Nova realnost pojma „genocid“

Termin genocid, posle izglasavanja Rezolucije o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici u UN, ubuduće bi mogao da bude korišćen za opisivanje bilo kog događaja koji uključuje etničke sukobe, građanski rat, verske sukobe, pobune i uništavanje kulturnog nasleđa, piše "DŽuiš džurnal" (Jewish Journal).

Izraz, nastao u senci užasa Holokausta skovao je jevrejski pravnik Rafael Lemkin, a danas se sve češće koristi da opiše razne etničke i rasne sukobe, verske ratove, građanski rat i pobune.

Nigde se to jasnije ne vidi nego od početka sukoba Izraela i Hamasa, koji je izazvao ogromnu debatu širom sveta o tome šta zaista predstavlja genocid.

Pogrešna primena termina rizikuje omalovažavanje njegovog značaja, ometanje napora da se spreče budući genocidi i potencijalno ometanje procesa pomirenja i isceljenja

Sada Ujedinjene nacije idu korak dalje u Generalnoj skupštini raspravom o još jednom tragičnom masovnom ubistvu, što je ponovo pokrenulo pitanje kako da se proceni šta je zapravo genocidni događaj, piše Set DŽekobson za DŽuiš džurnal.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasala je o Međunarodnom danu sećanja na žrtve Srebrenice koji zvanično priznaje masakr nad Bošnjacima u Srebrenici kao genocid.

Srbija postavila legitimna pitanja

Predložena rezolucija izazvala je kompleksnu debatu o korišćenju termina genocid. Srbija se protivi rezoluciji, ističući potrebu za nacrtom koji izbegava termin "genocid" i jednako poštuje istorijske zločine u kojima je ubijeno hiljade nevinih Srba i Hrvata tokom tog građanskog rata.

Masakr u Srebrenici bio je nesporno događaj u kojem su se desili strašni ratni zločini, i lideri Srbije to ne poriču.

Naprotiv, njeni lideri, uključujući i sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, odali su poštu žrtvama i priznali tu tamnu epizodu u istoriji.

Međutim, rezolucija UN postavlja ozbiljna pitanja o tome da li svi ratni zločini predstavljaju genocid.

Takođe, postavlja pitanja o inkluzivnosti, budući da je sastavljena u tajnosti i ne pominje istovremenu patnju hiljada srpskih i hrvatskih civila koji su takođe ubijeni.

Srbija je takođe postavila legitimna pitanja o tome da li događaji u Srebrenici dostižu nivo genocida i da li je rezolucija Ujedinjenih nacija politička manipulacija ili razumni napor da se označi užasan čin nasilja kao genocid.

Potencijalne zamke (zlo)upotrebe termina "genocid"

Skepticizam o primeni "genocida" na građanski rat u Bosni izražen je od strane priznatih stručnjaka za Holokaust, uključujući velikog Jehudu Bauera, koji, više nego verovatno bilo ko drugi na ovoj planeti, zna značenje termina "genocid" i užasava se posledica njegove prekomerne upotrebe.

Kako je Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental", napisao u DŽerusalem postu prošlog meseca: "predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se zvanično priznaje masakr u Srebrenici kao genocid je dobronamerni potez koji je opterećen potencijalnim zamkama koje bi mogle da pogoršaju tenzije umesto da podstaknu pomirenje".

Izraelski istoričar Gidon Grajf, koji je bio predsednik Nezavisne komisije za istraživanje patnje svih naroda u regionu Srebrenice od 1992. do 1995. godine, opisao ga je kao "ružnu, odvratnu političku inicijativu".

Imajući u vidu opasnost od razblaživanja termina "genocid", a koji je implicitan u ovoj rezoluciji, Izrael nije podržao glasanje u Ujedinjenim nacijama.

Veoma je važno da međunarodna zajednica pristupi prepoznavanju genocida na oprezan i informisan način. Ovo nije novo, budući da su Sjedinjene Američke Države i druge zemlje izrazile zabrinutost zbog toga šta bi trebalo da se okarakteriše kao genocid prilikom razmatranja mnogih strašnih događaja koji su prethodno razmatrani pred UN i drugim međunarodnim organizacijama.

Istorija termina "genocid"

Tvorac termina "genocid" bio je advokat rođen u Lavovu, sadašnjoj Ukrajini, koji je pobegao u Sjedinjene Države 1941. godine izgubivši veći deo svoje porodice u Holokaustu.

Stvorio je termin za zločin toliko ogroman da ranije nije postojao naziv za njega. Definisao ga je kao "uništavanje nacije ili etničke grupe."

Genocid, napisao je, "usmeren je protiv nacionalne grupe kao entiteta, i podrazumeva akcije uperene protiv pojedinaca, ali ne u njihovom individualnom kapacitetu, već kao članova nacionalne grupe".

Drugim rečima, genocid je kada se nacionalna ili etnička grupa ljudi ubija ne zbog njihovih dela, već zbog njihovog identiteta. Razvio je reč kombinujući drevnu grčku reč genos (rasa, plemstvo) i latinsko cide (ubijanje).

Dakle, kada se posmatra trenutna rezolucija osnovno pitanje je da li ona zaista odgovara toj definiciji. Odgovor je složen i zahteva nijansu.

Takođe, zahteva prepoznavanje opasnih implikacija šire i nekritičke upotrebe termina "genocid", imajući u vidu poreklo i istoriju termina.

Holokaust je bio posebna istorijska tragedija koju je društvo priznalo kao pokušaj uništenja ili eliminacije etničke grupe.

Bez debate rizikujemo veće podele, mržnju i bol

Pogrešna primena termina rizikuje omalovažavanje njegovog značaja, ometanje napora da se spreče budući genocidi i potencijalno ometanje procesa pomirenja i isceljenja.

Ako se stotine masovnih ubistava, koja su se dogodila od Holokausta na ovamo smatraju genocidom, specifična namera upotrebe termina za najstrašnije masovne zločine biće umanjena, a sa njom i sam termin "genocid".

Glasanje u Generalnoj skupštini UN o priznavanju masakra u Srebrenici kao genocida istaklo je potrebu za promišljenim, informisanim i rigoroznim pristupom priznavanju genocida.

Dok se međunarodna zajednica bavi ovim izazovnim pitanjem, neophodno je očuvati integritet termina, istorijsku pozadinu i zatražiti dublje razumevanje ovih tragedija i način na koji ih prihvatamo.

Bez te debate, može postojati samo veća podela, mržnja i bol. Mi kao zajednica nacija moramo priznati ogroman značaj onoga što je genocid zaista, i kako treba da ga tumačimo, navodi se u tekstu Seta DŽekobsona za DŽuiš džurnal.

(RTS)