Povratak Donalda Ramsfelda u Gruziju

(4. jul, 2012)

Jedino je na vebsajtu gruzijskog ministra odbrane na engleskom jeziku objavljeno da je bivši ministar odbrane Donald Ramsfeld posetio Gruziju na nedelju dana krajem juna.

Državni sekretar Hilari Klinton, zamenik sekretara NATO pakta general Aleksandar Veršbov, takođe Amerikanac, i zamenik vrhovnog savezničkog komadanta za transformaciju general Miečislav Bieniek su takođe boravili u zemlji prošlog meseca. Tokom Veršbove posete, zamenik gruzijskog premijera Giorgi Baramidze izjavio je da će generalni sekretar Anders Fog Rasmusen posetiti Gruziju.

Nešto privlači najviše američke i NATO zvaničnike u ovu južno-kavkasku zemlju jer je šestoro članova američke kongresne delegacije takođe pristiglo u Gruziju 2. jula kako bi se susreli sa predsednikom Mihaelom Sakašvilijem i zamenikom ministra odbrane Nodarom Kariladzeom i kako bi posmatrali gruzijske trupe,  obučene od strane SAD, koje se pripremaju da učestvuju u ratu koji NATO vodi u Avganistanu.

Veršbov, bivši ambasador pri NATO i u Rusiji i pomoćnik sekretara odbrane za međunarodne bezbednosne odnose, bio je u Gruziji kako bi prisustvovao zasedanju gruzijske konferencije o odbrani i bezbednosti koja je održana 29. juna. Njega je pratio pomoćnik sekretara odbrane (i glavni savetnik ministra odbrane i podsekretar za odbranu za pitanja nabavke, tehnologije i logistike za pitanja koja se tiču nuklearnih, hemijskih i bioloških odbrambenih programa) Endru C. Veber; zamenik pomoćnika ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju Selest Valander, i viceadmiral Mark Montgomeri, zamenik direktora komande planiranja, politike i strategije za SAD i Evropu.   

U maju admiral Montgomeri je prvi obznanio i to nedelju dana pre NATO samita, da je SAD-NATO evropski sistem za presretanje projektila dostigao operativnu spremnost zajedno sa razmeštajem američkih ratnih brodova koji su opremljeni sa raketama presretačima “Standard-3”, isturenim radarom koji je baziran u Turskoj i komandnim i kontrolnim centrom u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj.

Pre konferencije u Gruziji, Veršbov se susreo sa gruzijskim ministrom odbrane Bačanom (Bačo) Akalaijem kako bi raspravljali o integraciji zemlje u NATO i jačanju njenih trupa u Avganistanu u kome će Gruzija uskoro biti najveći učesnik od svih zemalja koje nisu članovi NATO pakta.

Poljski general Bieniek, koji je drugi u komandnom lancu NATO komande savezničke transformacije koja je bazirana pod pokroviteljstvom SAD, takođe je boravio u Gruziji dva dana u junu tokom kojih je održao predavanje u Nacionalnoj akademiji za odbranu i susreo se sa atašeima NATO članica koji su akreditovani u Gruziji.

Američka kongresna delegacija će “posmatrati združene vežbe američkih i gruzijskih članova logističkih službi u sklopu zajedničkih priprema za zadatke u Avganistanu kao deo Međunarodnih bezbednosnih pomoćnih snaga (ISAF)”[1], navodi se u štampanom obaveštenju američke ambasade.   

Dan pre prispeća delegacije, predsednik Sakašvili se obratio diplomcima na vojnoj školi za kadete u Kutaišiju i njegovo obraćanje je sadržalo sledeće: “Nema ničeg u Gruziji sa više autoriteta od gruzijske armije”. Gruzijske vojne snage treba da budu neprestano u pripravnosti i u stanju konstantne mobilizacije zato što “onaj ko želi da izvrši invaciju na čitavu Gruziju ne spava”.

”Mi nikada nećemo raspolagati sa velikom armijom, ali u isto vreme mi imamo do 100 000 rezervnih snaga koje će biti spremne da brane svoja sela, ulice i susedstvo ukoliko se za to ukaže potreba”.

Tokom 21. juna Ramsfeld se vratio u Gruziju. Njegovo prvo putovanje u zemlju bilo je u decembru 2001. godine, jedanaest meseci nakon što je postao američki ministar odbrane, u sklopu čega je posetio ministarstvo odbrane koje je pokrenulo gruzijski program obuke i opremanja, koji je prvo vođen od strane “Zelenih beretki”, američkih specijalnih snaga, zatim od strane američkog marinskog korpusa i osoblja u sastavu britanske armije. Program je trajao do 2004. god. kada ga je zamenio gruzijski program za podršku i stabilizaciju. Sve zajedno, Amerika i njeni NATO saveznici su obnovili gruzijske vojne snage kako bi se one otpremile u Irak i Avganistan i pripremile za invaziju Južne Osetije i za rat sa Rusijom tokom 2008.

Ramsfeld je 5. decembra 2003. bio prvi i najviši američki zvaničnik koji je posetio naciju nakon nezakonitog puča poznatog kao Revolucija ruža, koji je kasnije doveo Sakašvilija na vlast sa 96 procenata osvojenih glasova narednog meseca.

Dve nedelje nakon što je vladajući predsednik Eduard Šervanadze bio na silu isteran i prinuđen da napusti kancelariju, Ramsfeld je takođe boravio u Tbilisiju i to po njegovim rečima da “naglasi američku veoma snažnu podršku stabilnosti i bezbednosti i teritorijalnom integritetu ovde u Gruziji”. Komentar je bio suptilno prikrivena pretnja Adžari, Abhaziji i Južnoj Osetiji čije rukovodstvo nije želelo da učestvuje u gruzijskim “ružama” i čiji predsednici su otišli u Moskvu radi hitnih konsultacija odmah nakon puča u Tbilisiju 23. novembra.

On (Donald Ramsfeld) susreo se sa trijumviratom “ruža”, tadašnjim privremenim gruzijskim predsednikom Ninom Burdžanadzeom, državnim sekretarom Zurabom Zvanijom (čija porodica je optužila Sakašvilija za njegovu smrt 2005) i predsedničkim kandidatom Mihaelom Sakašvilijem ali je i posetio Nacionalni centar za obuku Krtsanizi koji se nalazi u blizini prestonice u kome su SAD obučavale gruzijske trupe još od prethodne godine (i gde to još uvek od tada čine).

Čak i u tom ranom periodu Ramsfeld se zalagao za to da, iako je priznato da je Gruzija bila članica NATO partnerstva za mir, ona treba da se kreće napred ka daljoj NATO integraciji uključujući i puno članstvo. Sa karakterističnom netaktičnošću on je zahtevao da Moskva “povuče ruske snage iz Gruzije”, misleći na mali kontingent mirovnjaka u Adžari i Južnoj Osetiji. 

Nino Burdžanadze koji je sada u anti-Sakašvilijevoj opoziciji rekao je na sastanku sa šefom Pentagona: “Mi naglašavamo da su odnosi sa Sjedinjenim Državama od najveće važnosti za nas. Takođe ističemo da naša međunarodna politika ostaje nepromenjena i da pristupanje NATO paktu ostaje prioritet. Zahvaljujemo se gospodinu Ramsfeldu na tome što je ponudio pomoć Gruziji...“.

Ramsfeld je zauzvrat odgovorio: “Gruzija je donela odluku da blisko sarađuje sa NATO. To je bila dobra odluka. Odluka će biti reafirmisana novim rukovodstvom. Mi se radujemo političkim, ekonomskim kao i vojnim reformama koje će Gruziju privući bliže zapadnim demokratijama”.  

Ramsfeld je posvetio najveći deo svog vremena u Tbilisiju, što nije nepovezano sa gore rečenim, inspekciji cevovoda koji je kasnije priključen projektu nafotoda Baku-Tbilisi-Cejhan (Azarbejdžan, Gruzija, Turska), koji je opisan kao najpolitizovaniji naftovod na svetu.

Šest dana nakon njegovog dolaska u Tbilisi, gruzijske specijalne jedinice su ušle u odvojenu Južnu Osetiju. Britanski “Dejli telegraf” je situaciju opisao kao “goruću tenziju u zemlji koja se već suočava sa pretnjom građanskog rata”.

Nedelju dana nakon njegovog odlaska prvi od četiri gruzijska bataljona koje su obučavali pripadnici američkog vojnog osoblja pod gruzijskim programom obuke i opremanja završio je svoju obuku.

U maju 2004. Adžara je pala, a zatim je predsednik Sakašvili preduzeo velike manevre gruzijske armije koji su sprovedeni u blizini njenih granica a zatim je odmah usledila pretnja da će Abhazija biti sledeća. Četiri godine kasnije Sakašvili je upravo to pokušao da učini sa Južnom Osetijom i Abhazijom, ali je sprečen ruskom vojnom intervencijom.   

U maju 2005. Ramsfeldov glavnokomandujući DŽordž Buš, postao je prvi i do danas jedini američki šef države koji je posetio Kavkaz. On je u gruzijsku prestonicu doputovao sa delegacijom od 700 članova kada je i razgovarao sa Sakašvilijem.
Njegovi komentari u to vreme, čist pokušaj da se ponovi govor predsednika DŽona Kenedija u blizini Berlinskog zida 1963, uključili su sledeće što je vredno prisećanja usled onoga što se zatim dogodilo: “vaša hrabrost inspiriše demokratske reformatore i šalje poruku koja odjekuje čitavim svetom. Sada, širom Kavkaza, Centralne Azije, i šire sve do Srednjeg Istoka mi vidimo istu želju za slobodom koja gori u srcima mladih ljudi. U proteklih nekoliko meseci svet se divio promenama koje ulivaju nadu i koje su se desile od Bagdada do Bejruta i Biškeka. Ali tome je prethodila “ružičasta revolucija” u Iraku i “narandžasta revolucija” u Ukrajini, ili “kedar revolucija” u Libanu kao i “revolucija ruža” u Gruziji.  

Upućivanje na Biškek je aluzija na tzv. “revoluciju lala”  u martu 2005.

Kada se Ramsfeld vratio u Gruziju krajem prošlog meseca dočekan je od ministra odbrane Bače Akalaie, koji ga je informisao o transformaciji i unapređenju armije njegove nacije pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država i NATO pakta.

Sudeći na osnovu vebsajta gruzijskog ministra odbrane tokom susreta između Ramsfelda i Akalaie “fokus je bio usmeren na poboljšanje gruzijske sposobnosti odbrane i vojne obuke”. 

Dve strane su takođe ukazale na gruzijsko učestvovanje u ISAF misiji i perspektive u pogledu NATO integracija. Gruzijski ministar odbrane je izrazio svoju zahvalnost bivšem ministru odbrane za njegov doprinos u produbljivanju američko-gruzijskih odnosa u domenu odbrane i sigurnosnim sferama.   

Akalaia je dalje naglasio da je “osnova za intenzivnu saradnju između dve zemlje položena tačno zahvaljujući [Ramsfeldovoj] službi u Pentagonu pod mandatom predsednika DŽordž Buša.  

Deceniju kasnije Ramsfeldu su odata priznanja za početak procesa izgradnje surogata Pentagon-NATO armije u Gruziji, one koja je sada testirana u ratu i koja je spremna za nove konflikte.

Sa engleskog preveo: Vladimir Jevtić

[1] ISAF, eng, International Security Assistance Force. Međunarodne bezbednosne pomoćne snage. Prim. prev.