Naš prijatelj Ivan Gadafi

(Rosijskaja gazeta, 18. 3. 2011)

Tokom sledeće nedelje počeće i sledeći rat na ovome svetu. Koje god ime da dobije: mirovna operacija, odbrana civilnog libijskog stanovništva, ili pružanje pomoći snagama revolucije, to neće promeniti suštinu događanja.

Rezolucija SB UN dala je zeleno svetlo zapadnim zemljama za vršenje vojnih akcija koje moraju okončati Gadafijevu vladavinu. Pošto je Evropa u suštini poništila pukovnikovu legitimnost, zamrzla mu račune i protiv Tripolija uvela sankcije, ostavljanje Gadafija na vlasti bi – po japanskoj terminologiji, značilo “izgubiti obraz“. Sve one priče o postojanju kompromitujućih dokumenata o rukovodiocima EU – zbog kojih oni navodno teže uništavanju libijskog vođe, čine se jedva nešto više od spletki. Kada bi takvi dokumenti zaista postojali i bili nesumnjivi sa pravne tačjke gledišta, zvanični Tripoli bi ih već odavno dostavio novinarima kako bi glasnim skandalom omeli glasanje u SB UN i kompromitovali zapadne rukovodioce koji pozivaju na rat.

Nema razloga sumnji da se u evropskim prestonicama nalaze, ili ne ljudi iskusni u politici, koji se za ljubav svoje karijere ne bi povezali sa izuzetno nepredvidljivim libijskim pukovnikom. Dobro je poznato da je Gadafijev režim investirao kapitale u evropske firme, pa čak i u sportske klubove. Ali – to nije tajna.

Dobro je poznato da je Gadafijev režim investirao kapitale u evropske firme, pa čak i u sportske klubove. Ali – to nije tajna.

Izjave koje je prošle nedelje izneo Gadafijev sin o tome da je zvanični Tripoli učestvovao u finansiranju izborne kampanje francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, nisu ništa više od bajke namenjene arapskim ulicama. Očigledno je da se nijedna ozbiljna evropska novina nije upecala na takve optužbe. U Evropi, u kojoj ipak vlada koliko-tolika finansijska transparentnost, takve optužbe izgledaju isuviše neverovatne. Mada – opet, teoretski uzev, može ispasti i da su se među sponzorima Sarkozijeve predsedničke kampanje mogle naći finansijske strukture sa učešćem libijskog kapitala. Možda je Gadafijev sin baš i želeo da svetu objavi ove činjenice.

Čak i u slučaju da zbog tehničkih razloga, ili zbog političkih nesuglasica rezolucija SB UN o Libiji nije bila prihvaćena – to ne bi ništa promenilo: svejedno bi došlo do napada na Gadafijeve snage. Libijski vođa je prešao crvenu liniju i time isprovocirao surovi odgovor Zapada.

Gadafijeva pobeda nad ustanicima bi značila da se na evropskoj granici pojavila država koja će u Stari Svet liferovati ne samo hiljade ilegalnih imigranata, nego i stotine terorista.

Gadafijeva pobeda nad ustanicima bi značila da se na evropskoj granici pojavila država koja će u Stari Svet liferovati ne samo hiljade ilegalnih imigranata, nego i stotine terorista. To bi značilo da bi Zapad bio prinuđen da pod bilo kakvim izmišljenim izgovorom povuče donetu rezoluciju SB UN u kojoj se govori i o formiranju međunarodnog suda za pukovnika i članove njegova familije.

A, da ne govorimo još i o sudbini milijardi dolara koje pripadaju Gadafijevom klanu, a zamrznute su u evropskim i američkim bankama. Pa – trebalo bi te pare, i još uz izvinjenja vraćati glavaru DŽamahirije. I sam Tripoli je pre nekoliko dana iznosio sugestije o takvom toku događaja.

Rezolucija SB UN, prihvaćena – u suštini iz zaleta, znači samo jedno: Gadafi je konačno postao persona “non grata“ svetske zajednice. Sada samo neko čudo može spasiti njegov režim.

U arapskim zemljama, brzo su osetili odlučnost Zaada da dokrajči poglavara DŽamahirije, baš onako kako su pre toga Amerikanci za samo par dana smrsili konce režimu Sadama Huseina. Monarhističkim režimima mnogih od njih, libijski vođa je uvek bio kost u grlu. I- eto, danas im se pružila izuzetna prilika da ga pod pokroviteljstvom rezolucije UN dokrajče.

Tokom glasanja u SB UN, nekoliko država je bilo uzdržano. Među njima su Rusija, Kina, Nemačka, Indija i Brazil. A baš tim državama je pre samo nekoliko dana Gadafi obećao večito prijateljstvo i ekonomske preferencijale. Za uzvrat ih je molio samo za jedno: da spasu njegov režim. Niko se od njih nije polakomio na ova, u brzini izneta obećanja.

Razglabati o tome koliko je pukovnik Gadafi koristan kao poglavar Libije po Rusiju, ili i Kinu, koliko bi on oružja mogao od nas kupiti, i koliko jeftine nafte prodati Pekingu, nije samo tek nemoralno. To bi bilo isto kao i biti prijatelj ubice, dok odlično znaš o zločinima koje je izvršio – a to samo zato što izdašno troši pare iz lopovske kase. Ako bi Rusija sledila ovakvu logiku, i ako bi smatrala da je ona ispravna – onda je Rusija pogrešila što nije nije podnela veto na rezoluciju SB UN.

Rezolucija SB UN, prihvaćena – u suštini iz zaleta, znači samo jedno: Gadafi je konačno postao persona “non grata“ svetske zajednice. Sada samo neko čudo može spasiti njegov režim.

Za one, koji se plaše približavanju naše zemlje Zapadu, i koji ne veruju da Evropu i SAD treba da prihvatamo ne kao večite neprijatelje, nego kao partnere, veto Rusije na rezoluciju o Libiji bio bi divan poklon. Ali – u tom slučaju bi gubitak reputacije, a za njim bi neizbežno usledili i ekonomski gubici, bili toliko veliki, da ih nikakvi budući ugovori sa Gadafijem ne bi mogli nadoknaditi.

Dalja događanja u Libiji nije tako teško proricati. Po dobijanju “kart-blanš“ za vršenje vojnih operacija, vojne snage međunarodne koalicije koje se sada hitno formiraju, počeće tokom vikenda sa bombardovanjima. To neće biti samo bombardovanja aerodroma, nego i protiv same libijske vojske – koja, opet shodno rezoluciji SB UN predstavlja opasnost mirnom stanovništvu gradova koje kontroliše opozicija. Gadafijeve oklopne snage će u pustinji biti lak plen bespilotnih letilica, a cela Libija - izvanredni eksperimentalni poligon najnovijoj vojnoj tehnici Zapada. To vam nije Avganistan s njegovim nepreglednim planinčinama po kojima se više godina mogu skrivati talibani. Ne treba sumnjati u to da će prvi udari uslediti već u petak. Operacija za prinudu Gadafija na mir je već unapred isplanirana – tokom one nedelje koja je prethodila glasanju u SB UN. A- pukovnikova sudbina je više nego jasna. Neće on doživeti suđenje.

Prevod sa ruskog Vasilije Kleftakis