Православна геополитика и америчка национална безбедност – Цариградска патријаршија као оруђе у борби против црквене „меке моћи“ Русије

После избијања рата у Украјини важно, али често занемарено, питање православне хришћанске геополитике поново је изазвало интересовање западних медија. Заиста, значај вере у политичким догађајима у источно-православном свету тешко се може преценити. Пре него што је започео  инвазију на Украјину, Путин је обезбедито подршку московског патријарха Кирила, дајући тако својим напорима верски „легитимитет“. Нажалост, ово је само најновија манифестација дугогодишњег партнерства Кремља и Руске православне цркве (РПЦ).

Симбиотски однос између руске владе и Московске патријаршије почео је убрзо након пропасти Совјетског Савеза, пошто је Кремљ напустио милитантни комунистички атеизам и уместо тога одлучио да пригрли руску православну хришћанску прошлост. Нажалост, овај загрљај био је  само трик да се РПЦ кооптира у сврху стварања религиозне меке моћи. Будући да се велики јавни новац сливао у црквену касу, очекивало се да ће московски патријарх понудити пуну јавну подршку режиму Владимира Путина. Стратегија се показала ефикасном. Уз помоћ патријарха Кирила, Владимир Путин је полако почео да се представља као вођа традиционалне хришћанске цивилизације. Путин је себе промовисао као авангардног међународног борца против прогресивних трендова као што су геј бракови и абортус, тврдећи да се Запад предао неморалу и секуларизму.

После избијања рата у Украјини важно, али често занемарено, питање православне хришћанске геополитике поново је изазвало интересовање западних медија

Ова кампања за утицај је била успешна јер су десничарске и хришћанске фундаменталистичке групе широм Европе и Сједињених Држава прихватиле Владимира Путина као браниоца традиционалних хришћанских вредности. У Сједињеним Државама, посебно, подршка Путину међу евангелистима је узнемирујућа. Лидери као што је Франклин Грахам, син покојног Билија Грахама, исказали су подршку Путиновој унутрашњој политици и похвалили његову посвећеност одбрани хришћана широм света. На овогодишњој Конференцији  конзервативне политичке акцијеЛаурен Витцка (републикански кандидат засенатора из Делавера) изјавила је: „Русија је хришћанско-националистичка. Они су заправо руски православци... Ја се више идентификујем са Путиновим хришћанским вредностима него са Џоом Бајденом.“ Док је потпуна подршка Владимиру Путину на религиозној десници и даље под знаком питања, јасно је да је он успешно користио меку верску моћ Русије како би убацио свог тројанског коња у америчку политику.

Осим што загађује унутрашњу америчку политику, руски верски утицај такође представља претњу кохезији НАТО-а. Неколико чланица алијансе — укључујући Црну Гору, Бугарску, Румунију и Грчку — имају већинско православно становништво. Према једном истраживању из 2017. године, већина испитаника у свакој од ових земаља (искључујући Црну Гору, у којој анкета није вршена) изјаснила се да је снажна Русија неопходна за обуздавање утицаја Запада. Поред тога, већина анкетираних у овим државама изјавила је да Русија има обавезу да штити православне хришћане ван граница Русије. Очигледно је да је Русија успела да стекне јак утицај на становништво неколико држава чланица НАТО-а. Овај утицај представља директну претњу кохезији и стабилности западног савеза који је формиран као одговор на руску агресију на Украјину.

Иако је раст московске меке верске моћи забрињавајући, Сједињене Државе имају могућност да је оспоре. Цариградска васељенска патријаршија, коју тренутно предводи патријарх Вартоломеј I, је изразито прозападна. У оквиру православља, васељенски патријарх се историјски сматра као први међу једнакима међу православним патријарсима. Додуше, ауторитет Васељенске патријаршије је драматично опао откако је Константинопољ пао под турску власт 1453. године. Након пада Цариграда, Руска православна црква настојала је да успостави своје вођство у православном хришћанском  свету, идући тако далеко да се прогласила „ трећим Римом.” Иако је број верника РПЦ данас далеко веће од оног Васељенке патријаршије,  она и даље има значајан утицај због свог историјског престижа.

Модерна динамика односа између Москве и Константинопоља је резултат вишевековног надметања за вођство у православном хришћанском свету, а последње велико поглавље одиграло се 2018. Након вишегодишњих захтава  православних хришћана из Украјине, Васељенска патријаршија је формално одобрила аутокефалност, односно независност, Православној цркви Украјине, чиме је она издвојена из јурисдикције Московске патријаршије. Овај потез је великим делом мотивисан тиме што је патријарх Вартоломеј уочиомалигни утицај Кремља на Украјинску цркву. Тај потез je био погубан за РПЦ, јер скоро 12.000  од укупно 36.000 њених парохија било у Украјини. Патријарх Кирил је, препознајући овај потез као велики ударац свом ауторитету, одговорио прекидом општења са Цариградом.

Васељенска патријаршија показала се као веома драгоцена за Сједињене Државе због своје улоге у обуздавању Москве, али она се тренутно бори за свој опстанак због притиска турске државе

Васељенска патријаршија показала се као веома драгоцена за Сједињене Државе због своје улоге у обуздавању Москве, али она се тренутно бори за свој опстанак због притискатурске државе. Дискриминаторни турски закони и исламистичка агенда председника Реџепа Тајипа Ердогана прете да ослабе Васељенску патријаршију, уколико Запад не интервенише. Богословија Халки, традиционална школа за обуку цариградског свештенства, насилно је затворена од 1971. године. Штавише, турски закон предвиђа да васељенски патријарх мора бити турски држављанин, чиме се озбиљно ограничава број кандидата који могу да замене патријарха Вартоломеја. Ако турска влада успе да успостави контролу над Васељенском патријаршијом, биће омогућено лидерство Москве у православном свету.За САД и њихове западне савезнике то би представњало опасност.Јака и независна Васељенска Патријаршија је кључна за обуздаваење руске верске меке моћи.

Због Путиновог напада на  Украјину, руска претња је можда најакутнија од краја Хладног рата. Уколико Русија заузме Кијев, духовну престоницу древне Русије, њене претензије на православну хегемонију биће још легитимије. Оснажена Руска православна црква угрожава и америчку политичку стабилност и кохезију НАТО-а. Време је да Сједињене Државе признају значај религије у међународној политици и да заштити Васељенску патријаршију од настојања турске владе да је угуши. Јача Васељенска патријаршија нужно зачи да је слабија Московска, а то је важно за америчку националну  безбедност.

Orthodox Geopolitics and American National SecurityBy Dan Harre,March 28, 2022

 https://providencemag.com/2022/03/orthodox-geopolitics-american-national-security-russia-ukraine-church-war/

Аутор је амерички политиколог, завршио је студије националне безбедности на Regent University’s Robertson School of Government. Текст је незнатно скраћен.

Са енглеског превео за НСПМ Мирослав Самарџић

(НСПМ)