Savremeni svet | |||
Nostalgija za Gadafijem u Bengaziju |
četvrtak, 18. avgust 2011. | |
(TAJM, 16.08.2011) Ubistvo jednog od pobunjeničkih vojnih komandanata koji je započeo kampanju za obaranje libijskog vođe Muamera Gadafija je obelodanilo postojanje skrivenih strahovanja o bezbednosti u Istočnoj Libiji – posebno što se tiče bujanja brojnosti milicije i bandi, koje izgleda da ne poštuju nikakve vlasti. Iza svega toga se skriva i pitanje da li je pobunjenička vlada, koja je nedavno imala izvesnih vojnih uspeha protiv Gadafija, u stanju da garantuje bezbednost Libijaca nad kojima već ima vlast. Smrt general-majora Abdel Fataha Junisa, koja se pod misterioznim okolonstima dogodila 29. jula, postavila je pred mnoge stanovnike teritorije koju nazivaju “Slobodnom Libijom“ pitanje o tome kako pobunjenička politička organizacija može da im obezbedi sigurnost, kada čak nije bila u stanju ni da zaštiti svog vojnog čelnika. Nesposobnost Privremenog Nacionalnog Saveta (NTC) da pruži bezbednost oblastima pod kontrolom pobunjenika, izazvala je kod nekih lokalnih stanovnika nostalgiju za Gadafijem i stabilnošću koji je pružao njegov strogi režim. Junisa su 28. jula opozvali sa linije fronta, kako bi bio saslušan u vezi sa nekim nenavedenim optužbama. Sledećeg dana, predsedavajući NTC-a, Mustafa Abdel DŽalil je objavio njegovu smrt, ali taj Savet nije bio u stanju da pokaže Junisovo telo. Uprkos tome što je sa linije fronta u DŽalilovoj pratnji NTC poslao konvoj od 85 vozila sa stotinama svojih vojnika uz zadatak da DŽalila dopreme u njihov glavni grad, Bengazi, pobunjenički ministar finansija, Ali Tarhuni, je ubrzo optužio odmetnutu Brigadu Islamističih boraca za DŽalilovo ubistvo. (Videti scene iz bitke za Libiju - (See scenes from the battle for Libya.) Tarhunijeve optužbe su potpirile strahove zbog bujanja desetina različitih milicija koje ne duguju nikakvu odgovornost vojnim vođama NTC-a, nego samo sopstvenim komandantima. Te jedinice su u posedu sofisticiranog naoružanja – od protivtenkovskih raketa, do granata na raketni pogon, pa kod nekih postoje strahovanja da se to naoružanje može iskoristiti za sređivanje ličnih računa. U pobunjeničkom Bengaziju se svakodnevno može čuti sporadična pucnjava, a ulicama šetaju stotine ljudi naoružanih kalašnjikovima. Abdel DŽalil je 6. avgusta na svojoj konferenciji za štampu pomenuo problem milicije, rečima: ...biće naređeno da se naoružanje koje se viđa po ulicama korisno upotrebi.... u samim gradovima nema potrebe za tim naoružanim grupama“. Te njegove primedbe su u Bengaziju izazvale utisak. Jedan od stanovnika je ispred bakalnice postavio pitanje: „Ako NTC nije u stanju da tu miliciju kontroliše – kako onda oni očekuju da im možemo verovati da će nas štititi?“ Već mesecima, građani Bengazi žive u strahu da su Gadafijevi revolucionarni komiteti i njegova peta kolona ti koji izazivaju haos u gradu. Ali danas – oni strahuju od bandi u vojnim uniformama koje nose i pobunjenici, a koje terorišu građane i pljačkaju ih pod pretnjom oružjem. Četrdesetjednogodišnji Davud Salimi rekao je: „Danas više nije bezbedno zalaziti u neke delove grada. Kriminalci izazivaju nestabilnost da bi izvukli korist za sebe.“ Oni su nedavno udarili i na strance. Jedna grupa u vojnim uniformama je provalila u hotelsku sobu jedne zapadne novinarke, napastvovala je i pobegla sa njenom elektronskom opremom. Nemir i strah oko bezbednosti su kod mnogih izazvali brige o tome šta će se dogoditi kada pobunjenici najzad zbace Gadafija. Profesor političkih nauka Gariunis univerziteta, Salah Senusi kaže: „Priča se o sređivanju starih međuplemenskih računa i o početku borbi za prevlast. Gadafijev pad bi mogao da bude početni signal za dugotrajnu borbu među raznim grupacijama. A kod tolikih brigada koje poseduju sopstveno naoružanje i ne odgovaraju NTC-u, možemo postati svedoci mnogo većim nasiljima“. Takva strahovanja oko bezbednosti izazivaju kod nekih nostalgiju za Gadafijem. Perioničar rublja, Ali, star 41 godinu, iz straha jer govori o osetljivoj temi, tražio je da mu ne objavimo prezime. Rekao je: „Pod Gadafijem je bilo mnogo problema. Ipak, znali smo šta da očekujemo, i bio je u stanju da nam osigura bezbednost. Danas ne znamo šta će se sutra desiti, i to brine ljude.“ Pošto NTC nije u stanju da umiri te brige, niti da uhapsi Junisove ubice, građani se plaše da će se bezbednosna situacija još više pogoršavati. Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis |