Preti li nam katastrofa zbog nuklearnih elektrana u Ukrajini?

Smanjenje industrijske proizvodnje i umanjenje unutrašnje potrošnje električne energije navode da se postavi pitanje o širenju izvoza električne energije iz Ukrajine u Evropu.

Određene tehnološke mogućnosti za to postoje već sada. Ukrajina je povezana sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom trima linijama prenosa električne energije, doduše, relativno malog napona. Burštinsko elektroostrvo (crtež 1), prilično dugo izvozi svoju struju u Mađarsku, i ono je integrisano u jedinstven evropski energetski sistem.

Crtež 1 – Šema energetskog sistema Ukrajine

Štaviše, sadašnje rukovodstvo Ukrajine, iz političkih razloga, planira realizaciju programa za potpuno odvajanje energetskog sistema Ukrajine od Rusije.

U junu je „Ukrenergo“ potpisala sa evropskom energetskom asocijacijom ENTSO-E dogovor o uslovima budućeg objedinjenja energetskih sistema Ukrajine i Moldavije sa energetskim sistemom kontinentalne Evrope. Cena ovog projekta je prilično visoka. Prema rečima vršioca dužnosti direktora ukrajinske nacionalne energetske kompanije „Ukrenergo“ Vsevoloda Kovaljčuka, obim neophodnih investicija za pripremu priključenja energetskog sistema Ukrajine energetskom sistemu EU ENTSO-E iznosi negde do 1,2 milijarde evra. Ukrajina računa da će ispuniti sve uslove za priključenje za 5 godina.

Doduše, čuju se i druge procene. Stručnjak za energetska pitanja, član nadzornog saveta Instituta energetskih strategija Jurij Koroljčuk smatra kako ta suma može porasti na 10 milijardi dolara, a proces integracije energetskog sistema može se odužiti do 2040. godine. Ne treba zaboraviti da će integracija u evropski energosistem dovesti do daljeg rasta cena za ukrajinske potrošače, kako bi se one podigle na evropski nivo.

Značajan udeo u izvozu električne energije bi trebalo da imaju četiri nuklearne elektrane Ukrajine. Prema saopštenju Frans Presa iz maja 2017. godine, nedostatak antracitnog uglja, što je posledica sukoba u Donbasu, doveo je stalnog povećanja udela atomske energije u strukturi potrošnje električne energije u zemlji. U martu 2017. godine ministar energetike Ukrajine Igor Nasalik je izjavio da je udeo nuklearne energije porastao na 62%.

Pritom treba zabeležiti da situacija u nuklearnim elektranama Ukrajine izaziva ozbiljnu uznemirenost u čitavom svetu. U julu 2017. godine u članku italijanskog lista Gli Occhi Della Guerra «Ukrainskie AЭS snova vыzыvaюt užas» („Ukrajinske nuklearne elektrane opet izazivaju užas“) navodi se kako je većina reaktora u Ukrajini već premašila projektni rok korišćenja, a produžavanjem perioda eksploatacije se narušavaju opšteprihvaćena pravila. Novine pišu: „Dolazak na vlast prozapadne vlade i ponajviše vojna konfrontacija sa Rusijom odvojili su nuklearne elektrane sovjetske proizvodnje od njihovih projektanata, što je izazvalo puno problema koji su vezani za njihovu eksploataciju.“

Zaista, posle 2014. godine vlasti u Kijevu su raskinule ugovor sa OKB „Gidropress“, koji je glavni konstruktor reaktora VVER. Tako je onemogućena potpuna kontrola procedura produženja roka eksploatacije.

Situaciju pogoršava i hronično nedovoljno finansiranje programa vezanih za bezbednost ukrajinskih nuklearnih elektrana. Prema saopštenju ukrajinskog portala minprom.ua rashodi za produženje rada jednog energobloka čine 5-6 milijardi grivni (otprilike 200 miliona evra). Ni „Energoatom“, ni vlada Ukrajine nema te novce. To znači da će eksploataciju blokova produžavati formalno, što može dovesti do povećanja rizika od nesreća zbog tehničke dotrajalosti opreme.

Treba podsetiti i da je kompleksni (konsolidovani) program povećanja bezbednosti energoblokova ukrajinskih nuklearnih elektrana (KsPPB), uzevši u obzir lekciju nesreće na japanskoj nuklearnoj elektrani „Fukušima“, koji košta oko 1,4 milijarde evra Vlada Ukrajine usvojila 7. decembra 2011. Program je trebalo da bude ispunjen do kraja 2017. godine. Međutim, Vlada Vladimira Grosmana se mnogo ne žuri i doneta je odluka da se produži realizacija programa do 2020.

Paralelno je "Energoatom" planirao da će u rashodima za 2017. godinu (ukupno 14,1 milijardi dolara) troškovi pojačanja bezbednosti energoblokova nuklearnih elektrana iznositi 6,4 milijarde grivni. Ali uzimajući u obzir da Nacionalna komisija za regulisanje elektroenergetike (NKRЭ) naložila da se smanji ukupan iznos rashoda sa 14,1 na 5,3 milijarde grivni, ispada da je ove godine za bezbednost izdvojeno veoma malo.

Osim toga, odsutstvo tehničke podrške od strane glavnog konstruktora i naučnog rukovodioca VVER može dovesti do radioaktivnog zagađivanja životne sredine usled eksploatacije ukrajinskih nuklearnih elektrana. Na primer, nedavno je obelodanjeno da ukrajinska Služba bezbednosti vrši istraživanje vezano za zamenu ugljenih filtera koji se koriste u ventilacionim sistemima ukrajinskih nuklearnih elektrana manje savršenim analozima koji ne zadržavaju Jod-131 i dozvoljavaju mu da slobodno izađe u atmosferu prilikom rada energoblokova. Ovaj izotop je postao čuven širokoj javnosti prilikom Černobiljske katastrofe, budući da je upravo on, taložeći se u štitnoj žlezdi izazivao maksimalne doze ozračenosti organizma.

Bezbednu eksploataciju nuklearnih elektrana podjednako ugrožava i visok nivo korupcije u Ukrajini. U martu 2017. godine američki list Washington Times je saopštio: "Nuklearne elektrane treba da budu pod jurisdikcijom Državne inspekcije nuklearne regulacije Ukrajine, službe koja po zakonu mora biti nezavisna. Međutim, poslednjih godina je uopštena praksa da rukovodioce inspekcije postavlja državna kompanija „Energoatom“.“

Osim toga, u izveštaju koji je objavilo autoritativno izdanje Energy Research & Social Science 2016. godine ističe se da "već mnogo godina nesreće u ukrajinskim nuklearnim elektranama se ne registruju u bazama podataka, bez obzira na saopštenja o njima u državnim medijima".

Opšta situacija u ukrajinskim nuklearnim elektranama produbljuje se niskim cenama rada operativnog osoblja. Prosečna plata ne prelazi 260 evra (8000 grivni). Pritom se mora istaći da usled nedostatka manevarskih kapaciteta operatori moraju da prazne reaktore noću. Rezultat svega toga je da ukrajinski nuklearni radnici stalno rade u stresnoj situaciji.

Loše stoje stvari i sa korišćenjem metalnih košuljica sa gorivom u ukrajinskim nuklearnim elektranama, koje proizvodi kompanija Westinghouse. Već pominjani italijanski list Gli Occhi Della Guerra piše: „Kako bi se oslobodila energetske zavisnosti od Moskve, Ukrajina se obratila američkoj kompaniji Westinghouse radi kupovine nuklearnog goriva. Ipak, već 2012. godine se ispostavilo da metalne košuljice sa gorivom koje proizvodi američka kompanija nisu pogodne za eksploataciju i bile su zabranjeni. Pritom su gubici državne ukrajinske kompanije „Energoatom“, koja je odgovorna za nuklearne elektrane, iznosili 175 miliona dolara“.

Sada je ovaj sporazum obnovljen i produžen do 2020. godine. Danas se metalne košuljice sa gorivom Westinghouse-a eksploatišu u sastavu aktivnih zona energoblokova 2 i 3 (sklopovi 42 i 125) Južnoukrajinske nuklearne elektrane, a takođe energobloka 5 (sklop 83) Zaporoške nuklearne elektrane. Međutim, kvalitet goriva koje proizvodi Westinghouse nije na zavidnom nivou. 2016. godine jedna metalna košuljica sa gorivom je bila škartirana prilikom preopterećenja 3 bloka Južnoukrajinske nuklearne elektrane. Još jedna metalna košuljica sa gorivom TVS-WR je bila uklonjena iz aktivne zone 5. bloka Zaporoške nuklearne elektrane.

Posledica svega nabrojanog je situacija da se u 2016. godini učestalost nesreća u ukrajinskim nuklearnim elektranama povećala pet puta u poređenju sa 2015. godinom. U protekloj godini izvršeno je 11 neplaniranih (to jest hitnih) popravki.

Tako, planovi za izvoz električne energije iz Ukrajine u Evropu imaju samo političke pobude. U otvorenom pristupu nema ozbiljnih ekonomskih proračuna, nema detaljnih komentara evropskih odgovornih lica, a postoji veoma veliki rizik.

Očigledno je da Evropa, svesna rizika u vezi sa kritičnom situacijom sa nuklearnom energetikom u Ukrajini, u potpunosti prebacuje odgovornost i probleme nuklearnih objekata na ukrajinsku vlast. Nažalost, u ovom slučaju prebacivanje odgovornosti nimalo ne utiče na moguće posledice. I to može da bude tempirana bomba.

Neprofesionalizam i neodgovornost sa kojima Kijev donosi odluke u nuklearnoj sferi mogu da skupo koštaju čitavo čovečanstvo.