Patriotizam naspram nacionalizma u Americi

(The National Interest, 5.7.2011)

Proslava Dan nezavisnosti, naravno, predstavlja jedan od godišnjih vrhunaca izražavanja patriotizma u Sjedinjenim Američkim Državama. Američki patriotizam, međutim, prati osećanje koje bi se prikladnije moglo nazvati nacionalizmom, iako Amerikanci samo izuzetno za sebe koriste tu oznaku.

Ta etiketa se delimično izbegava zbog negativnije konotacije reči nacionalizam u odnosu na mnogo pozitivnije asocijacije koje prate reč patriotizam. Ali upotreba ove reči u Americi nije samo stvar semantike. U nekim drugim zemljama termin "nacionalista" je prihvaćen bez ikakvih rezervi. Reč je čak deo imena glavnih političkih stranaka, koje su nekada bile i vladajuće, u zemljama kao što su Tajvan i Bangladeš. Neimenovani nacionalizam na koji nailazimo u Sjedinjenim Državama ide skupa sa američkom „izuzetnošću“. Osećanje koje tu prevladava nije nekakva karakteristika nacionalizma kakva se može uočiti na mestima kao što su Tajvan i Bangladeš, već specifična američka varijacija koji nije mogla nastati na drugim mestima. Eksplicitno poricanje nacionalizma deo je onoga što je ’izuzetno’ u američkoj izuzetnosti. Kao što sam nedavno istakao, ’izuzetništvo’ (exceptionalism) čije pogonsko gorivo predstavlja nacionalizam ima nekoliko nesrećnih posledica.

Pošto nacionalizam nije isto što i patriotizam, potrebno je prepoznati razliku. DŽordž Orvel, u eseju napisanom pre 66 godina, nudi ovu perspektivu:

"Nacionalizam se ne sme brkati sa patriotizmom. Obe reči se obično koriste u toliko neodređenom smislu da se svaka definicija može osporiti, ali moraju se razlikovati te dve različite i čak suprotstavljene ideje. Pod "patriotizmom" podrazumevam privrženost određenom mestu i načinu života, za koje se veruje da su najbolji na svetu, ali bez želje da se nametnu drugima. Patriotizam je po svojoj prirodi defanzivan, i u vojnom i u kulturološkom smislu. Nacionalizam je, pak, neodvojiv od želje za vlašću. Neuništivi cilj svakog nacionaliste je da pribavi više moći i prestiža, ne za sebe nego za naciju ili drugu jedinicu u kojoj je izabrao da utopi svoju individualnost."

Orvel se drži širokog - i izrazito negativnog - koncepta nacionalizma, koji može podrazumevati lojalnosti prema nečemu što nije nacionalna država. Na umu je imao englesku inteligenciju iz 1940-tih, ali nešto od onoga što je opisao u svom eseju se da lako prepoznati u američkom nacionalizmu danas. Tu spadaju ne samo težnja za što više moći već i neosnovana samouverenost i uverenje da je njihov način rada i življenja superioran u odnosu na sve druge i da je univerzalno primenljiv.

I dok se upuštamo u čestito i blagotvorno izražavanje patriotizma, tj. "privrženost određenom mestu i određenog načinu života", i to ne samo 4. jula, već i tokom cele godine, hajde da se držimo čistog patriotizma i stalno budemo svesni Orvelove distinkcije te da ga ne brkamo sa našim nacionalizmom.

Pol R. Pilar (Paul R. Pillar) jeste direktor studija bezbednosti na Univerzitetu DŽordžtaun i bivši nacionalni obaveštajni oficir za Bliski istok i Južnu Aziju.

Prevod: NSPM