Medijski skandali preplavljuju Vatikan

Kad je đavolu dosadno, on repom ubija muve. Dve nedelje posle hapšenja Paola Gabrielea, Vatikan i dalje ne daje objašnjenje kada je, od kada je, zašto i za koga neverni majordom krao tajnu prepisku pape. Zbog toga novinari (u ulozi đavola), istražuju za svoj račun, i ono što počinje da se pojavljuje, usred nezaustavive filtracije vesti, jeste beskrajno duboka crna rupa povezanih skandala; krtica koja je pre hapšenja bila dvostruki špijun, devojčica od 15 godina nestala pre tri decenije, čiji lik se pojavljuje sada da bi ukazao na jednog biskupa, navodno pedofila, i jedan Božji bankar pao u nemilost i surovo poganjan od grupe ljutih kardinala. Sprega je jedna mala država od 40 hektara, kojom upravljaju već stari ljudi čija je teoretska funkcija u upravljanju stvarima Boga na Zemlji.

Paolo Gabriele je i dalje zatvoren, mada je i to takođe stvar vere. Niko tačno ne zna kakva prava štite majordoma, da li je zaista dao izjavu ili nije, da li je to učinio u prisustvu advokata, da li je sklopio neku vrstu dogovora sa svojom firmom koja je ujedno i njegova država, njegova policija i njegov sudija. To ide dotle da je portparol advokata Paola Gabrielea, ujedno i portparol pape, Federiko Lombardi, čovek i inače ćutljiv. Prema tome, sve ono što se zna o uhapšenom je ono što kao vest procuri. I prema poslednjim podacima, Paolo Gabirele, izdajnik, krtica, poslednjih meseci je radio kao dvostruki špijun.

Pošto je bila otkrivena njegova izdaja, vatikanska žandarmerija je sa njim dogovorila identifikaciju njegovih saradnika. Samo tako može da se objasni da je neki Paoleto, star 46 godina, oženjen i sa troje dece, u svom stanu u gradu Vatikanu čuvao tri kutije pune tajnih dokumenata. Nekoliko dana pre njegovog hapšenja, majordom je i dalje otkrivao pisma Benedikta XVI, ali već pod kontrolom Domenika Đanija, super policajca na čelu Žandarmerije. U zamenu za saradnju, Paolo Gabriele je dobio obećanje o ne tako dalekom papskom pomilovanju, kao i potvrdu da će njegova porodica i dalje moći da živi u ulici Via Porta Anđelika, u okviru vatikanskih zidina.

U toj istoj zgradi živi i majka Emanuele Orlandi, devojčice koja je u junu 1983. nestala pored bazilike San Apolinar. Imala je tada samo 15 godina. Njen otac je bio vatikanski službenik, i oduvek se špekulisalo da iza njenog nestanka stoji međunarodni terorizam (Turčin Ali Agdža, dve godine pre toga je pucao na Jovana Pavla II), ili uvek mutni računi Vatikana. Čak je postojala bojazan da su ostaci devojčice bili u istom grobu sa Enriko de Pedisom, poslednjim šefom bande Manjliani, do pre nekoliko dana sahranjenim u kripti bazilike San Apolinar, kao da se radilo o nekom kardinalu. Poslednjih dana, zahvaljujući filtraciji vesti, lik devojčice opet vodi do Vatikana. Novi tragovi odvode do Bostona, na poštansku adresu jednog kardinala, novodno pedofila. Majka Emanuele, koja se u hodniku zgrade sreće sa suprugom majordoma, i dalje moli Benedikta XVI da joj kaže sve što zna. Ali papa ćuti. Njegovo ćutanje je prošle nedelje zaslužilo bučne proteste od strane grupe ljudi okupljenih na trgu San Pedra. To je težak i do sada neviđen čin.

Službeno objašnjenje o onome što se događa ograničava sa na tri podatka koje je 5. juna dao otac Federiko Lombardi, portparol Vatikana. Majordom je započeo sa davanjem formalne izjave. Okrivljen je za «tešku krađu», za šta može da se dobije do osam godina zatvora. Prema vatikanskom zakonodavstvu, «pritvor iz opraznosti» može da traje 50 dana, sa mogućnošću produžetka za još 50 dana. Kao što je i normalno, Lombardi je dodao da je sve pod velom tajne. Sve, jasno, osim onoga što procuri. Osim što je scena oštre borbe za vlast između kardinala, Vatikan je već neko vreme veliki izvor tajnih dokumenata. Izliv skandala koji Vatikan ne uspeva da zaustavi.

Prva reakcija je bila u skladu sa zaštitnim znakom kuće – ćutanje. Druga, kroz glas pape koji navodi Isusa iz Nazareta, pokazuje određenu ravnodušnost; «Pala je kiša, izlile su se reke, duvali su vetrovi i udarili su na onu kuću, ali ona nije pala, jer je bila utemeljena na steni...». Treća reakcija, više zemaljska, bila je ona kojoj je pribegao sekretar Vatikana, kardinal Tarcisio Bertone. Pozvao je novinara RAI da ga intervjuiše, i sa odgovorima napisanim na papiru, lako je izneo svoju verziju; «Napada je bilo oduvek, takođe i u vremenu Pavla VI, mada sada izgleda da su žešći, da više ranjavaju i da su organizovaniji». Nije rekao ko to čini. Bertone je imao i reči poštovanja za Benedikta XVI («on je blag čovek, velike vere i velike molitve, koji se ne plaši napada»), mada je u praksi njegov potpis poslužio da se iz Vatikana udalje veliki saradnici pape, posebno oni (kao nadbiskup Karlos Marija Vinjano, ili sam Goti Tedeski), čija je funkcija bila da osvetle pitanja veoma prljavog novca Vatikana.

Treće pitanje nas vraća u sadašnjost, mada u sadašnjost jednako mračnu kao i prošlost. Samo nekoliko dana pošto je smenjen od strane Vatikana, Etore Gori Tedeski, Božji bankar, postao je predmet progona u kome mnogi vide dugu osvetničku ruku kardinala Tercisija Bertonea. To je pitanje koje zaslužuje posebno poglavlje.

Uzbudljivi let gavrana nad krovovima Rima, sa kljunom punim pokradenih pisama, delom je zasenio drugi glavni skandal. Ta priča je u vezi sa gospodinom iz Opus Dei, imenom Etore Goti Tedeski, prijatelj Benedikta XVI, i do pre nekoliko dana predsednik Instituta za Dela vere (IOR), poznatog kao Banka Vatikana. Tedeski, Božji bankar od septembra 2009. godine, teoretski je imao blagoslov Njegove svetosti da IOR pretvori u instituciju u skladu sa evropskim pravilima o transparenciji. Nije uspeo u tom pokušaju.

Ne samo da je bio smenjen, već je sekretar Vatikana, Tarcisio Bertone, na čelu kardinalske komisije koja kontroliše funkconisanje banke, organizovao protiv njega brutalnu kampanju, i do određene mere neviđenu po brzini. To je išlo dotle da je Tedeski, takođe i predsednik Santander Konsumer Bank, italijanske filijale španske banke Santander, upozorio da to što nije rekao sve što zna (a predpostavlja se da zna strašno monogo stvari), to je zato što nije hteo de izazove još više glavobolje svom prijatelju Racingeru, mada je videći sa čim se suočava, dodao; «Ako me neko optuži da sam gavran, tuži ću ga».

Ujutro 5.juna, pripadnici karabinjera su došli u kuću Gotija Tedeskija u Pijaćenci, i u njegove kancelarije u Milanu, i sve su pretresli. Šta su tražili? Zvanično, radi se o nekom drugom pitanju, o istrazi sudije iz Napulja u vezi sa grupom Finmekanika, ali u Rimu se ne veruje u toliku slučajnost. Niko ne sumnja da je sukobiti se sa velikim moćnicima iz Vatikana, najsigurniji način da se nađe pakao na Zemlji.

Dovoljan je samo pogled na knjigu Sua Santita, novinara Đanluiđija Nucija, čije je objavljivanje pre dve nedelje prethodilo (i nije slučajnost), hapšenju Paola Gabirelea. Tu je pasus u kome Dino Bofo, predhodni direktor biskupskih novina Avvenire, šalje pismo papi u kome mu navodi način na koji kardinal Tarcisio Bertone, uz navodnu saradnju sa direktorom Osservatore Romano, Đovani Marija Vianom, organizuje strašnu kampanju protiv njega optužujući ga za nedostojno seksualno ponašanje. Gomila neistina sa ciljem da bude smenjen sa mesta direktora novina, u čemu se i uspelo. U tom slučaju, Bofo uspeva da bude rehabilitovan, mada na drugom mestu, ali samo čitanje grubih način, bez nikakve samilosti, iznetih kao principi Crkve u njihovoj borbi za vlast, izaziva jezu. I ne samo kod onih koji tu borbu gledaju sa tribine neverice, već i kod onih koji se iz dobrih namera, bore da tu borbu ne izgube.

Lica iz poslednjih skandala iz Svete stolice

Benedikt XVI. Sa 85 godina i još bolestan, Benedikt XVI ne izgleda da ima snage da uvede red na bojnom polju, u koje se u svakom pogledu Vatikan pretvorio. Sav svet Racingera označava kao čoveka vere, eruditu, zatvorenog, posvećenog svojim knjigama, tako različit od svog predhodnika, putnika Jovana Pavla II. Ali papa Nemac dobro poznaje unutrašnji splet Svete Stolice. Došao je u Rim 1981. u senci Karola Vojtile, i čvrstom rukom je upravljao Kongregacijom za Doktrinu vere, nekadašnjom Inkvizicijom. U svakom pogledu, Racinger zna gde je kvar, ali poslednje intervencije u Milanu ukazuju da će svom nasledniku prepustiti da pokuša to da popravi.

Tarcesio Bertone. Prema prvi dokumentima filtriranim u slučaju Vikiliks, italijanski kardinal Paolo Romeo, nadbiskup Palerma, u toku puta po Kini je rekao da se papa i njegov broj dva ne podnose, i da će Benedikt XVI ostaviti sve dobro pripremljeno da njegov naslednik bude današnji nadbiskup Milana, Anđelo Skola. Rat u Vatikanu je postojao, ali sada se samo pojačao. Bertone, salesijanac, zatvoren, neprijatelj je broj jedan dobrom delu vatikanske kurije, takozvane kaste pontifeksove diplomatije. To su oni isto koji smatraju da je Benedikt XVI otišao predaleko u insistiranju na transparenciji u vezi novca Crkve, i da je oštro presekao popustivost u seksualnom zlostavljanju maloletnika.

Emanuela Orlandi. Bila je stara 15 godina, ćerka jednog službenika u Vatikanu. Poslednji put su je videli 22. juna 1983. na samo nekoliko metara od trga Navona. Nekoliko sati kasnije, Vatikan je počeo da dobija telefonske pozive njenih navodnih otmičara. Muškarac koji je govorio italijanski sa anglosaksonskim naglaskom, tražio je oslobađanje Ali Agdže, koji je dve godine pre toga pucao na Jovana Pavla II. Ti kratki pozivi (bilo ih je 16 i policija nije uspela da snimi ni jedan), jednog dana su prestali, i nikada se nije saznalo da li iza otmice stoji međunarodni terorizam, ili računi Vatikana.

Paolo Gabriele. Jedan je od devet laike koji dele svakodnevni život sa papom u njegovom apartmanu. Lepog izgleda, veoma razervisanog držanja, krajnje religiozan i predan poljskoj svetici Faustini Kovalskoj, sve do svog hapšenja je živeo u stanu unutar države Vatikan. Prema italijanskim medijim, baš tu je komandant Žandarmerije pronašao brojne fotokopije privatne prepiske pape. Ni njegov ispovednik ne veruje da je Paolo Gabriele bio u stanju da sasvim sam organizuje zaveru takvih razmera.

Etore Goti Tedeski. Tedeski je jedan od malo ljudi koji su sačuvali prijateljstvo sa papom. Ustvari, sam Racinger ga je preporučio Bertoneu. Ovaj ekonomista iz Opus Dei, sarađivao je sa papom na izradi enciklike Caritas in veritate. Sada je od njega zatražio da očisti Banco del Vaticano. Bertone i Tedeski su se sukobili čak dotle da više i ne govore. Institut za Dela vere (IOR), poznat kao vatikanska banka, objavio je smenu Tedeskija zbog nepravilnosti u njegovoj upravi. Od prošlog septembra, ova banka je pod istragom zbog navodnog kršenja normi u borbi protiv pranja novca.

Preveo iz El Paisa Branislav Đorđević