Predsednički izbori u Rumuniji 2024 - Nacionalista protiv Liberala

Nakon noći prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji 2024. godine, 24og novembra, Rumunija – a zapravo i čitav evropski kontinent – primila je šokantnu vest da je nezavisni nacionalistički kandidat, Kalin Georgesku, zauzeo prvo mesto sa 22,94% glasova, dok je liberalna kandidatkinja Elena Laskoni zauzela drugo mesto sa 19,18% glasova.

Neočekivani rezultati iz prvog kruga izbora doneli su u evropski politički fokus nekoliko pitanja o tome zašto je rumunski narod sada tako ideološki podeljen između tvrdog nacionalizma i liberalizma. Sugerisano je da su brojni ponavljajući problemi unutar rumunskog društva poslužili kao glavne tačke rasprave kada su u pitanju izbori u ovoj zemlji – korupcija u vladi, odvajanje crkve od države, prava LGBT zajednice i stav Rumunije prema tekućem Rusko-ukrajinskom ratu. Kalin Georgesku i Elena Laskoni, redom, imaju izrazito suprotstavljene stavove o tome kako najbolje pristupiti i rešavati takva pitanja, i bez obzira na to ko od njih dvoje na kraju pobedi u drugom krugu izbora, koji su zakazani za 8og decembar, budućnost Rumunije u svetu koji se veoma brzo menja mogla bi izgledati znatno drugačije.

KALIN GEORGESKU: NACIONALISTA

Jedan od razloga zbog kojih je uspeh Kalina Georgeskua izazvao toliki šok rumunskoj javnosti – kako u očima njegovih pristalica, tako i protivnika – jeste činjenica da je pre prvog kruga izbora Georgesku bio relativno nepoznata figura u rumunskoj politici. Zapravo, njegove šanse za postizanje značajnog uspeha na izborima bile su toliko nisko procenjene da su čak i mnogi od njegovih pristalica i glasača predviđali da će jedva uspeti da osvoji značajan broj glasova, a glasanje za njega smatrali su još jednim primerom protestnog glasa. Mediji i politički analitičari širom Evrope takođe su primetili da se značajan deo Georgeskuove kampanje odvijao na popularnoj društvenoj mreži "TikTok", što bi, naročito u tradicionalističkijoj zemlji poput Rumunije, inače bilo viđeno kao neobičan metod političke kampanje i samopromocije. Georgesku je čak dobio nadimak "TikTok mesija" zbog svoje izrazito religiozne kampanje. Sugerisano je da je Georgeskuov snažan naglasak na populističkoj retorici i tradicionalnim, patriotskim vrednostima snažno odjeknuo kod demografskih grupa koje su inače bile razočarane trenutnim vladajućim establišmentom i vladom u Rumuniji, koja je, od Rumunske revolucije 1989. godine i pada komunizma, uglavnom bila pro-zapadna, ideološki se krećući između centra levice i centra desnice, s malo prostora za jasno izražene levičarske i desničarske partije da steknu značajniji uticaj. Spektar biračke demografije koja podržava Georgeskua takođe je veoma indikativan. Njegove pristalice uključuju mlade Rumune (koji su obično više na liberalnoj ili levičarskoj strani politike), radničku klasu koja živi u gradovima, glasače iz ruralnih područja i farmere. Takav širok apel među više demografskih grupa rumunske populacije – uključujući i snažnu podršku rumunske dijaspore u inostranstvu – učinio je Georgeskua favoritom u trci za predsednika Rumunije, a mnoge ankete ga čak stavljaju ispred njegove protivnice, liberalke Elene Laskoni.

Georgesku je vodio svoju kampanju na platformi koja je izričito promovisala rumunski nacionalizam

Georgesku je vodio svoju kampanju na platformi koja je izričito promovisala rumunski nacionalizam, i, kao nezavisni kandidat, može se reći da je nedostatak ograničenja koja obično prate kandidaturu u okviru političke partije zaista išao u prilog Georgeskuu i značajno doprineo njegovom trenutnom izbornom uspehu i popularnosti. Odsustvo stranačkih ograničenja i „pravila“ znači da Georgesku i drugi nezavisni kandidati mogu voditi kampanju na bilo kojoj platformi koju žele, bez potrebe da se pridržavaju bilo kakvih spoljnih stranačkih politika ili propisa koji ograničavaju šta kandidat može ili ne može da kaže ili uradi. Takav „bez rukavica“ pristup Georgeskua je, kako se čini, rezultirao njegovim masovnim apelom kod običnog rumunskog čoveka i žene.

Georgeskuove direktne kritike na račun vladajuće rumunske vlade i koalicije, centrističke Nacionalne koalicije za Rumuniju, pokazale su se veoma popularnim kako među njegovim pristalicama, tako i među protivnicima koji su protiv trenutne vlade. Bezbroj optužbi za korupciju unutar dve članice vladajuće koalicije – socijaldemokratske partije levog centra (PSD) i nacionalne liberalne partije desnog centra (PNL) – izgleda da je imao značajan i negativan uticaj na učinak predsedničkih kandidata ove dve stranke, od kojih nijedan nije ušao u drugi krug. Takođe je veoma značajno to što je većina rumunskih glasača izabrala nezavisnog kandidata, a ne predstavnika neke stranke, što dodatno ukazuje na to da rumunski birači počinju da se zamaraju stranačkom politikom. Umesto toga, čini se da bi radije videli pojedinca koji se kandiduje sa platformom sopstvenih ideja i filozofija, a ne sa platformom politike koja je unapred određena stranačkim programima, koji se mogu brzo zastareti ili čak potpuno ignorisati od strane pobedničkih kandidata stranke. Ovo takođe otvara pitanje demokratije, o kojoj Georgesku svakako ima svoja mišljenja, posebno uzimajući u obzir neke od njegovih ideoloških inspiracija iz istorije, koje će biti detaljnije razmotrene u nastavku.

Georgesku je tokom kampanje snažno zagovarao povećanje uloge hrišćanstva u Rumuniji

Georgesku je tokom kampanje snažno zagovarao povećanje uloge hrišćanstva u Rumuniji, zemlji koja je pretežno pravoslavna hrišćanska (iako je 73,6% stanovništva Rumunije, prema popisu iz 2021. godine, pravoslavno, ukupna statistika uključuje i verske stavove manjinskih grupa). Iako je Rumunija članica Evropske unije, koja često naglašava svoju snažnu posvećenost konceptima kao što su „progresivizam“, multikulturalizam i sekularnost države, sama Rumunija ostaje veoma konzervativna i tradicionalistička nacija, uprkos tome što značajan broj njene omladine sve više skreće ka ideološkom liberalizmu i sekularizmu. Upravo je ovaj religijski faktor ključan za Georgeskuovu predsedničku kampanju, jer bi vrlo veliki broj rumunskih glasača, moglo bi se reći, radije želeo da njihova državna religija nastavi da igra važnu ulogu u nacionalnim poslovima, umesto da vide kako se njihovo dugogodišnje tradicionalno i religiozno društvo potkopava onim što mnogi doživljavaju kao liberalnu, globalističku pretnju (u ovom slučaju, pretnju koju predstavlja predsedništvo Elene Laskoni, u očima Georgeskuovih pristalica).

Pitanje prava LGBT zajednice dugogodišnji je izazov u rumunskom društvu. Za Georgeskuovu predsedničku kampanju, slično kao i pitanje odvajanja crkve od države u Rumuniji, pitanje prava LGBT zajednice i Georgeskuov stav o tome takođe su, može se reći, doprineli njegovom izbornom uspehu. Snažno konzervativna i tradicionalistička priroda rumunskog društva u celini pružila je Georgeskuu ključnu priliku da promoviše svoju izrazito konzervativnu i tradicionalističku platformu, tvrdeći da povećanje prava LGBT zajednice u Rumuniji može potencijalno ugroziti socio-kulturnu strukturu tradicionalnog rumunskog društva i otvoriti vrata za još veća prava drugih seksualnih manjina. Zbog ovih faktora, Georgesku je bio vrlo otvoren u pogledu svojih stavova, smatrajući da svaki pokret i organizacija vezana za LGBT zajednicu moraju biti osporavani i protiv njih se mora boriti.

Iako mnogi rumunski i evropski mediji opisuju Georgeskua kao „pro-rusku“ ličnost, on zapravo promoviše koncept „Rumunija na prvom mestu“ i zalaže se za geopolitičku neutralnost i nesvrstanost Rumunije. Ovo je izuzetno važno za budućnost rumunske spoljne politike, jer kao članica Evropske unije i NATO-a – organizacija kojima je Georgesku naklonjen – ukoliko bi postao sledeći predsednik Rumunije, mogao bi nastojati da Rumunija napusti i EU i NATO, što bi moglo uključivati i proterivanje svih stranih vojnih snaga sa rumunske teritorije i demontažu njihovih vojnih baza. Georgesku je takođe izjavio da je NATO-ov protivraketni odbrambeni štit u vojnoj bazi Deveselu u okrugu Olt „sramota diplomatije“ i „bruka“.

Neutralna Rumunija pod Georgeskuovim rukovodstvom lišila bi NATO ključne geostrateške pozicije na Crnom moru

U kontekstu Rusko-ukrajinskog rata i novog i nastajućeg multipolarnog svetskog poretka, neutralna i nesvrstana Rumunija bi imala značajne posledice kako za Zapad, tako i za Istok. S jedne strane, neutralna Rumunija pod Georgeskuovim rukovodstvom lišila bi NATO ključne geostrateške pozicije na Crnom moru, dok bi sa druge strane Rusija mogla da sprovodi svoju vojnu kampanju u Ukrajini bez brige o mogućoj rumunskoj vojnoj intervenciji preko ukrajinske Odeske oblasti u slučaju daljeg zaoštravanja odnosa sa NATO-om, što bi potencijalno moglo dovesti do intervencije NATO snaga u Ukrajini protiv Rusije. Međutim, mora se imati na umu da su Bugarska i Turska takođe članice NATO-a na Crnom moru, pa čak i ako bi Rumunija napustila ovaj savez, mogućnost Rusije da manevriše svojom flotom u Crnom moru i dalje bi bila ograničena. Iako Rumunija više ne bi bila članica NATO-a, njen status kao neutralne države značio bi i da Rusija ne bi mogla legalno manevrisati svojom flotom u rumunskim vodama bez značajnih geopolitičkih posledica, osim ako Rumunija ne da eksplicitnu dozvolu za to. Takav potez, međutim, veoma verovatno ne bi bio popularan među rumunskim stanovništvom, s obzirom na to da je antirusko raspoloženje u Rumuniji istorijski bilo dosledno visoko.

Iako je Georgesku za neutralnost, to ga nije sprečilo da daje izjave koje su mnogi optužili da su proruske prirode. Na primer, Georgesku je ranije pohvalio ruskog predsednika Vladimira Putina kao „čoveka koji voli svoju zemlju“ i izjavio je da je za angažovanje sa Rusijom u geopolitičkom dijalogu, a ne za izazivanje i konfrontaciju. Njegovim rečima: „Bezbednost dolazi iz dijaloga, a ne iz konfrontacije.“ Što se tiče Rusko-ukrajinskog rata uopšte, Georgesku je kontroverzno izjavio da je „situacija u Ukrajini očigledno manipulisana, sa ciljem da se izazove sukob koji je namenjen finansijskoj pomoći vojno-industrijskom kompleksu SAD-a.“

Takođe je zanimljivo napomenuti da je Georgesku tokom jednog intervjua u novembru 2020. godine otvoreno pohvalio dvojicu kontroverznih rumunskih istorijskih ličnosti – Kornelija Zelea Kodreanua, osnivača militantnog ultranacionalističkog pokreta Gvozdena garda, i Jona Antoneskua, koji je bio fašistički diktator Rumunije tokom Drugog svetskog rata i koji je Rumuniju svrstao uz Sile osovine. Prema Georgeskuu, zbog inspiracije koju je osećao od ovih ličnosti, on je „živeo nacionalnu istoriju, [i] kroz njih govori i govorila je nacionalna istorija, a ne kroz lakeje globalističkih sila koje danas privremeno vode Rumuniju…“ Georgesku je takođe ranije izjavio da je Rumunska revolucija 1989. godine bila iskorišćena od strane Zapada kako bi „ukrali resurse Rumunije“.

Čak i pored Georgeskuovih otvoreno pro-legionarskih stavova, činjenica da on i dalje može dobiti toliko podrške od rumunskog biračkog tela u zemlji gde su pro-legionarska osećanja i simbolika praktično ilegalni, samo pokazuje koliko je rumunski nacionalizam i dalje popularan. Ovo je uprkos relativno liberalnoj i takozvanoj „progresivnoj“ prirodi pro-zapadnih rumunskih medija i trenutne vlade.

Prema podacima u vreme pisanja ovog članka, Georgesku je ispred Elene Laskoni u rumunskim anketama za drugi krug sa prilično velikom razlikom – 60% za Georgesku, 40% za Laskoni. Takva značajna prednost za snažno nacionalističkog političara u zemlji članici EU i NATO-a pokazuje da su za većinu rumunskih birača tradicionalne vrednosti i snažan osećaj patriotskog žara daleko važniji ciljevi od težnje ka takozvanom „modernizmu“ i „progresivizmu“ kao delu globalističkog Zapada i podjednako globalističkih blokova kakav su EU i NATO. Umesto Rumunije pod uticajem Zapada ili Istoka, prema rečima Kalina Georgeskua, jedini uticaj koji bi trebalo da dobije oslonac u Rumuniji jeste domaći rumunski uticaj.

ELENA LASKONI: LIBERAL

U oštrom kontrastu sa snažno nacionalistički i pro-legionarski orijentisanim Kalinom Georgeskuom, Elena Laskoni predstavlja potpunu suprotnost u rumunskoj politici – liberalizam i pro-zapadnu orijentaciju. Čini se da Laskonina ideologija najviše odjekuje među mladima u Rumuniji, koji takođe čine njenu najveću biračku bazu. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom na to da mladi u Evropi generalno imaju tendenciju da glasaju za liberalnije i/ili levičarske kandidate, umesto za tradicionalizam i nacionalizam desničarskih kandidata. Međutim, takav trend je izraženiji u zemljama Zapadne i Severne Evrope – koje Laskoni želi da Rumunija socijalno, kulturno i politički emilira – za razliku od zemalja Istočne Evrope i Balkana, gde čak i veliki deo mladih ostaje naklonjen i podržava tradicionalističke i nacionalističke vrednosti. Rumunija, kao balkanska ili istočnoevropska zemlja (u zavisnosti od toga koga u zemlji pitate), izgleda da prati trend ove druge grupe, jer veliki deo mladih podržava nacionalistički orijentisanog Kalina Georgeskua.

Kako bi ojačala svoje šanse u predsedničkoj trci protiv Georgeskua pre drugog kruga izbora ove nedelje, Laskoni se fokusirala na pitanja koja su mlađim glasačima verovatno bliža i koja izazivaju njihovu strast. Jedno od takvih pitanja, koje je već razmatrano u ovom članku, jesu prava LGBT zajednice. Naročito u većim gradovima, koji su obično liberalniji od konzervativnijih manjih mesta i ruralnih područja, pro-LGBT stavovi među mladima i dalje su relativno jaki, a mnogi stariji glasači u gradovima takođe pokazuju određenu simpatiju prema LGBT zajednici, iako u manjoj meri. Međutim, važno je napomenuti da Laskoni i njena politička stranka, Savez za spas Rumunije (USR), nemaju definitivnu politiku u pogledu prava LGBT zajednice u Rumuniji. Iako su Laskoni i USR pro-LGBT, trenutno nema mnogo naznaka da će preduzeti značajne korake u promeni ili jačanju prava LGBT zajednice u Rumuniji. Jedan od razloga za relativan nedostatak prave pažnje ovom pitanju je to što je Laskoni svesna da, iako je pro-LGBT stav među rumunskom omladinom relativno visok, ukupna populacija Rumunije i dalje ima snažan osećaj tradicionalizma i konzervativizma, što će neizbežno predstavljati prepreku u svim situacijama u kojima bi Laskoni i USR mogli pokušati da usvoje nove zakone u korist LGBT zajednice. Stoga je pro-LGBT stav Laskoni tokom njene predsedničke kampanje verovatnije samo način da pridobije više glasova i podrške od liberalnijih glasača u Rumuniji, nego što je to nešto zaista značajno u smislu budućih politika koje bi mogla sprovesti ako postane predsednica Rumunije.

Laskoni podržava još dublju integraciju Rumunije u okviru članstva u Evropskoj uniji

Laskoni takođe podržava još dublju integraciju Rumunije u okviru članstva u Evropskoj uniji, zalažući se za dalju političku, ekonomsku, pa čak i vojnu saradnju unutar bloka, kao i za ulazak Rumunije u Šengensku zonu. Čak i među relativno pro-EU orijentisanim stanovništvom Rumunije, koncept još dublje integracije u blok naišao je na određeni skepticizam, s obzirom na negativne implikacije koje proizilaze iz toga da zemlja integriše još više svog društva i infrastrukture sa EU, do tačke gde bi potencijalno napuštanje bloka – ukoliko bi to narod želeo – postalo sve teže.

Laskonina pro-EU pozicija usko je povezana sa njenom željom da Rumunija postane još više usklađena sa Zapadom uopšte, uključujući nastavak članstva Rumunije u NATO-u. Štaviše, Laskoni je izrazila želju da Rumunija bude geopolitički bliža Sjedinjenim Američkim Državama, što je u Rumuniji generalno naišlo na značajan skepticizam, s obzirom na to da veliki deo stanovništva ne gleda na SAD u pozitivnom svetlu, bez obzira na to da li je predsednik SAD demokrata ili republikanac. Iako mnogi Rumuni zaista žele da vide svoju zemlju usklađenu sa EU po određenim pitanjima kada je reč o saradnji, Laskoninin snažno pro-zapadni, pro-atlantistički i globalistički stav mogao bi se pokazati kao otuđujući za mnoge Rumune koji žele da se strano mešanje u njihove nacionalne poslove svede na minimum.

Laskoni je bila veoma otvorena u pogledu svoje želje da Rumunija postane još sekularnija država

Laskoni je bila veoma otvorena u pogledu svoje želje da Rumunija postane još sekularnija država, sa ulogom Rumunske pravoslavne crkve svedene isključivo na duhovna i verska pitanja, a ne na društvena, kulturna ili politička. Iako bi ovo moglo biti jedna od popularnijih politika među liberalnijom omladinom u Rumuniji, sa obzirom na to da ogromna većina Rumuna pripada pravoslavnoj hrišćanskoj veri, koncept sekularnije Rumunije mogao bi oslabiti Laskoninu poziciju u predsedničkoj trci. Pokušaj nametanja sekularizma u inače snažno religioznoj naciji gotovo nikada ne ide u prilog takozvanim progresivnim političkim kandidatima.

Vraćajući se na sferu geopolitike i spoljnih odnosa, Laskoni je otvoreno zagovarala povećanje podrške Rumunije Ukrajini u tekućem Rusko-ukrajinskom ratu. Ovo se pokazalo kao prilično kontroverzno u Rumuniji. Generalno, javno mnjenje u Rumuniji u vezi sa nivoom podrške Ukrajini postaje sve više podeljeno. Iako Rumuni uglavnom podržavaju ukrajinske napore u ratu protiv Rusije, mnogi – posebno starije generacije – nisu zaboravili činjenicu da se neke bivše rumunske teritorije i dalje nalaze u Ukrajini i da ih neki smatraju okupiranim teritorijama još od vremena Sovjetskog Saveza. Te teritorije uključuju Severnu Bukovinu, južni deo Odeske oblasti i čak zloglasno Zmijsko ostrvo. Kulturno, mnogi Rumuni generalno gledaju na Ukrajince kao na slične Rusima, jer obe grupe dolaze iz bivših sovjetskih zemalja koje su imale dosta negativne istorije sa Rumunima, kako u miru, tako i u ratu. Stav prema ukrajinskim izbeglicama takođe postaje sve skeptičniji, jer neki Rumuni smatraju da ukrajinske izbeglice uživaju čak veća socijalna prava nego mnogi rumunski građani. Ovaj osećaj se ogleda i u relativnom nedostatku pro-ukrajinskih simbola širom Rumunije, gde su ukrajinske zastave i slogani u prilog Ukrajini uglavnom odsutni iz rumunskog javnog života, za razliku od situacije odmah nakon početne ruske invazije u februaru 2022. godine. Tu je i pitanje koliko pomoći Rumunija treba da šalje Ukrajini. U vreme kada Rumunija još uvek nastoji da poboljša svoje ekonomske poteškoće i odbrambene sposobnosti, u slučaju da dođe do otvorenog rata između NATO-a i Rusije, mnogi u Rumuniji smatraju da njihovi hitniji problemi treba da budu domaće pitanje, a ne prioritet Ukrajine. Naročito ako trenutna situacija u Ukrajini sve više izgleda kao da ide u korist Rusije, a ne Ukrajine. Ako je Ukrajina zaista na putu da izgubi rat protiv Rusije, možda za Rumuniju ne bi bilo u dugoročnom interesu da nastavi sa pružanjem pomoći Ukrajini koju Rumunija sama može da zatreba u budućnosti. Za Elenu Laskoni, pitanje Ukrajine moglo bi se pokazati kao jedno od njenih najnepovoljnijih u predsedničkoj trci.

Govoreći o stavu Kalina Georgeskua za neutralnost, Laskoni je izjavila da se Rumunija trenutno suočava sa „istorijskom konfrontacijom između očuvanja mlade demokratije Rumunije… i onih koji žele da vrate Rumuniju u rusku sferu uticaja.“ Ova izjava deluje zbunjujuće i donekle ironično, uzimajući u obzir činjenicu da Georgesku otvoreno podržava ranije pomenute rumunske istorijske ličnosti, Kornelija Zelea Kodreanua i Jona Antoneskua, koji su obojica bili militantno nacionalistički orijentisani i izrazito protiv komunizma, kao i protiv bilo kakvog pada Rumunije pod rusku sferu uticaja. Štaviše, Legionarski pokret, koji je osnovao Kodreanu, vodio je produženu oružanu borbu protiv rumunskog komunističkog režima sve do 1950-ih godina. Uzimajući u obzir odgovarajući istorijski kontekst, Laskonine tvrdnje da je Georgesku na neki način pro-ruski, dok je on zapravo za neutralnost – odnosno, za Rumuniju – mogle bi vrlo lako biti odbačene. Ovo bi, zauzvrat, moglo negativno uticati na njenu predsedničku kampanju u celini.

Što se tiče predsedničke trke u celini, u vreme pisanja ovog članka, Georgesku je znatno ispred Laskoni u anketama. Međutim, bez obzira na to ko pobedi u drugom krugu izbora ove nedelje, veoma je verovatno da Rumunija više neće biti politički zaboravljeni deo Evrope, već će nastojati da se ponovo pozicionira na mapi Evrope kao nacija od snažnog značaja, kako za Zapad, tako i za Istok – a pre svega za samu Rumuniju i njen narod.

(eagleeyeexplore.com)