Okretanje mladih Rusa od Zapada

Kada je pao Berlinski zid, mladi Rusi žudeli su za svime što je sa Zapada. Sada se toga gnušaju.

Kada je srušen Berlinski zid, većina mladih, obrazovanih Rusa težila je onome što se uopšteno može opisati kao zapadne vrednosti – demokratiji, slobodi govora, antiimperijalizmu. Tinejdžeri su bili opsednuti zapadnom muzikom i odećom (još privlačnijim zato što su bili zabranjeni), dok su stariji ruski intelektualci pratili svoje istočnoevropske kolege disidente u pozivanju na suočavanje sa prošlošću i okretanje novog lista kroz izgradnju otvorenog društva. Sve u vezi sa sovjetskim društvom, od njegove odeće do njegovih ideja, delovalo je dosadno i bez šarma u poređenju sa dinamičnim Zapadom, punim života.

Kako su se stvari promenile za samo nekoliko godina. Srednja i Istočna Evropa većinom su ušle u evropski kulturni i politički zabran. Međutim, u Rusiji, zahvaljujući deceniji antizapadnjačkog sentimenta propagiranog od Kremlja, nova generacija odrasta u drastičnom raskoraku sa Zapadom. „U godinam perestrojke, mladi intelektualci iskreno su verovali u određene stvari poput slobode govora i transparentnosti države“,objašnjava Marija Lipman, službenik Karnegi centra u Moskvi. „Generacije koje su odrasle u Putinovoj eri imaju sasvim drugi mentalitet. Moderne, prokremaljske omladinske grupe toliko su dobro podržane od države da su postale poput vernih i dresiranih pasa.“ Rezultat je generacija koja ne samo da prihvata pogled na svet koji servira Kremlj, već gaji i duboko nepoverenje prema svakom ko misli drugačije.

Denis Volkov, iz Moskovskog centra Levada, proučavao je stavove ruske omladine prema Zapadu i ustanovio zastrašujuće stanje. Tokom poslednje decenije brojevi su opadali. Anketa od prošlog meseca pokazala je da 40 odsto mladih između 18 i 24 godine ima negativan stav prema Sjedinjenim Državama, što nije mnogo manje nego među onima koji su stariji od 55 godina i koji su bili izloženi dugogodišnjoj antizapadnoj propagandi. Poput nekog suludog povratka u istoriju, Staljin je opet omiljen. Više od polovine starijih ljudi izjavilo je da ima „pozitivan“ stav prema sovjetskom vođi, sa čime se složila četvrtina mladih, dok je tako mislilo samo 15 odsto njih na početku milenijuma. Generaciju nakon što su njihovi roditelji žudeli za džinsom i kasetama sa zapadnjačkom muzikom, mladi Rusi danas nose istu odeću i slušaju uglavnom ustu muziku kao njihovi vršnjaci sa Zapada. Međutim, iako oni izgledaju poput njih, postoji duboka i rastuća podela u njihovim stavovima, kako pokazuju statistike centra Levada.

Izumiranje prozapadnih stavova uglavnom je direktan rezultat usaglašene državne politike Vladimira Putina i izvršavane od strane njegovog glavnog ideologa, Vladislava Surkova, a koja je bila usmerena na oblikovanje srca i umova ruske omladine. Širom Rusije, omladinske grupe koje je osnovala država ulažu napore u oblikovanje srca i umova ruske omladine organizovanjem kampova, kongresa i takmičenja nadarenih, isto kao što je jednom davno činio Komsomol, omladinska organizacija Sovjetske Komunističke partije. Daleko od toga da su sve one napravljene sa zlim namerama, ali sa političkim jesu. Narandžasta revolucija koju je u Ukrajini predvodila omladina, kao i Ružičasta revolucija u Gruziji u 2003. i 2004. godini duboko su pogodile Kremlj, koje se najednom uplašio da bi jedna takva unutrašnja revolucija mogla da destabilizuje Rusiju. Kao odgovor na to, Putinov režim je započeo akciju ispiranja mozgova, kaže Stanislav Belkovski iz moskovskog Instituta za nacionalnu strategiju, koji je sarađivao sa Kremljom u promociji proruskih kandidata na ukrajinskim izborima 2004. godine.

Surkov i drugi vodeći kremaljski ideolozi hitro su naručili masivnu antizapadnjačku televizijsku kampanju u kojoj su napori DŽordža V. Buša u širenju demokratije na Bliskom istoku predstavljeni kao napad na Rusiju. Surkov je ukrajinsku demokratiju predstavio kao haotičnu a gruzijsko rukovodstvo kao korumpirano. Takođe, on je osnovao nekoliko omladinskih grupa finansiranih od države, kao što su „Naši“ i „Mladi stražari“. Na vrhuncu paranoje režima povodom mogućnosti ruske narandžaste revolucije, od 2005. do 2006, ove omladinske grupe prikupile su skoro pola miliona članova i preplavile su studentske internate svojom izraženo nacionalističkom, antizapadnjačkom filozofijom. „Putinova televizijska antizapadna propaganda obavila je svoj prljav posao“ kaže Lipman. „Mladi Rusi su cinični ljudi koji veruju da je Rusija opkoljena neprijateljima te da Zapad ne želi da Rusija ojača“. „Poslednju generaciju liberala predstavljaju nešto stariji ljudi između 25 i 35 godina. Svi mlađi od toga su ponosne patriote koje ne vole Zapad,“ kaže Lipman.

Ela Panfilova, savetnik predsednika Dmitrija Medvedeva o pitanjima ljudskih prava, naglašava u čemu je problem. „Država uopšte ne bi trebalo da učestvuje u omladinskim pokretima“, kaže ona. „Većina mladih ljudi u pokretima koje je organizovao Kremlj još uvek gaji hladnoratovski mentalitet. Nije u redu to što ruske vlasti dele mlade ljude na one koji su članovi ‘Naših’ i ostale.“

Politička odiseja Andreja Tatarinova, dvadesetjednogodišnjaka, savršena je slika o njegovoj generaciji. Ranih dvehiljaditih, dok je još uvek bio u školi, bio je aktivista opozicije i učestvovao je u uličnim demonstracijama koje je policija nasilno gušila. Odustao je 2006. zbog toga što je, kako kaže, aktivista za ljudska prava Len Ponomarev „povredio njegova patriotska osećanja“ svojim zagovaranjem vraćanja Kurilskih ostrva Japanu i davanja pristupa stranim naftnim kompanijama ruskim energetskim rezervama. Obe ideje su od strane ruskih nacionalista smatrane pogubnim. Tatarinov je sada politički vođa omladinske grupe „Mladi stražari“ koja je deo „Ujedinjene Rusije“, zvanične prokremaljske stranke koja dominira Dumom. On je samouveren u svojim stavovima. „Mi ne tolerišemo pričanje protiv Rusije“, kaže Tatarinov. „Svako ko želi da Rusija oslabi naš je neprijatelj“.

Mladi stražari su na potezu. Kao dokaz svoje posvećenosti iskorenjivanju svakog nagoveštaja narandžastih revolucionara, Mladi stražari su 15. oktobra organizovali protest ispred kancelarija Nikite Belkiha, liberalnog guburnatora ruskog grada Kirova. Njegov zločin, po mišljenju Mladih stražara, bio je u tome što je bivši lider jedne od glavnih opozicionih stranaka u Rusiji „Saveza desnih snaga“. Pored toga, Belkih je izazvao sumnju lokalnih aktivista Mlade straže time što je prozapadno orijentisane Ruse pozvao da gostuju na regionalnim konferencijama. „Belkih je prijatelj sa ljudima koji su finansirali Narandžastu revoluciju“, kaže tridesetjednogodišnji Ruslan Gatarov, koji je pomogao u organizaciji protesta 15. oktobra. „On u svoj region poziva ‘narandžaste’ goste poput Ilje Ponomareva (aktiviste za ljudska prava). Mi u ruskom jeziku imamo izreku: ‘Kaži mi ko su ti prijatelji i reći ću ti kakav si’.“ U očima Putinove omladine, čak i prozapadnjačka reputacija predstavlja greh.

Nacionalna histerija povodom opasnosti od narandžaste revolucije možda je zamrla, ali su kremaljski omladinski pokreti još zaposleni. Skorašnji kampovi Mladih stražara na jezeru Seliger i u deset drugih oblasti bili su usmereni na prezentovanje tehnoloških i poslovnih projekata. Pobedila su tehnička rešenja sa nacionalnim predznakom, poput računarskog operativnog sistema po imenu „Ruski vindous“ i programa za obradu fotografija po imenu „Ruski fotošop“. „Moramo biti pripremljeni za dan kada nam Amerika isključi internet, i posedovati sopstvene servere koji će pokrivati naš internet“, kaže Tatarinov. „Sada imamo priliku da prikupimo sve najbolje ideje o tome kako modernizovati Rusiju i da ih pošaljemo direktno predsedniku.“

Koliko god paranoidno Mladi stražari zvučali, oni su nesumnjivo popularni među mladim ljudima koji u radu na projektima sponzorisanim od Kremlja vide najbolji način za napredovanje u karijeri. „Većina današnjih mladih je usmerena na karijeru“, kaže Lipman. „Oni znaju da su Gasprom i Rosnjeft (državne kompanije) najbolji poslodavci, i da što si bliži državi, to su ti veće šanse da se zaposliš. Njima ideologija nije mnogo važna.“

Početkom ovog meseca na kampu u organizaciji države u Selijasu, nadomak ruskog grada Astrahana, grupa od nekoliko stotina mladih stajala je okupljena oko bine čekajući – političara. Došli su na besplatan koncert, druženje i kako bi iskoristili priliku da ih primete moskovske političke zverke. „Zdravo, Selijasu! Osećate li se srećnim što ste ovde?“ vikao je Sergej Markov, član Parlamenta iz kremljaske stranke Ujedinjena Rusija, istrčavajući na binu u širokim platnenim pantalonama i majici. „Na pravom ste mestu u pravo vreme! Izabraćemo najtalentovanije među vama, a najbolji će možda čak doći u Moskvu da rade za mene!“ Selijas je čudna kombinacija takmičenja nadarenih i ideološke obuke. Stručnjaci i savetnici sastaju se sa mladima u šest velikih šatora kako bi im pomogli da sastave projekte u oblastima kao što su omladinske, lokalne i regionalne strategije, tehnologija ili lokalni turizam. Što je najvažnije, organizatori donose vladin novac i daju razvojne stipendije do 3.300 dolara.

Stalno opadajući broj liberala iz Jeljcinove ere smatra ovakve stavove zastrašujuće sličnim jednoumlju sovjetske ere. Skorašnja kampanja koju su u Moskvi sproveli Naši protiv novinara disidenata pokazuje da su kremaljske omladinske grupe jače nego ikada, i da ponavljaju ono proganjanje nezavisnih mislilaca kakvo je bilo uobičajeno u sedamdesetim. Prošlog meseca, Aleksandar Podrabinek, politički zatvorenik iz vremena Brežnjeva, napisao je tekst u kome je kritikovao ratne veterane zbog pohvala SSSR-u bez podsećanja na tešku represiju nad neistomišljenicima i postojanje gulaga. Kao odgovor na to, aktivisti Naših protestovali su ispred Podrabinekove zgrade, pretili mu smrću i javno ga pozivali da napusti Rusiju ukoliko mu se ne dopada. Kada je predsednikova savetnica za ljudska prava Ela Panfilova podržala Podrabineka i nazvala Naše „ekstremističkom organizacijom“, odmah je doživela osude Ujedinjene Rusije i samog Putina koji je Podrabinekov članak nazvao „huliganizmom“.

 „Moskovska politika je trenutno usmerena na pronalaženje najtalentovanijih mladih ljudi u oblastima koje bi mogle da izvuku Rusiju iz ekonomske krize“, smatra Jevgenij Nižnik, harizmatični tridesetjednogodišnji omladinski vođa koji je u omladinskoj politici od 1991. „Haos, jeftine droge, alkoholizam i rasizam rezultat su neograničene demokratije iz devedesetih. Ruskoj omladini potrebna je čvrsta ruka kako se ne bi izgubila u haosu.“ Naravno, naličje te čvrste ruke jeste sprečavanje nezavisnih mišljenja koja bi mogla da ugroze moć Kremlja. To je tužan ishod za one koji su se nadali da će videti kako mlade generacije slobode koje su izborili nakon pada Berlinskog zida koriste radi uzdizanja liberalnih vrednosti.

Prevela Jovana Papan

(Tekst preuzet iz časopisa Njuzvik http://www.newsweek.com/id/221210)