Može li EU da se još širi na istok?

Velika Britanija – napolje, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo, Albanija, i Bosna i Hercegovina – unutra! Evropska Unija mogla bi da obuhvati 33 države 2025. godine. Evropska komisija trebalo bi da objavi dokument sa zahtevima koje balkanske zemlje moraju da ispune ako nameravaju da postanu članice. Nakon objavljivanja dokumenta, uslediće rasprava u Evropskom parlamentu i EU bi mogla tako da otpočne najveću ekspanziju u poslednjih dvadeset godina, u regionu koji još uvek svodi račune sa svojom skorijom istorijom.

Postoje različite rezerve oko ulaska šest balkanskih država. Projekat, prema nekim diplomatama, mogao bi da bude preterano ambiciozan, i stoga slabo izvodiv, ali je cilj da se ojačaju odnosi između Brisela i nacija koje su se oformile od rasturanja Jugoslavije, plus Albanija. Crna Gora i Srbija koje su već otvorile pregovore pre nekoliko godina (Crna Gora 2012, a Srbija 2014. godine) i mogle bi da postanu članice pre nego drugi, ali ni za njih neće biti lako.

Plan postoji odavno, već od kraja rata na Balkanu; posle je ostavljen na stranu, nakon finansijske krize 2008. godine. Danas, kada se Evropa spasila, za tren, od sila dezintegracije, suočavanje sa proširenjem čini se suviše velikim rizikom. Kako fanovi širenja tvrde, „šestorka“ nikad nije bila autsajder i njihovo povezivanje sa Briselom bi moglo da donese novu energiju. Ipak, postoje i oni koji se pribojavaju da bi to, naprotiv, moglo da krajnje iskomplikuje evropsku dinamiku. Ove države moraće da reše probleme korupcije, ali ne samo njih. Postoje takođe različita geopolitička pitanja s kojima se treba suočiti, što bi moglo da prinudi, pre svega Beograd, da ponovo razmotri svoju ulogu na Balkanu.

Odnosi s Rusijom

Istorijski, Srbija oduvek bila ruska predstraža i s Rusijom je povezana po mnogim kulturnim  aspektima - religijom, jezikom, pismom. Svojim pogledom, koji je uvek bio više okrenut ka istoku nego ka zapadu, Srbi nisu nikada tajili svoju privrženost Moskvi. Mada srpski predsednik Aleksandar Vučić nastavlja da promoviše „evropejstvo nacije“, premijerka Ana Brnabić bila je jasna kada je rekla da „Srbi nemaju nameru da se odriču svog privilegovanog odnosa s Rusijom“. U intervjuu za Fajnenšal Tajms, premijerka je priznala da je ulazak u EU jedan od prioriteta njene vlade, ali i da ne vidi zbog kojeg bi razloga Srbija morala da sruši mostove ka Moskvi. Brnabićeva je rekla da ne treba tražiti od Srbije da se opredeljuje da bude sa jednima ili drugima - ,,mi smo i evropejci i rusofili”. Mnogo stvari treba prodiskutovati. Krajem 2017. godine, Vučić je primio šest MiG-ova 29 od Kremlja, a ove godine, Moskva bi takođe trebalo da pošalje tenkove i rakete. U međuvremenu, uveravala je Brnabićeva, Beograd nastavlja sa svim reformama koje su neophodne za ulazak u EU, ali nema nameru da se pridruži režimu sankcija protiv Moskve.

Sa Srbijom kao državom članicom, prema nekim evropskim parlamentarcima, biće mnogo lakše za Rusiju da destabilizuje Evropsku Uniju. Prema drugima, suprotno. Privođenje Srbije u Evropu, suštinski bi lišilo Moskvu jednog istorijskog saveznika.

Kosovo, Makedonija i granice

Srbija je uvek bila u centru kosovskog pitanja. Od kada je Priština proglasila nezavisnost 2008. godine, napetosti između dve zemlje za jedanaest godina nikada nisu pokazivale znake popuštanja. Šesnaestog januara, ubijen je lider Srba sa Kosova Oliver Ivanović i od tada su razgovori između Beograda i Prištine obustavljeni. Nastavljaju se međutim, sukobi i nasilje između Albanaca i Srba. Vučić bi trebalo da ubedi svoje sunarodnke da je nezavisnost Kosova suštinska za pregovore sa Evropskom Unijom. Međutim, Srbi su nacionalisti, i ako Vučić bude suviše insistirao na priznanju, mogao bi da izgubi znatnu podršku.

Status Kosova ne tiče se samo Beograda – nisu ga ni u Evropi svi priznali za državu. Na prozivci nema Slovačke, Rumunije, Španije i Grčke. Madrid i Atina su oprezni oko ovog pitanja jer se pribojavaju da bi ono moglo da postane presedan, posebno u pogledu baskijskog i katalonskog problema na Iberijskom poluostrvu, dok se Grci brinu za Kipar.

U nedelju, Grci su protestovali protiv Makedonije koja je među šest kandidata za ulazak u Uniju. U središtu spora je ime nacije i mada je grčka vlada izjavila da je voljna da sklopi sporazum sa Skopljem oko spora koji potiče još od 1991. godine, zemlja se od tada još uvek imenuje kao BJRM – Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Ako Makedonci nastave da slede svoju volju da vlastitu državu zovu Makedonijom, Atina će se suprotstaviti takođe i njenom ulasku u NATO.

Posrtanje na istoku

Kada su Rumunija i Bugarska 2007. godine ušle u Evropsku Uniju, Brisel ih je stavio pod nadzor zbog korupcije njihovih vlada. Nakon deset godina, problemi nisu rešeni. Otvaranje ka istoku je u središtu agende za ovo evropsko polugodište. Bugarsko presedavanje mnogo računa na otvaranje granica Unije prema balkanskim susedima, kako bi se izašlo iz pozicije teritorijalne izolovanosti, a možda čak ideološke. Malo pre početka semestra, bugarski predsednik Bojko Borisov pozvao je u Varnu premijere Srbije, Rumunije i Grčke, pobuđujući donekle zabrinutost u Briselu oko mogućnosti stvaranja regionalnog bloka, koji bi bio sličan onome iz Višegrada, kog čine Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka. Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, u septembru je predvideo da bi šest zemalja sa Balkana mogle da dobiju tražene uslove za ulazak u EU i jedan samit u maju u Sofiji, koji bi u celosti bio posvećen regionu.

Napomena: Tekst je objavljen neposredno pre objavljivanja evropske Strategije za proširenje

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

(Izvor: Il Foglio)