovima biće težak, iako ga svet nestrpljivo iščekuje. Nekoliko osnovnih koraka ka postizanju ciljeva su:
- Da se Amerika pozabavi svojim dugovima i da štednjom u primerenom roku uspostavi balans svojih finansija, a da Kina počne masovnije svoju robu da prodaje na sopstvenom tržištu (što je ona uspešno učinila primenom 6 mera ekonomske politike koje su joj omogućile da i u ovoj godini postigne rast od oko 8%). - Da se nastavi sa državnim podsticajima privredama, kako bi se na kraći rok održao početni uspeh u njihovom oživljavanju. Svesni su da je u dužem roku i dalje sve neizvesno, jer nije napravljen nikakav stvarni pomak u strukturalnoj promeni ekonomija, već je oporavak postignut pre svega upumpavanjem novaca i psihološko-propagandnim akcijama. - Činjenica da i dalje među učesnicima samita postoje znatne razlike u načinu sprovođenja finansijskih reformi čime se ne doprinosi zajedničkom delovanju. Kako bi se ovo donekle dovelo u sklad daće se pravo Odboru za finansijsku stabilnost da nadgleda zajednički dogovorene standarde za svaku zemlju u finasijskom poslovanju. Članice odbora biće sve zemlje iz Grupe G20 i u njihovom radu učestvovaće i ministri finasija, direktori centralnih banaka i regulatori u svim zemljama koje imenuju članovi G20 grupe. - Na kratak rok svi koji su u principu protiv protekcionizma žele da svoje programe oporavka primene do kraja, a da potom zažive novi principi globalne razmene. Ovo pokazuje da trenutno ne postoji opšti globalni plan sigurnog izlaska iz krize. Po rečima Štarus Kana, direktora MMF-a, jačanje fonda treba da mu obezbedi sposobnost da bude nepristrasan,iskren i nezavistan činilac u suzbijanju rizika u globalnoj ekonomiji i međunarodnom finansijskom sistemu. On je time najbolje objasnijo da to do sada MMF nije bio i sigurno možemo pretpostaviti na čiju štetu. Zato je kineski zamenik ministra inostranih poslova izjavio da je najvažnija poruka sa skupa da se promenila struktura upravljanja i donošenja odluka kao i da te procedure moraju biti u skladu sa stvarnošću svetske ekonomije danas. U novembru mesecu biće održani prvi sastanci MMF-a i Odbora za finansijsku stabilnost na kojima će se detaljnije dogovoriti o konkretnoj koordiniranoj strategiji rešavanja i vremenu i vrsti mera i njihove primene po zemljama i regionima. Lideri su se na skupu složili da bi prevremeno objavljivanje strategije izlaska iz krize moglo ugroziti slabašni oporavak većine privreda. Kad predsednik Obama jasno i na najznačajnijem mestu svetske politike UN, izjavi da je svet multipolaran, a novinar uz to još i glavni urednik spoljno-političke rublike našeg najutucajnijeg lista „Politika“ Slobodan Samardžija tek posumnja da je to tako i napiše: „Monopolskom svetu se, po svemu sudeći, bliži kraj“, čovek jednostavno mora da se zapita šta ili ko ga sprečava da vidi ono što je i golim okom vidljivo svakom ko bar redovno prati štampu? Svet se promenio još pre više od godinu dana kada su četiri svetske demografski, vojno, ekonomski, prostorno i resursima najbogatije zemlje BRIK rešile da povuku svet putem novih boljih i dugoročno gledano efikasnijim putem. Ne verujem da je po sredi neznanje, jer i sam dugo godina pratim pisanje gospodina Samardžije i siguran sam u njegovo odlično poznavanje globalnih prilika. Da li neko našem najuticajnijem listu treba da da signal kada može da napiše istinu koju svi vide? I ne samo ovu. Globalnom ekonomijom duvaju neki sasvim novi sveži vetrovi. Kada će i globalnom medijskom scenom, (ne)zna se. |