Otpisivanje dugovanja radi spasavanja EU

(Rtlz.nl, 19. 4. 2011)

Onaj hladni Sever

Prošle nedelje je Finska, uz gromoglasni tresak, na dnevni red ponovo postavila pitanje ionako već jako poljuljane podrške Evropskoj uniji. Ko je to mogao očekivati? Kao što se to uvek i događa, završni udar je došao iz neočekivanog ugla. Ja bih pre očekivao da će stanovnici Nemačke biti oni koji će pritisnuti na prekidač i ugasiti svetlo. Jer – nema nijednog Nemca koji pristaje da EU bude unija za prihvatanje tuđih dugova. Ali, ispada da su se Finci pokazali još nelojalnijim.

D(omino) –dan?

Da li će Fincima poći za rukom da formiraju novu vladu? A, ako im to uspe, da li je verovatno da će Finska izdržati pritisak vođa EU i nastavi da poslušno ide u korak, onako kako je do sada činila?

Ja očekujem da će Finci imati velike muke kod formiranja nove koalicione vlade. Ali – njihov sadašnji gest će ostati nesmanjeno na snazi. Ne isključujem ni mogućnost da se EU može i raspasti pre no što Finci uspeju da obrazuju svoju vladu.

Provalija

To je na prvom mestu zato što premijeri članica EU ne mogu još dugo da negiraju glas svojih građana. Provalija između građana koji bi glasali za izlazak i njihovih predstavnika u parlamentima je postala preduboka. Finski signal se više ne može odbacivati kao neki incident. To ne bi bilo demokratski.

Poricanje

Na drugom mestu, to je tako i zato što problematične zemlje – Irska, Grčka i Portugalija posle ovog negativnog glasanja u Finskoj jako dobro shvataju u kom grmu leži zec. Na osnovu toga bi se moglo zamisliti, a to je čak i sasvim verovatno, da će uvideti da ne mogu imati i jare i pare – pa će preduzeti neku inicijativu. Istina je da Grčka kategorično poriče da će ići na restrukturiranje svojih državnih dugova. Ali, već i samo to poricanje mnogima kazuje da je ova opcija i te kako predmet razmatranja. A – onda će EU biti razlupana; u svakom slučaju – bar privremeno.

Pa, onda – zašto?

Najbolnije je to što u ovom trenutku EU nema neoborive argumente o prednostima jedinstva. Kakva je budućnost EU? EU stalno tvrdi da će njen raspad dovesti do dramatičnog pada blagostanja u svim članicama. Ali, još uvek čekamo nekog od premijera koji bi bio u stanju da to neoborivo i dokaže. Da li je zaista tako da celina ima veću vrednost od zbira pojedinačnih činilaca? Zasad, Francuska skoro svakodnevno pokazuje da joj je važan jedino njen interes, a EU joj je prihvatljiva samo onoliko koliko može da reši probleme Francuske. Francuska je i nacionalistička i protekcionistička – a ni Italija baš ne zaostaje u tome.

I Bog je prvo sebi bradu napravio

Sigurno je da su se Grčka, Irska i Portugalija odmah posle finskog “udarca“ duboko zamislile. Te tri članice EU još kako, i bolje od svih, shvataju da im je bankarski sektor neodrživ – da nema nikakve šanse sve dok je duboko upleten u sisteme i drugih članica. Stanovnici ostalih članica EU u svakom slučaju nemaju nikakve želje ni potrebe da izdržavaju i spasavaju strane banke i tako štete sopstvene novčanike. A, i zašto bi?

Presušile pare

Bizarna je sadašnja situacija EU. Jedino što šefovi vlada stalno čine je da razbacuju pare na neki problem koji se tim parama ne može rešiti. To je i zato što tolikih para, jednostavno, nema. EU je lep, ali bar zasad, jedan neuspeo eksperiment. Cela stvar tek što nije kolabirala, i nije mala šansa da ćemo uskoro morati da se odlučimo na spasonosne skokove u dubinu.

Otpisivanje dugova?

Hteli mi to, ili ne – to je neizbežno rešenje – osim u slučaju ako EU ne izvuče iznenada nekog zeku iz svog mađioničarskog cilindra. A, i samo otpisivanje dugova bi moglo biti taj zeka, baš onako kako je bogati Zapad u prošlom veku pristao da nekim afričkim zemaljama u razvoju, kako bi im se pružila nova šansa, otpiše dugovanja. Ako EU želi da opstane – sada je i njoj neophodna takva šansa.

Prof. dr. Rene Tisen (René Tissen) predaje poznavanje poslovanja na Biznis univezitetu Najenrode (Business Universiteit Nyenrode) i predsednik je naučnog centra HROM (CHROME), koji se bavi proučavanjem interakcije ljudi, znanja i tehnologije u poslovnom svetu.

Prevod sa holandskog: Vasilije Kleftakis