Početak ili kraj Okupacije Volstrita

Protest Occypay Wall Street proglašen je za jedan od najbitnijih događaja u 2011. O motivima tog protesta, o tome kako je i zašto počeo, a zatim i kako se završio, razgovarali smo sa Majkom Brajom, članom radne grupe zadužene za štampu pokreta Occypay Wall Street.

Da li možete ukratko da nam prepričate zbog čega je vaš protest počeo?

- Magazin pod nazivom “Adbusters” uputio je poziv građanima da izađu na ulice, okupiraju Wall Street, formiraju kampove i protestuju protiv formirane nejednakosti u američkom društvu, naročito od početka finansijske krize 2008. godine. Nisam verovao da to može voditi ka nečemu, niti sam gajio prevelike nade. Međutim, grupa od 200 do 250 ljudi se počela sakupljati u Zukoti parku na Menhetnu i postepeno je počela da privlači sve više pažnje. Rekao bih da je to tada više bilo zbog policijske represije. (Desilo se da je policija do kraja septembra poprskala biber sprejom dve mlade žene, na trotoaru i bez razloga. Zatim, više od 700 protestanata je uhapšeno na Bruklinskom mostu 29. i 30. septembra.) U tom trenutku mediji su počeli da obraćaju više pažnje na nas. Petog oktobra smo organizovali veliki marš, zajedno sa sindikatima rada, kada je 15.000 ljudi šetalo duž Brodvej ulice. U tom momentu shvatio sam da se ovo pretvara u nešto zaista veliko.

Majk Braj je rođen 1982. godine Nju DŽerziju. Društveno se aktivirao tokom pokreta protiv globalizacije. Organizovao je proteste protiv MMF-a, Svetske banke, protiv GA i protiv rata u Iraku. Neko vreme je proveo organizujući Radnički pokret 2005. i 2006. godine. Pomagao je reformisanje grupe studenata poznato kao „Šezdesete”, grupe studenata koja se zalaže za demokratsko društvo koje je reformisano 2006. godine. Bio je angažovan u Pokretu za prava imigranata kada su održani veliki marševi prvog maja 2006. i 2007. godine.

Kakav je bio materijalni i obrazovni status demonstranata?

- Različit. Ja sam postdiplomac Univerziteta muzičke industrije. Imamo profesore, veterane, ali i beskućnike koji žive u parku i koji su takođe učestvovali u protestu. Bilo je i starijih, zaista vrlo raznovrsno.

Da li ste imali neke uzore prilikom organizovanja ovog protesta, materijalnu i taktičku podršku?

- Dosta učesnika je imalo iskustva iz ranijih protesta. Na primer, ja sam učestvovao u Pokretu za globalnu pravdu – protiv globalizacije pre 10 godina. Mislim da su Volstrit okupirali baš takvi ljudi koji su uspostavili direktnu demokratsku organizacionu strukturu. Danas imamo veći broj tih obuka. U početku nismo imali i novac, ali kako je vreme prolazilo počeli smo da dobijamo donacije od prolaznika, preko interneta, ljudi su počeli da nam ostavljaju hranu, odeću da nam bude toplo. Do perioda o kojem govorimo imali smo oko 4.500 dolara.

Koji su vas istaknuti pojedinci ili organizacije podržali, a ko vas je kritikovao i zašto?

- Neki istaknuti članovi Demokratske stranke su nas podržavali kao npr. Nensi Pelozi, bivši potpredsednik Al Gor, bivši predsednik Bil Klinton. Oni su govorili dobre stvari o nama. Zatim je tu bilo i nekih lokalnih političara, ljudi iz Gradskog veća, ali nas je i dosta drugih političara – poput republikanaca – kritikovalo, rekavši da je u redu što protestujemo zbog ekonomskog statusa zemlje ali da ne bi trebalo da protest usmeravamo na Wall Street, već protiv samog Obame, što je u suštini tačno. Što se medija tiče, većina konzervativnih novina koje pripadaju Rupertu Murdoch-u (Fox News, New York Post) bili su toliko kritični da su nas čak nazivali životinjama i govorili da nas treba izbaciti iz parka. Druge stanice, poput CNN, MSNBC, Al DŽazira su nam pružale podršku na naslovnicama, a stanice poput Al DŽazire i "Rusije danas" fokusirale na bitna pitanja vezana za sam protest.

Stiče se utisak da spontana okupljanja ne donose rezultate ukoliko se ciljevi jasno ne definišu. Da li je to slučaj i sa vašim protestom?

- Istina je da nemamo neku užu konačnu listu određenih zahteva. To je zbog načina na koji donosimo odluke na Generalnoj skupštini, što znači da neko mora nešto da predloži pa se to stavi na glasanje i ako se izglasa onda se prihvata i to je to. Ako ne – onda se ne prihvata. Većina ljudi, naročito oni iz radničke klase, odmah su shvatili o čemu govorimo jer su oni i najviše osetili posledice ekonomske krize, izgubili su posao, domove i razumeli su vezu između ovih finansijskih institucija i problema sa kojima se suočavamo.

Koje rešenje nudite?

- Zalažemo se za povećanje taksi i poreza višoj klasi i korporacijama, povećanje fonda za socijalne usluge, povećanje zaposlenosti, da se ljudima koji su izgubili svoje domove kroz hipoteke i pljačkaške kredite omogući da povrate izgubljeno uz pomoć bankovnih kredita.

Kako će se vaš protest odraziti na predstojeće izbore u Americi, na globalni rat protiv terorizma i američku intervencionističku politiku u svetu?

- Pokušavamo da se distanciramo od izbora kad su u pitanju kandidati, ali namećemo bitna pitanja. Mi zaista moramo da bukvalno uplašimo političare ne obećavajući im ništa. Na nas su uticali u velikoj meri Arapsko proleće i demokratski pokret u Egiptu, Tunisu, Libiji. Meni se čini da je mnogo ljudi smatralo da se sa ratom u Iraku Bliski Istok može transformisati u demokratiju samo ako SAD pošalju svoje američke vojne trupe unutar tih zemalja, a ja mislim da se do demokratske zemlje može doći tek kad se unutar samih ljudi pojavi demokratski pokret.

Kako gledate na ubistvo libijskog vođe Moamera Gadafija?

- O tome nema zvaničnog mišljenja Pokreta okupacije Wall Streeta-a. Smatram da nije dobra ideja da Sjedinjene Države vojno intervenišu u drugim zemljama jer je u pitanju čisto imperijalistička akcija pod maskom humanitarizma. Sjedinjene Države nemaju baš dobar osećaj za jednakost niti odlične socijalne službe – zato bih i voleo da vidim kako drugi ljudi vode ovu zemlju.

U kolikoj meri je protest na Volstritu uspeo da promeni svetsku političku scenu?

- Šaljemo poruku da ima ljudi kojima je zaista stalo i koji imaju snage i volje da stvari učine boljim nego što jesu. U tom smislu su ljudi širom sveta rekli: ”Pa, ako Amerikanci konačno čine nešto onda je vreme da i mi počnemo.“ Moramo ići dalje i stvoriti pokret koji će se baviti sprečavanjem naše zemlje da ide u ratove širom sveta, a to je zaista međunarodni cilj koji se mora ostvariti. Naročito što  je to poslednjih 10 godina predstavljalo pravu sramotu za naš narod.

Da li Amerika vodi dve nezavisne politike, spoljašnju i unutrašnju, kada je demokratija u pitanju?

- Mislim da postoje dvostruki standardi. Evo, pogledajmo samo Gvantanamo zaliv na Kubi u kojem se hapse i zatvaraju ljudi bez suđenja. Amerika ima obavezu da sprovodi demokratiju u svetu kad je to korisno, ali to predstavlja odraz američkog nacionalnog bezbednosnog interesa.

Vladimir Nedeljković