Savremeni svet | |||
Milionima dece pričana je naopaka priča o istoriji EU kako bi ih uvukli u buduće evrointegracije |
ponedeljak, 13. april 2015. | |
Profesor Dejvid Abulafija (David Abulafia), tutor[1] na univerzitetu Kembridž, upozorava da školska literatura prikriva[2] istorijske razlike među evropskim nacijama kako bi unapredila besputnu[3] ideju budućeg evropskog državljanstva. Vodeći britanski istoričar je zabrinut zbog „naopakog“ pogleda na evrointegracije kojim se obrazuju milioni dece da bi im bila usađivana predrasuđenja[4] o budućoj integraciji Evropske unije. Uz to je Dejvid Abufalija već stupio među trideset vodećih britanskih istoričara koji su za samo nedelju dana najavili da će podržati novu inicijativu pod nazivom „Istoričari za Britaniju“, kojom se poziva na suštinsku promenu britanskih veza sa „evropskom“ Evropom[5]. Među imenima onih koji su se već pridružili inicijativi istoričara nalazi se ime istoričara Dejvida Starkija (David Starkey) koji često nastupa u TV programima, tutora Univerziteta u Kembridžu prof. Roberta Tombsa (Robert Tombs), Ričarda Reksa (Richard Rex) i Gledstonovog biografa prof. Ričarda Šenona (Richard Shannon)[6]. Sve je u vezi sa mnoštvom objavljnih akademskih radova[7] koji kritikuju koncept evrodemagogije, bilo posebno, kao koncept evropskog identiteta, bilo kao pritisak ka budućim integracijama. „Potreba zajedničke ukorenjenosti nije bila ignorisana među briselskim čtečevima[8]“. „Izdavanjem školskih štiva hoće da predstave istoriju Evrope kao zajednički poduhvat“, piše u svom eseju profesor Abulafia. „Ni ne treba naglasiti da se narušava prošlost uobražavanjem da je osećaj evropskog identiteta postojao vekovima i uobražavanjem da je unifikacija Evrope[9] opšta svrha.“ Upitan kasnije da objasni ono što je naveo u novinama, Abulafia je rekao da strahuje da su milioni dece širom Evrope učeni pogrešnoj verziji istorije radi jedne političke namere. „Privlačno je uljuljkati se[10] u osmišljavanje evropskog državljanstva na osnovama naivnosti[11] i zamišljenosti o opštoj istoriji, pošto je istorija Evrope u ogromnoj meri istorija deoba[12], a ne istorija jedinstva“, rekao je on. „Katkad je bilo istorije jedinstva, pa kako smo videli pod Napoleonom, Hitlerom i Sovjetima u istočnoj Evropi, sve je pošlo katastrofalno pogrešno. Prikrivaju[13] se činioci evropske istorije koji nisu u saglasnosti s njenim izmišljenim idealizovanim događanjem.“ Profesor Abulafia kaže da je video istorijska štiva za tinejdžere koji slikovito predstavljaju Evropsku uniju kao „veliki voz“ na šinama koje vode ka „Sjedinjenim državama Evrope“ budućnosti. Preplašio se da će deca biti uvaljena u zabludu ako poveruju da je „trubljenje o evropskom državljanstvu[14] vid nacionalne vernosti“ i da se plodotvornost te ideje očigledno i prirodno podrazumeva čim se potpuno bude integrisala evropska država. „Nama je rečeno kako smo svi članovi Evropskog `demosa`, tj. naroda. Premalo je nama za sada istorijskih dokaza da ikakav pomenuti `demos` postoji sada, kao i da je ikad ranije postojao.“ „Pokušaj da se na veštački način stvara predstava „Evrope“ odvraća od realnog stanja i otežava ispravljanje mnoštva problema koji opstaju unutar ustanova EU.“ Tu njegovu brigu dele i drugi vodeći istoričari, među kojima jedan poredi guranje u jedinstvo Evropske unije s tiranijom Josifa Staljina, pa u svom objavljenom radu upozorava da se time podrivaju načela koja je odredio ser Vinston Čerčil.
„Zvanični slogan Evropske unije je `Ujedinjeni u različitosti`, što je hvale dostojna mudrost[15]. Na žalost, čini se da mnoge politike[16] hoće da polome te različitosti, da rušilačkim nasiljem[17] zamene mnogostruke evropske istorijske identitete jednom veštačkom `evropskom kulturom`“. Izvornik teksta: The Telegraph Prevod s engleskog jezika i komentari: Dušan Kovačev [1] University don je nastavno zvanje koje je kontinentalnom sistemu visokog školstva nepoznato, vodi poreklo iz srednjovekovnog crkvenog starateljstva, pa sam upotrebio reč tutor. [2] Autor je upotrebio izraz papering over, koji se u Engleskom jeziku koristi kad se davanjem značaja jednom pisanom dokumentu prikriva značaj sadržine drugog dokumenta. Ova praksa vodi poreklo od prekrivanja plakata i pismenih objava koji sadrže neprijatne činjenice novim plakatima ili objavama. [3] Misleading. [4] Autor je upotrebio izraz deliberately promoteing. Deliberateing upravo znači sugerisanje zaključivanja izvođenjem iz tvrdnje (mimo pravila donošenja logičkog suda), sugestivno predlaganje „pravilnog izbora“ od strane autoriteta, predstavlja manipulaciju nadzornom ulogom što u britanskoj obrazovnoj praksi mora biti smatrano uvredljivim u oblasti prosvetnog staranja. Stav iskusnog kembridžkog tutora o značaju ovakve zloupotrebe je stoga veoma bitan. Izraz deliberately promoteing sam preveo kao „usađivanje predubeđenja“ koji u srpskom jeziku ima veoma slično, iako nešto šire značenje. [5] Autor je duhovito upotrebio izraz European Europe, kojim želi da naglasi kako Evropa nije isto što i Evropska unija, iako se u svakodnevnom britanskom govoru (naročito političkom) EU prosto poistovećuje sa nazivom kontinenta. [6] Za srpskog čitaoca su imena, ugled i radne oblasti navedenih britanskih istoričara od naročitog značaja. Naime, predsednik Vlade Srbije koja je odlučno orijentisana ka evrointegracijama više puta je navodio potrebu promene svesti, valjanost protestantske etike i luteranskog pristupa, a potom za savetnika srpskoj Vladi doveo bivšeg britanskog premijera koji je napustio protestantizam da bi prešao u rimokatoličku veru. Ko su istoričari koje posebno ističe Rilej-Smit u svom članku? Ričard Reks je nastavnik na predmetu Istorija reformacije Univerziteta u Kembridžu i vodeći je britanski stručnjak za istoriju protestantizma u Engleskoj i u Evropi. Ričard Šenon je profesor istorije na Svonsi koledžu u Velsu. Robert Tombs na Univerzitetu Sv. Đorđa u Kembridžu predaje modernu evropsku istoriju i specijalizovao se za dve naučne oblasti: Francusku istoriju XIX veka i Opštu političku kulturu. Dejvid Starki je specijalista Ustavne istorije Velike Britanije i vanredno značajan u političkom životu današnje Britanije. Ovaj nosilac Ordena britanske imperije potiče iz porodice britanskih kvekera, član je britanskog Kraljevskog istorijskog društva, smatra se neformalnim savetnikom kraljice Elizabete II, koji je nju i princa Čarlsa pravovremeno upoznao sa razlozima za referendum o izlasku Velike Britanije iz EU. [7] Penned piece. [8] Acolytes. [9] Autor je upotrebio izraz unification of Europe, a ne European integration. [10] There is a soft push, prevedeno prema smislu. [11] Autor je upotrebio izraz frankly. Pošto se tiče konteksta integracija Britanije sa kontinentalnim delom Evrope, upotreba ovog izraza može se smatrati galikanizmom, pa pre može značiti naivnost nego iskreno uverenje o istinitosti. [12] Division je grub termin, može da znači i deobu, neslogu i odricanje. [13] Papering over. [14] European citizens trumps national allegiance. [15] Citirani izraz je philosophy. [16] EU’s policies. [17] Striving.
|