NATO formira flotu u Crnom moru - planovi prepuni rizika

(Fond strateške kulture)

Konačno je postalo jasno šta bi svet trebao da očekuje od NATO samitamž, koji će biti održan u Varšavi 8. i 9. jula. Sumirajući stvari, jasno je da se Alijansa kreće ka istoku. Planira da stvori Crnomorsku „savezničku flotu“. To bi trebalo brzo da se učini, glavne snage bi trebalo da budu formirane u julu. 

Ideju je izložio rumunski predsednik Klaus Johanis, koji najverovatnije želi da ostavi istorijsko nasleđe. „Saveznička flota“ biće sačinjena od ratnih brodova iz Nemačke, Italije, Turske i Sjedinjenih Država. Trenutno crnomorska NATO plovila ulaze u Crno more samo tokom vežbi. Brodovi iz Rumunije, Bugarske, Ukrajine i Gruzije mogu da se pridruže snagama na trajnoj osnovi. 

Montroks konvencija iz 1936. reguliše tranzit borbenih brodova. Dokument zabranjuje spoljnim mornaricama pristup Turskom moreuzu i Crnom moru na 21 dan po brodu i maksimalnu agregatnu tonažu od 45000 tona, s tim da nijedno plovilo ne sme biti teže od 15000 tona.

Države koje ne izlaze na Crno more moraju takođe da daju Turskoj obaveštenje 15 dana pre nego što pošalju ratne brodove kroz moreuz.

Na ovaj međunarodni zakon danas se ne gleda striktno, tako da ovaj problem može biti rešen. Ali za kakvu misiju su predviđene nove NATO snage u Crnom moru?

Malo manje od nekoliko godina Vašington i Brisel su imali planove da učine Sevastopolj NATO pomorskom bazom. Mnogo vekova grad je služio kao ispostava u zaštiti poluostrva. Nakon što je Krim prisajedinjen s Rusijom, Sevastopolj je postao utvrđena oblast sa integrisanom komandom i kontrolom, obaveštajnim i izviđačkim kapacitetima, protivvazdušnim, protivpovršinskim brodova i protivpodmorničkim kapacitetima.

Reunifikacija Sevastopolja sa Rusijom bila je velika frustracija za NATO planere. Sada su počeli da kuvaju mere za odmazdu. „Saveznička flota“ jeste element širih strateških planova. Nekoliko brodova ne mogu da promene ravnotežu moći u Crnom moru.

Ni američki ni rumunski površinski brodovi ni ukrajinska fregata "Hetman Sahajdačni", praćena gumenim čamcima, ili nemačke konvencionalne podmornice ne predstavljaju pretnju Sevastopolju. Ali to se može izmeniti u budućnosti. Montroks konvencija može biti promenjena (ili narušena), na javno mnjenje se može uticati, a demokratski parlamenti mogu biti ubeđeni da dozvole premeštaj radi stvaranja zaista jake mornaričke sile na Crnom moru sa Odesom kao svojom matičnom bazom. Luka se može unaprediti da primi velike pomorske snage.

Onda će situacija eskalirati kao u danima Hladnog rata. Status Ukrajine vođene Petrom Porošenkom će se izmeniti ukoliko predsednik još uvek bude ostao na vlasti, a "Hetman Sahajdačni" još uvek bude plovio. Porošenko je srećan. On nestrpljivo iščekuje julski NATO samit. Događaji ultimativno mogu skrenuti od onog što je ostalo od „detente“, „reset“ itd. i dovedu svet unazad do dana beskompromisnog obostranog zasigurnog uništenja.

Sa engleskog preveo Vladimir Jevtić