Ne može se slabiti nekažnjeno

Zapad je davno pretvorio islamske zemlje u svoju baštu, odakle crpi naftu, gas i radnu snagu. Ali, sada se situacija menja. Zapad je pod teretom vlastitih problema oslabio, i zbog toga je splasnuo njegov stisak. Uticaj Zapada je već nedovoljan, da bi se islamski Istok zadržao u pokornosti. Niz revolucija koje se tamo odvijaju, uz sve njihove različite tendencije, snažno će udariti upravo po Zapadu, i ubrzati razvoj opšte krize u granicama Velike Evrope i SAD.

To da je Zapad 2000-ih godina oslabio, izgubio ekonomsko, tehnološko i drugo liderstvo u svetu, očigledna je činjenica o kojoj se u poslednje vreme mnogo govori i piše. Zapad je hronično zaostajao po tempu razvoja iza drugih ekonomija, uključujući i tako velike, kao što su indijska i kineska.

Tabela br. 1

Ekonomski i demografski indikatori krize Zapada 2000-tih godina

Ali, u ovom svetu ne može se slabiti nekažnjeno. Slabljenje Zapada neće biti postepeno i ravnomerno smanjivanje stepena njegovog uticaja sa prelaskom liderstva, u udaljenoj perspektivi, na druge zemlje (Kinu i Indiju). Naprotiv, procesi ponovne raspodele “težišta” u svetu, nosiće nelinearni karakter. “Nelinearnost” posebno označava to, da će biti teško prognozirati događaje, i nemoguće predviđati unapred njihov rezultat. Svakog momenta, relativno neveliko pogoršavanje situacije može da izazove oštru, neproporcionalnu reakciju društva i padanje u ponor. Pri tome, efikasnost kontramerâ, može se pokazati beznačajnom.

Opet, kao i tokom Drugog svetskog rata, borba se vodi na dalekim prilazima Evropi – u muslimanskim zemljama Azije i Severne Afrike. Za sada, daleko od Evrope, ali samo za sada (naš kurziv, prim. N.V.). Vidimo rastuću destabilizaciju političke situacije u islamskim zemljama, koje su tesno povezane kooperacijskim vezama sa Velikom Evropom i SAD.

Kriza u islamskim zemljama sveta – posledica i predznak krize Zapada

Većina islamskih zemalja, tokom vekova, kopirala je formu državnog uređenja od zapadnih zemalja, nalazeći se pod njihovim snažnim idejno-političkim i ekonomskim uticajem. Ta forma rukovođenja i ustavnog uređenja nije razrađena i ukorenjena, i zato se nalazi pod pretnjom u slučaju raskida islamskih zemalja sa Zapadom – odstupanja od zapadnog puta razvoja civilizacije.

Muslimanski istok je tesno povezan sa Zapadom, i ekonomskim sponama, i političkim uređenjem. Politički režimi su stvarani sredinom HH veka, uglavnom pod uticajem zapadnih ideja i političke prakse. Lideri koji su poveli, sredinom HH veka, zemlje Istoka ka rušenju tradicionalnog sistema organizacije života, nalazili su se pod vrlo jakim uplivom zapadnih dogmi nacionalizma i socijalizma. I danas je politička elita zemalja muslimanskog istoka tesno povezana sa Zapadom.

Ali, tokom 2000-ih godina, u zemljama islamskog istoka, mi vidimo jačanje političke nestabilnosti. Danas, u 27 od 49 islamskih država, politički sistem se nalazi u stanju neravnoteže. Centralna vlast ili uopšte ne kontroliše teritoriju države, ili je efikasnost te kontrole niska. U tim zemljama prebiva glavni deo populacije islamskih zemalja.

Tabela br. 2

Stanje političke stabilnosti u državama “islamskog sveta”

Ideologija i kriza Zapada

Poslednjih decenija, Zapad se odrekao tradicionalnih političkih doktrina – socijalizma i nacionalizma, što nije moglo da se ne odrazi na odnose sa tim zemljama u razvoju, gde su se pod parolama socijalizma i nacionalizma, već nekoliko decenija gradile države. Liberalan pravac pretvorio se za prozapadne režime Istoka u izdaju.

U širokom smislu, globalizacija i liberalni kapitalizam zadaju udarac nacionalnoj samosvesti. U to isto vreme, na nacionalizmu se drži svaka savremena država, a od efikasnosti države zavisi efikasnost ekonomije. Globalizacija vrši uticaj na sve regione sveta, ali njen svuda demonstriran uticaj manifestuje se sa različitom brzinom. Prvo su pali politički režimi u islamskim državama. Oni su postradali pre drugih zato jer nacionalizam i socijalizam ovde nisu “zavičajne”, i relativno su nove doktrine, koje se nisu dovoljno ukorenile u umovima i srcima.

Sredinom HH veka, krah kolonijalnog sistema u islamskim zemljama pratilo je formiranje nacionalne države sa svim atributima – nacionalnom birokratijom, oružanim snagama, policijom, zakonodavstvom, sistemom sudskog postupka... Najčešće, na čelu nacionalno-oslobodilačke borbe, a potom, posle sticanja slobode, na čelu države, pojavljivali su se ljudi, koji su stekli svetovno, zapadno (ili sovjetsko) obrazovanje, nalazeći se pod idejno-političkim uticajem socijalističke ili nacionalističke ideologije. Od 48 islamskih zemalja 31 stekla je nezavisnost u periodu raspada kolonijalnog sistema, od kraja četrdesetih do početka sedamdesetih godina. Ova epoha stvaranja nacionalnih država može da se okarakteriše kao vreme “nacionalnog romantizma”, kada su ideje nacionalne države, importovane sa Zapada, i ranije tuđe većini stanovništva, ustalasale “Treći svet”.

Ipak, danas se produbljuje kriza nacionalne države u islamskim zemljama. Uzrok je u slabosti ideje nacionalizma u svesti stanovništva i u lokalnoj političkoj praksi. Koreni nacionalizma, bez kojeg je nemoguća borba za nacionalno jedinstvo, u svetu islama nisu duboki, i kao pravilo, unešeni su sa strane, sa inostranim obrazovanjem i svetovnim mišljenjem.

Radikalne islamske grupacije, čiji uticaj raste, uopšte ne priznaju legitimitet nacionalnih država i vlada. Ali, ne samo one. Za mnoge druge muslimane, legitimitet nacionalnih država jeste sporan, što znači da za njega nema smisla boriti se. Ovo izaziva latentnu, puzeću destrukciju strukture društva, a potom i države.

Reakcija odbijanja

Savremena etapa razvoja kapitalizma, stvorila je duboke i teško rešive intrapersonalne i interpersonalne konflikte, a takođe konflikt interesa “prosečne” ličnosti sa interesima društva i države. I zasebni individuum, i zapadno društvo u celini, tragaju za prihvatljivim izlazom. Svoj izlaz traže i nezapadna društva, uvučena, ipak, u orbitu uticaja savremenog kapitalizma. Za svojim putem tragaju i islamske zemlje. Zasad, ideje koje susreću najveće simpatije u svetu islama, nisu otkriće nečeg novog, već povratak tradicionalnim vrednostima, utemeljenim pre mnogo vekova. Odvija se preporod interesa za religiju. Suštinski, rastući fundamentalizam jeste alergijska reakcija, reakcija odbijanja na te opasnosti koje nosi turbulentnost savremenog kapitalizma.

Ovaj put ima svoju cenu. Islamizacija društva posebno podrazumeva povratak tradicionalnih interpersonalnih odnosa, precizno regulisanih Kuranom, što je teško uskladivo sa postojanjem savremenih političkih institucija. Islam ubrzava destrukciju nacionalne države i u muslimanskim zemljama, i u muslimanskim regionima neislamskih zemalja. Uzrok je u tome, što su u postulatima religije zadane vlastita socijalizacija ličnosti i vlastita socijalna struktura društva, koje imaju malo toga zajedničkog sa tipom ličnosti i socijalnom strukturom, koje su neophodne za institucije nacionalne države.

Za iskreno verujuće muslimane (ne obavezno “radikalno raspoložene”), islamska koncepcija političke zajednice bazira se na religiji. Problem je u tome, što je praktično svaka država, čak i ona naseljena samo muslimanima, danas sagrađena na neislamskim principima. A sa stanovišta islama, destrukcija države, koja je zasnovana na neislamskim vrednostima je dozvoljena, čak i poželjna.

Mnogi muslimani zahtevaju destrukciju nacionalne države, koja je podignuta na neislamskim vrednostima. I pre svega, destrukciju tih nacionalnih država koje su naseljene muslimanima. Samo na olupinama tih nacionalnih država, može biti podignuta “islamska država”, koju iziskuje Kuran, i koje za sada nema u savremenom svetu.

Na taj način, mi danas vidimo kako se spremaju za odvajanje od Zapada islamske države, koje sa njim tesno sarađuju. Oslobađanje islamskih država od uticaja Zapada odvija se pod barjakom islamizacije, rasta religiozne svesti društva u formi razaranja nacionalne države. Destrukcija država u islamskom svetu ubrzaće sazrevanje ekonomskih problema i produbiće krizu Zapada koja započinje.

Preveo i priredio sa ruskog – Nebojša Vuković

Izvor – http://www.apn.ru/publications/article25047.htm