Savremeni svet | |||
Referendum o nezavisnosti deli katalonsko društvo, porodicu i prijatelje |
subota, 30. septembar 2017. | |
Od pre nekoliko godina, strah se uvukao u Kataloniju. Međutim, od početka procesa, pretvorio se u paniku. Izraziti neslaganje sa zvaničnom pozicijom je skopčano sa opasnošću u svakom javnom okruženju. Sa jedne ozbiljne debate, sučeljavanja stavova, prešlo se na jednu svadljivu diskusiju koja razara ili deli porodice, prijatelje, kolege sa posla. „Pravo na odluku“ (reč je o pravu na održavanje referenduma, prim. prev.) je neupitno za one koji ga proklamuju. Ne trpi se da ga jedan Katalonac dovodi u pitanje. Osuđen je na lomaču – spaljivanje na javnom mestu socijalnih mreža uz lične i profesionalne diskvalifikacije – optužbe da ste „izdajnik domovine“, uvrede u vašem prisustvu, uključujući i fizičku agresiju bacanjem predmeta na vas, manje ili više tupih. To su uobičajene prakse za totalitarizam. Pretnja disidentima oseća se u društvu i trpi je onaj ko se usuđuje da izrazi neslaganje. Situacija koja je, drugačije nije moglo ni biti, stigla i do poznatih ličnosti. Onih koji su najpoznatiji, i koji, u različitoj meri, poseduju ono što se u klasičnom svetu naziva autoritet, to jest društveni uticaj. Političari dobro znaju da jedna njihova deklaracija o nezavisnosti ili pravu na odluku ima veliki odjek među njihovim sledbenicima. Reč je o sportistima, pevačima, glumcima, i osobama sa velikim prisustvom u medijima. U manjoj meri o intelektualcima, u užem smislu te reči.
U takvoj situaciji, neki su protiv onoga što se događa, neki se izjašnjavaju, neki ne. Zavisi od kapaciteta koji imaju da se odupru pritisku, što je shvatljivo. Ali, takođe, zavisi i od toga da li će prevladati njihovi interesi nad njihovim uverenjima. Nad onim što je čovek. Neki se ne izjašnjavaju jer gube naklonost moćnika koji su ih zarobili ugovorima i subvencijama. Drugi se autocenzurišu sa ciljem da ne izgube obožavaoce budući da se opredeljivanje vrši u jednom podeljenom i sukobljenom društvu kakvo je katalonsko. ABC je pokušao da se poveže sa poznatim ličnostima, i našao se u jednoj situaciji «omerte» to jest nametnute tišine u jednom mafijaškom okruženju koje onemogućava da se osudi bilo kakva akcija bande. Predstavnik jedne poznate agencije za glumce je rekao – ,,posle Serata, niko se nije usudio da govori. Druge kompanije čak nisu ni dozvolile da postavimo pitanje – «imamo jednu klauzulu sa našim umetnicima koja im zabranjuje da govore o politici», odgovaraju kratko nakon što su čuli predlog. «Izvinite, ali neću vam reći ništa na tu temu», odgovorio je jedan menadžer. Naspram ovakve panorame, neki su hrabro digli glavu. Ne slažu se da budu limitirani u svojoj slobodi da imaju mišljenje i da mogu da ga izraze. Među njima, posebno divljenje zaslužuje Serat, ikona za Kataloniju, kao uostalom i za ostatak Španije. Njegova ljubav za katalonsku zemlju i jezik su neupitni. Međutim, njegov lični dignitet i njegova odbrana slobode primorali su ga da iznese istinu – «referendum za nezavisnost nije transparentan, omogućuje ga jedan zakon koji je izradio parlament, ali u odsustvu ostalih članova skupštine». Sa Seratom, Albert Badela (glumac i dramaturg prim. prev.), Jordi Evole (scenarista, komičar), Lokiljo (rok pevač), Mark Markes (motociklicsta), Mersedes Mila (tv novinarka), Huan Marse (novinar i scenarista), Eduardo Mendosa (romanopisac), Izabel Koišet (režiser), Mireia Belmonte (plivačica), Estopa (muzička grupa), Monserat Kabalje (operska pevačica), Havijer Kardenas (tv novinar), Horhe Vaskez (tv voditelj), između ostalih, oglasili su se protiv društvenog loma koji izaziva nezavisnost. Svima hvala, svi živimo sa nadom! List ABC Preveo sa španskog: Nebojša Vuković Izvor: http://www.abc.es/estilo/gente/abcia.html |