Opasne raskrsnice: SAD pomeraju rakete i trupe na granicu Rusije

(Global Research, 23.1.2010)

Godina 2010. teče na način koji bi više odgovarao imenu trećeg meseca godine – nazvanog po imenu rimskog boga rata, nego imenu prvog, koje potiče od jednog miroljubivog boga.

Asošiejted pres je 13. januara javio da će Bela kuća 1. februara podneti Kongresu svoj Četvorogodišnji odbrambeni pregled (Quadrennial Defense Review) i zahtevati rekordnu sumu od 708 milijardi dolara za Pentagon. To je najviša svota (kako u apsolutnom iznosu, tako i u iznosu podešenom po inflaciji za bilo koju godinu) od 1946. g. - godine dana po završetku II svetskog rata. Ako se tome dodaju i Pentagonovi troškovi nevezani direktno za odbrambene svrhe, konačna svota može prevazići i 1 bilion (1000 milijardi) dolara.

Ovih 708 milijardi po prvi put uključuju iznose za ratove u Avganistanu i Iraku, koji su ranijih godina bili delom finansirani povremenim dodatnim zahtevima, ali ne uključuju i prvi hitni zahtev koji je nova administracija podnela u istu svrhu – navodno 33 milijardi dolara.

Već tokom ovog meseca nekoliko članica NATO-a je obećalo više trupa, čak i pre konferencije o Avganistanu u Londonu (28. januara), kada će još nekoliko hiljada dodatnih snaga biti izdvojeno za taj rat – povrh onih 150.000 koje tamo ratuju, ili će uskoro ratovati pod komandom SAD i NATO-a.

Vašington je u Pakistanu povećao broj napada smrtonosnim teledirigovanim raketama (drone missile), a nedavno je došlo i do poziva da se taj način primeni i u Jemenu – to je učinio posebno senator Karl Levin, predsedavajući Senatskog komiteta oružanih snaga (Senator Carl Levin, Chairman of the Senate Armed Services Committee). On je 13. januara takođe preporučio i vazdušne udare i operacije specijalnih snaga u toj zemlji[1].

Pentagon će započeti sa slanjem 1400 osoblja u Kolumbiju radi zaposedanja sedam novih baza, shodno 10-godišnjem vojnom sporazumu potpisanom 30. oktobra prošle godine.[2]

Ove godine, SAD će takođe završiti (u iznosu od 110 miliona dolara) izgradnju novih vojnih baza u Rumuniji i Bugarskoj radi smeštanja najmanje 4000 američkih vojnika.[3]

Pentagonova najnovija regionalna komanda, Afrička komanda (Africa Command), proširiće svoje aktivnosti na kopnu i vodama tog kontinenta – uz one sadašnje protiv pobunjenika u Somaliji, Maliju i Ugandi, kao i operacije teledirigovanih letilica (drone flights) iz svoje novostečene baze na Sejšelima.[4]

Ali, ovaj mesec je doneo još i mnogo dramatičnije i opasnije novosti. Pentagon je odobrio zaključenje prodaje oružja Tajvanu u iznosu od 6,5 milijardi dolara, uz sporazum za isporuku 200 Patriot antibalističkih raketa sa poboljšanim sposobnostima (Patriot Advanced Capability anti-ballistic missiles). Narodna Republika Kina je besna – kao što bi to bio i Vašington kada bi situacija bila obrnuta – tj. kada bi Peking takvim arsenalom oružja snabdeo, na primer, jedan nezavisan Portoriko[5].

Ali, kao da ovakva akcija nije bila dovoljno provokativna, ministarstvo odbrane Poljske je 20. januara objavilo da će jedna baterija raketa Patriot, sa 100 američkih vojnika koji njome rukuju, biti stacionirana ne na periferiji glavnog grada – Varšave, kako je to ranije bilo najavljeno, nego u gradu Morag na Baltičkom Moru, svega 56 kilometara od granice Poljske sa Rusijom.[6]

Planirano je da ova raketna baterija i vojnici stignu u martu, ili aprilu. U okviru novog plana protivraketnog štita Obamine administracije koji će biti integrisan sa NATO-om, obuhvatajući celu Evropu i proširiti se na Srednji Istok i Kavkaz, posle Patriota će uslediti stacioniranje Standardnih raketa-3 (SM-3) presretača na brodovima u Baltičkom moru, a po prvi put i njihova suvozemna varijanta. „Pentagon će rasporediti komandna mesta SM-3 raketa koje mogu presresti bilo rakete kratkog, bilo one srednjeg dometa...“[7]. Kako bi prikazao domet SM-3 raketa, Pentagon je u februaru 2008. g. oborio jedan satelit iz orbite oko Zemlje.

Slede i dalja raspoređivanja.

Sistem raketa-presretača ove nove, administracije posle DŽordža V. Buša, upotrebiće „postojeće raketne sisteme na kopnu i moru... Raspoređivanje tog revidiranog sistema raketne odbrane će trajati i tokom 2020-ih godina. Prvi korak je stavljanje postojećeg pomorskog sistema tog oružja na razarače i krtstarice Egis klase (Aegis-class)[8]. Kasnije, jedan pokretni raketni sistem će biti raspoređen u jednoj evropskoj državi... Savršeniji, pokretni sistemi će biti raspoređeni kasnije na druga mesta u Evropi. Njihov centralni deo bi trebalo da budu... Lokidove visokoleteće rakete-terminalni presretači (Lockheed’s Terminal High Altitude Defense interceptor missiles) i usavršene rakete SM-3 IB, koje proizvodi.... Rejteon (Raytheon)“[9].

Prošlog decembra, Vašington je potpisao sporazum o statusu oružanih snaga (Status of Forces Agreement (SOFA)) koji ozvaničava planove za „stacioniranje vojnih snaga i vojne opreme SAD na teritoriji Poljske...“ i „.... otvara vrata za obećano stacioniranje raketa Patriot i snaga SAD u Poljskoj,... kao deo pojačavanja protivvazdušne odbrane NATO-a u Evropi.“[10]

U oktobru, ubrzo po poseti američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena Varšavi radi finalizovanja tog plana, poljski zamenik ministra odbrane Stanislav Komorovski se sastao sa svojim američkim parnjakom, pomoćnikom sekretara odbrane za međunarodne bezbednosne poslove (Assistant Secretary of Defense for International Security Affairs) Aleksandrom Veršbovom (Alexander Vershbow) i najavio da će američke rakete „biti spremne za borbeno dejstvo, a ne makete – kako je Vašington ranije sugerisao“. U tom istom izveštaju je dodato: „Ranije, zvaničnici Ukrajine i Amerike su izneli da će teritorija Ukrajine moći da na neki način bude korišćena u tom novom antiraketnom štitu“[11]. Poljska se graniči samo sa Kalinjingradskom enklavom Rusije, dok je dužina granice Ukrajine sa Rusijom 1576 kilometara.

Stejt department je izdao saopštenje za štampu o tom sporazumu za stacioniranje američke vojske u Poljskoj – što je prvo stacioniranje strane vojske u njoj posle kraja Varšavskog pakta 1991. g. U njemu je rečeno: „Ovaj sporazum će olakšati niz aktivnosti o kojima je postignut sporazum, uključujući i zajedničku obuku i vežbe, stacioniranje američkih vojnika i buduća stacioniranja protvibalističke raketne odbrane (Ballistic Missile Defense)“[12].

Predstavnik Pentagona je kazao: „Američka evropska armija će pomoći oružanim snagama Poljske da razviju sopstvene sposobnosti za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu. Uzimajući u obzir zajedničku obuku koju već imamo sa oružanim snagama Poljske, ovaj program obuke sa Patriotom je samo produžetak tih napora“[13].

Ako su raniji planovi za raspoređivanje raketa srednjeg dometa u Poljskoj mogla da se povežu (ma koliko to malo verovatno bilo) sa navodnom pretnjom od iranskih raketa, ovi Patrioti mogu biti namenjeni jedino protiv Rusije.

Ruski general-lajtnant Ajteh Bižev (Aitech Bizhev), raniji komandant Zajedničkog provvazdušnog sistema odbrane Zajednice Nezavisnih Država (United Air Defense System of the Commonwealth of Independent States) kazao je jednoj od vodećih novinskih agencija svoje zemlje:

„Potpuno je nejasno zašto protvvazdušna odbrana severnog krila NATO-a treba da bude pojačana – NATO je i sada višestruko jači od ruskog konvencionalnog oružja.

Ne može se isključiti da stacioniranju Patriota u Poljskoj neće slediti i druge akcije jačanja američke vojne infrastrukture u Istočnoj Evropi...“[14].

Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja (START) iz 1991. g. u odnosu na smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog oružja (Reduction and Limitation of Strategic Offensive Arms) je istekao 5. decembra, ali ni posle 48 dana od tada još nema dogovora o novom ugovoru.

Krajem prošle godine, premijer Rusije Vladimir Putin, upitan o tom kašnjenju, ukazao je na glavnu prepreku za rešenje: “U čemu je problem? Problem je u tome da naši američki partneri grade antiraketni štit, a mi ne gradimo svoj.“

Nadalje je problem definisao: „Ako mi ne izgrađujemo antiraketni štit, onda postoji opasnost da će se naši partneri, praveći takav `kišobran` osećati potpuno bezbedni, pa će tako sebi moći da dozvole da urade šta god žele, remeteći ravnotežu, a i [njihova] agresivnost će im odmah porasti.“

Što se tiče izgleda za smanjenje, a manj` još i eliminaciju nuklearnog oružja u Evropi i Severnoj Americi, Putin je dodao: „ U cilju održavanja ravnoteže... mi moramo da razvijamo ofanzivne sisteme oružja“[15], ponavljajući tako izjavu predsednika svoje države Dmitrija Medvedeva od pre nedelje dana. Vremensko preciziranje najave da će Pentagon uskoro stacionirati rakete Patriot toliko blizu teritorije Rusije neće baš biti od pomoći tom problemu. To nije slučaj ni sa tvrdnjom Stejt departmenta da „nastavak START sporazuma nije odgovarajući način za ... regulisanje pitanja raketnog napada i odbrane“.[16]

Mesec dana pre toga, ruski mediji su objavili da „Ruske snage strateških raketa (SMF) - kopneni deo nuklearne trijade, će u borbenu pripravnost do kraja 2009. godine staviti i drugi puk opremljen pokretnim Topolj-M raketnim sistemom.

„Topolj-M raketa, dometa oko 11.000 kilometara – kažu da je imuna protiv bilo kog sadašnjeg i budućeg američkog sistema protivbalističke odbrane. Ona je sposobna da izvodi manevre izbegavanja, kako bi sprečila presretače tzv. krajnje faze (npr. rakete Patriot), a poseduje i protivmere za hvatanje u cilj, kao i različite varke“[17].

Baš kao što je snabdevanje Tajvana antibalističkim raketama Patriot (PAC-3) navelo Kinu da 11. januara uvede raketno presretanje raketa srednjeg dometa, tako i smeštanje američkog naoružanja i trupa sve bliže Rusiji sa sobom nosi loša predskazanja za sudbinu sporazuma o smanjivanju nuklearnog naoružanja.

Na ne-strateškom frontu, ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi iz 1990. g. (Treaty On Conventional Armed Forces in Europe (CFE)) koji ograničava količinu i povećanje najvažnijeg oružja je takođe ozbiljno ugrožen američkim i NATO planovima za raketni štit. Podešeni CFE iz 1999.g. – uz izgovor o tzv. zamrznutim konfliktima u nekadašnjem SSSR-u, nije ratifikovala nijedna članica NATO. Rat u avgustu 2008. g. između Rusije i Gruzije je bio posledica te ratoborne i opstruktivne politike. Uspostavljanje stalnih vojnih baza SAD i NATO-a na Kosovu, u Bugarskoj, Rumuniji, Litvaniji, i sada u Poljskoj, ogroman je prekršaj [ugovora] i može biti najava smrti za CFE.

Rusija je 14. jula 2007. usled “vanrednih prilika.... koje pogađaju bezbednost Ruske Federacije i zahtevaju neposredne mere“ suspendovala poštovanje obaveza po CFE“.[18]

Okolnosti na koje se tu cilja su planovi SAD za uspostavljanje raketnih presretačkih sistema u Istočnoj Evropi i opšte pokretanje NATO baza i snaga u oblasti Baltika i Crnog Mora.

Rusija je 29. novembra prošle godine „iznela nacrt predloga za novi evropski sporazum o bezbednosti za koji Kremlj kaže da treba da zameni zastarele institucije kao što su NATO i Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OSCE)”[19].

Kineski analitičari Ju Maofeng i Lu DŽingli (Yu Maofeng and Lu Jingli) tvrde da su motivi Moskve bili zabrinutost u vezi sa raketnim planovima SAD i NATO-a, proširenje NATO-a do njenih granica, kao i njihov rat protiv Jugoslavije 1999. godine, zapadno sponzorisane “obojene revolucije“ u drugim, ranijim sovjetskim državama, a i to što članice NATO-a nisu ratifikovale Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi[20].

Tokom prethodnih trideset godina, svaki predsednik SAD je iznosio neki navodni plan za eliminisanje nuklearnog oružja, mada nijedan od njih nije ranije dobio Nobelovu nagradu za mir tokom svog predsednikovanja.[21] Opet, svaki od njih je zatim započinjao bezglavu trku u naoružavanju i oružane agresije u inostranstvu – sve u naporu da postigne globalnu vojnu dominaciju. Ovaj sadašnji vrhovni komandant SAD, uz svoju spoljnopolitičku svitu koja se sastoji od Roberta Gejtsa, DŽejmsa DŽonsa i Hilari Klinton (Robert Gates, James Jones and Hillary Clinton), nije izuzetak u tome[22].

(Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis)

http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=17169