Nemačka obaveštajna služba: "Al-Kaida" preplavila Siriju

(Vorld njuz dejli, 24. 7. 2012)

Kako 24. 7. 2012 javlja «Ejža Tajms» ("Asia Times"), po pisanju nemačkog dnevnika «Franfurter algemajne cajtunga», nemačka obaveštajna služba procenjuje da se oko 90% terorističkih napada izvršenih u Siriji od kraja decembra (2011. g.) do početka jula ove godine «može pripisati organizacijama bliskim Al-Kaidi ili džihadističkim grupacijama». To je izjavila i Vlada Nemačke, odgovarajući na pitanja postavljena u parlamentu.

U svojoj reakciji na isto pitanje, nemačka vlada je takođe priznala da je dobila i nekoliko izveštaja nemačke spoljne obaveštajne službe, BND-a, koji se tiču masakra izvršenog 25 maja o.g. u sirijskom gradu Huli. Međutim, Vlada Nemačke ističe da sadržaj tih izveštaja «zbog državnih interesa» mora da ostane poverljiv. I Nemačka je, kao i mnoge države Zapada, neposredno po tom masakru proterala ambasadora Sirije, jer smatra da je vlada Sirije odgovorna za nasilja.

U međuvremenu, bar tri najveća nemačka lista «Di Velt», FAC, kao i visokotiražni tabloid «Bild» su objavili izveštaje koji odgovornost za taj masakr pripisuju antivladinim pobunjeničkim snagama, ili smatraju to za najverovatniji scenario.

Pišući za «Bild», veteran nemačkih ratnih dopisnika Jirgen Todenhofer je optužio pobunjenike za «namerno ubijanje civila i predstavljanje da su to vladine žrtve». Todenhofer je tu pobunjeničku «strategiju marketinškog masakriranja» ovako žigosao: «To je jedna od najodvratnijih stvari koje sam ikada video u nekom oružanom konfliktu». Nedavno je posetio i Damask i tamo za nemačku državnu televiziju ARD intervjuisao i sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Alfred Hakensberger (Alfred Hackensberger) je u «Di Velt»-u istakao da je Taldo, deo Hule u kome je došlo do masakra, i koji se nalazi u rukama pobunjenika još od decembra 2011. g., u otvorenoj ravnici, što čini da je neverovatno da bi «stotine vojnika i Asadovih pristalica“ tek tako mogli da uđu u selo kako bi izvršili taj masakr. Skraćenu verziju njegove reportaže objavio je i «Di Berliner morgenpost» (Die Berliner Morgenpost). U cilju ispitivanja činjenica za svoju reportažu, Hakensberger je otišao u Hulu.

U manastiru sv. DŽejmsa u Kari je intervjuisao i jednog navodnog očevica – koji je označen samo pseudonimom «DŽibril». Suprotno onome što je ranije objavio FAC – da su žrtve uglavnom bile šiiti i alaviti, DŽibril je Hakensbergeru kazao da su sve žrtve masakra bili suniti «baš kao i svi ljudi ovde». Kako on kaže, ti ljudi su bili pobijeni zato što su odbijali da podrže pobunu. DŽibril je na to još i dodao: «mnogi ljudi u Huli znaju šta se u stvari dogodilo, ali se iz straha za svoje živote ne usuđuju da to i kažu. Dodao je: «Ko god nešto kaže, sme samo da ponovi pobunjeničku verziju. Bilo šta drugo da kaže – znači sigurnu smrt.»

Na putu u oblast Hule, Hakensberger je slušao slične verzije o ponašanju pobunjenika. Jedan (danas već bivši) stanovnik grada Kusair (Qusayr) rekao mu je da nisu samo hrišćani, kao što je i on, prognani iz tog grada – nego da i pobunjenici streljaju sve one koji odbijaju da svoje sinove upisuju u «Slobodnu sirijsku armiju» (Free Syrian Army). Taj Hakensbergerov sagovornik smatra da su za zverstva odgovorni inostrani islamisti: «Pakistanci, Libijci, Tunižani, a i Libanci. Svi oni Osamu bin Ladena zovu svojim šeikom».

Jedan sunit, stanovnik Homsa, rekao je Hakensbergeru da je video kako jedna naoružana grupa zaustavlja autobus: «Putnike su podelili u dve grupe: na jednoj strani su bili suniti, a na drugoj alaviti. Zatim su toj devetorici putnika – alavita poodsecali glave».

Posebno je upadljivo to da vlada Nemačke navodi da «zbog državnih interesa» odbija da otkrije informacije o okolnostima masakra u Huli, jer – Nemačka pruža podršku pobuni i njenom političkom krilu, «Sirijskom nacionalnom savetu» (Syrian National Council [SNC]).

Dok su se Francuska, Velika Britanija i SAD posebno isticale kao najvidljivije zapadne sile koje podržavaju pobunu, Nemačka je potajno, iza scene, igrala najveću ulogu. Prema jednom novom izveštaju koje objavljuje FAC, ministarstvo spoljnih poslova Nemačke sada sarađuje sa predstavnicima sirijske opozicije na razradi «konkretnih planova za političku tranziciju» posle Asadovog pada.

JohnRosenthal je novinar, specijalista za pitanja evropske politike i transatlantska pitanja bezbednosti i ima vebsajt TransatlanticIntelligencer

Sa engleskog posrbio Vasilije Kleftakis