Novi Suecki kanal kao simbol El Sisijevog uspeha

Nakon više od godinu dana od izbora Abdelfatah el Sisija za predsednika, vredelo bi sagledati situaciju. Krenimo od najnovijeg događaja, otvaranja novog Sueckog kanala 6. avgusta. Nova struktura uključuje novu 35 kilometara dugu drugu transportnu traku, kao i produbljivanje i širenje 37 kilometara postojećeg kanala.

Glavni razlog za ono što neki zovu kolosalnim projektom jeste ekonomija. Proširenje konstrukcije dozvoliće veće brodove i prepoloviće vreme prelaza, jer će brodovi moći da plove istovremeno u oba smera velikim delom kanala.

Prvobitno je bilo predviđeno da izgradnja novog kanala traje tri godine, ali je na kraju trajala jednu godinu sa timovima koji su radili 24 sata dnevno. Bilo je iscrpljujuće, ali je vredelo. Neke luksuzne kuće duž kanala su podvrgnute eksproprijaciji, ali Egipat očekuje da će osigurati 9 milijardi američkih dolara dodatnih prihoda.

Zapad ne razume El Sisija

Neki zapadni naučnici su pesimisti. Oni tvrde da pomorska trgovina opada, da se kompanije oslanjaju na druge trgovačke puteve i da neće koristiti novi kanal za transport. Vreme će reći svoje.

Ono što je dobro jeste da su nekoliko nedelja nakon što je el Sisi preuzeo vlast, kada je prvi put predstavljena ideja o novom kanalu, Egipćani kupili obveznice u iznosu od 7 milijardi dolara za samo deset dana. Kamata od 12 procenata bila je dobar podsticaj, ali je to takođe bio čin patriotizma, na osnovu vere u zemlju i predsednika Sisija, naročito posle razočaranja u njegovog prethodnika.

Razgovarao sam sa profesorkom univerziteta u Kairu, muslimanskom ženom i levičarski orijentisanom intelektualkom, koja je kritična prema el Sisijevom upravljanju. Pitao sam je kako percipira njegovu revoluciju. Rekla mi je da je u ovom trenutku to pozitivno. „Pre svega, postoji sigurnost u zemlji“, istakla je ona. „Imali smo nekoliko napada, samo dva puta bombama. U odnosu na prošlost, na Morsijevo vreme, bezbednost je povećana.“

Naučnica je takođe ukazala na pozitivne znake u ekonomskim i društvenim oblastima. Tokom prošle godine, nestanci struje su bili uobičajena pojava, a struja je bila samo jedan ili dva sata dnevno na raspolaganju. Ništa se nije moglo planirati. Za proteklih godinu dana struja gotovo uopšte ne nestaje. To znači da se neko stara i suočava se sa poteškoćama.

Treća stvar koja se primećuje je da vlada radi. Premijer Ibrahim Mahlab ide na posao u običnom autu, bez posebnih registarskih tablica vozi kroz grad. Čim ugleda policajca koji koristi nasilje ili preteruje sa ovlašćenjima, on se zaustavlja, zadržava ga i obaveštava policiju o tome. Ovo prenosi dvostruki poruku. Prvo, Mahlab se ponaša kao običan građanin, bez svih kraljevskih privilegija koje njegova kancelarija pruža. Drugo, on pokušava da smanji tenzije i poboljša organizaciju.

Poslednjih godina, kako se razvijao pokret Arapsko proleće, policija je postala agresivnija i nasilnija. Sada ljudi više cene pozitivnija osećanja.

Smrtna kazna za Mursija i 138 pripadnika Muslimanske braće koji su učestvovali u nasilnim akcijama je još jedna činjenica za razmatranje. Pitao sam profesorku da li je kazna sprovedena. Ona je negirala. Sudija presuđuje, a odbor sudija mora da potvrdi kaznu. Meseci su prošli i potvrda nije stigla. U Egiptu, sistem retko sprovodi smrtnu kaznu. Ovo je tipično. Presudu mora da razmatra odbor sudija koji moraju da budu jednoglasni.

„Demokratija“ Muhameda Mursija

Mnogi zapadni mediji nastavljaju da govore da je Mursi legitimni predsednik, prvi izabran od strane naroda. To je sramotno, jer on nije bio ništa bolji od Nasera, Sadata ili Mubaraka. Posebno je pogrešno reći da je demokratski izabran od strane naroda sa 51% – nakon što je 30 miliona ljudi (prema britanskim izvorima) izašlo na ulice da traži njegovu ostavku, što nije viđeno u istoriji Egipta. Vojska je istupila kao odgovor na zahtev naroda.

U Egiptu, vojska je uvek imala ulogu zaštitnika naroda. Zbog toga je uklonila Mursija, bacajući ga u zatvor, pozlaćeni zatvor. Ovo je egipatska kultura. Nije demokratija u zapadnjačkom maniru, koja trenutno, po mom mišljenju, ne bi funkcionisala na Bliskom istoku. Policija nije spremna da se nosi sa masovnim sukobima; vojska je uvek imala tu ulogu.

Ljudi nisu privrženi Muslimanskom bratstvu. Svi su videli da ništa nije urađeno za godinu i nekoliko meseci tokom predsedavanja Mursija: cene su porasle, nije bilo sigurnosti i ekonomija je potonula. Uprkos današnjim teškoćama, ljudi su srećniji. Osećaju da mogu da urade nešto. Novi Suecki kanal je obećanje za budućnost.

Pre nekoliko nedelja, jedan divan članak se pojavio u nezavisnim novinama Sedmi dan, na arapskom jeziku. Pod nazivom „Melkitsko i pravoslavno groblje“, imao je oko 30 slika, koje prikazuju groblje krajem 19. veka. Tekst je govorio da je „čitava egipatska crkva ovde. Hrišćani počivaju na ovom groblju. Oni su izgradili moderan Egipat, njegovu ekonomiju, obrazovanje, itd.“

Groblje pokazuje lepe statue – nepoznate do tada u Egiptu zbog zabrana – prema tradiciji velikih italijanskih groblja. Među komentarima čitalaca primetio sam četiri muslimana, koji su naglasili ulogu koju su imale velike ličnosti u istoriji modernog Egipta. Hrišćani su oživeli ekonomiju i kulturu, otvorili državu. Ovo je prvi put da se to može slobodno reći. To nije bio slučaj pod vladavinom Mursija, niti njegovih prethodnika.

Važan čin priznanja egipatske koptske zajednice (9 miliona od skoro 90 miliona ljudi) predstavlja poseta predsednika Sisija koptskom pravoslavnom hramu Svetog Marka u Kairu za vreme hrišćanskih svetih dana, kada je prisustvovao dugotrajnoj službi koju je vodio patrijarh Anba Tavadros II. Ovo bi bilo nezamislivo u vreme dok je Mursi bio predsednik.

Postepena egipatska demokratija

Za razliku od teoretičara, ja hoću da sagledam liberalne karakteristike postavljenog sistema. Daleko od toga da je demokratija, ali u regionu kao što je Bliski istok, Egipat je relativno demokratska zemlja. Ona pruža ono što ljudi žele – hleb, sigurnost i mir – da se, nadajmo se, unapredi i razvije ekonomija.

Drugi pozitivan znak je snažna reakcija protiv terorizma na Sinajskom poluostrvu. Kada je Mubarak bio na vlasti, palestinski gerilci su držali teritoriju, gradeći kilometre podzemnih tunela koji su vodili iz Gaze preko Sinaja u Izrael. Niko, ni Mubarak, ni Mursi, nije mogao da ih zaustavi. Potonji ih je podsticao. Bez obzira na tragični gubitak vojničkih života, sada su preduzeti neki koraci da bi se zaustavila teroristička invazija.

To pokazuje da Egipat želi da bude na strani mira i gradi zemlju i Bliski istok. Dokle god se el Sisi percipira kao pozitivna i snažna pojava sa ekonomske, političke i vojničke tačke gledišta, ljudi će nastaviti da ga vole.

Zaista, mnogi se Egipćani pitaju, zašto su Zapad, Sjedinjene Države i Evropa toliko dugo podržavali Muslimansko bratstvo, a ipak ih ne žele na svojoj teritoriji?

Izvor: http://www.asianews.it/news-en/The-new-Suez-Canal-is-a-sign-of-al-Sisi%E2%80%99s-success,

-and-Egyptians%E2%80%99-love-for-him-35017.html

Preveo sa engleskog Nebojša Vuković