Savremeni svet | |||
Makronov poraz, pobeda levice i Marin le Pen pred vratima - Cena i dometi francuskog skretanja ulevo |
sreda, 10. jul 2024. | |
Francuska je u nedelju uveče uzdahnula sa olakšanjem. Građanski rat se nije desio. Front levih partija (Nepokorena Francuska, Socijalistička partija, Ekološka stranka i Komunistička partija Francuske) neočekivano se na parlamentarnim izborima probio kao vodeća politička grupacija. Makronov centar, na drugom mestu po broju poslanika u novom sazivu Skupštine, održao se iako su ga nakon prvog kruga svi otpisali. Gubitnik drugog kruga je partija ekstremne desnice, Nacionalno okupljanje, kojoj su i mediji i istraživanja uoči izbora davali najveću prednost. Ali parlamentarni izbori u Francuskoj su pokazali da je u dvokružnom izbornom sistemu sve moguće. Nakon evropskih izbora 9. juna, na kojima je stranka Marin le Pen izbila na čelo, i Makronove iznenadne odluke da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore kako bi „razjasnio“ političku situaciju u zemlji, izgledalo je da ekstremne desnicu ništa ne može da zaustavi da postane glavna politička snaga u zemlji. Na to su ukazivali i rezultati prvog kruga izbora za novi sastav Skupštine, nakon koga su desničari izbili u vrh. Šef Nacionalnog okupljanja, dvadesetosmogodišnji Žordan Bardela, pulen Marin le Pen, Makronove rivalke na prošlim predsedničkim izborima, već se video u ulozi premijera. Lider partije Nepokorena Francuska Žan-Lik Melenšon sa svojim saradnicima posle objavljivanja rezultata drugog kruga parlamentarnih izbora, Pariz, 07. jul 2024.
U redovima Makronove partije pak vladala je pometnja i defetizam. Riskantna odluka da protrese politički život Francuske raspuštanjem Skupštine otvorila je mogućnost da zemlju povedu snage sa krajnje desnog pola političkog klatna koje se predstavljaju kao jedina alternativa političkom establišmentu. Zemlja se našla u političkom vrtlogu iz koga je izlaz bio neizvestan. Za manje od nedelju dana, koliko je trajala kampanja između dva kruga, situacija u zemlji je stvorila političku groznicu u društvu kakva se retko viđa. Mogućnost da državno kormilo pređe u ruke ekstremne desnice nadvila se kao senka nad Francusku. Mediji, političke partije i elite već su se videli u novoj političkoj stvarnosti. Neuspela „dedijabolizacija“ Pitanje koje se postavljalo nije bilo da li će snage Nacionalnog okupljanja, kojima se pridružio deo tradicionalne desnice, imati skupštinsku većinu, već da li će se premijer birati iz njihovih redova. Izborni plakati Marin le Pen i Žordana Bardele iz stranke Nacionalno okupljanje, Pariz, 8. jula 2024.
Ubrzana kampanja je, međutim, pokazala glavnu slabost ove partije, a to je nedostatak kandidata. Nepripremljeni na javne debate i televizijske duele, mnogi predstavnici Nacionalnog okupljanja izgledali su kao da prvi put učestvuju u političkom životu. Njihovi nastupi su pokazali ono što lideri partije pokušavaju da sakriju – da stranka nema jasan program, da ksenofobija, rasizam i antisemitizam, koji su se vezivali za njene osnivače nisu iskorenjeni, već samo uklonjeni iz obraćanja partijskih tenora. Jedna od mera koju je najavio lider partije Žordan Bardela, da će praviti razliku između Francuza i onih koji imaju dvojno državljanstvo kada je reč o pristupu državnim funkcijama sa strateškim značajem za zemlju, prenela je raspravu sa društvenih pitanja na pitanja identiteta, koja su u osnovi politike ekstremne desnice. Otkako je preuzela i reformisala partiju svog oca, Žan-Mari le Pena, čija je politika bila otvoreno ksenofobna i nostalgična za Višijevskom Francuskom i francuskim Alžirom, Marin le Pen razvija taktiku „dedijabolizacije“ Nacionalnog okupljanja. Cilj Le Penove je bio da proširi biračko telo na šire slojeve društva i tako dospe do predsedničke pozicije. Ova taktika, koja se zasnivala na ublažavanju termina u političkoj komunikaciji, u partijskoj bazi se slabo primala, što govori o njenoj kozmetičkoj prirodi. To je posebno bilo uočljivo u medijskim nastupima kandidata Nacionalnog okupljanja između dva kruga izbora, na čije mane nisu prestali da ukazuju mediji i društvene mreže. Marin le Pen obraća se novinarima posle objavljivanja rezultata drugog kruga parlamentarnih izbora, Pariz, 7. jula 2024.
Nedostatak desničarskih kandidata doraslih zadatku, ali i strategija levih partija koje su odmah nakon prvog kruga uspele da se ujedine u Novi narodni front, promenili su odnos snaga u rekordnom roku. Velika izlaznost, kakva nije viđena od 1997, pokazala je da su Francuzi ove izbore shvatili kao odlučujuće za budućnost zemlje. Prednost Leve koalicije Ishod parlamentarnih izbora su tri političke formacije gotovo ujednačene snage. Prema preliminarnim rezultatima leva koalicija ima prednost, sa 182 poslanika u Skupštini. Makronov centar, uprkos najavama o potopu, održao se sa 168 poslanika, iako je ostao bez stotinak poslanika. Nacionalno okupljanje ima 143 poslanika a partija desnog centra, Republikanci, 46. I ova partija, koju je na ruševinama tradicionalne desnice osnovao bivši predsednik Nikola Sarkozi, prošla je bolje od očekivanog, imajući u vidu dramu koja se odvijala unutar stranke između dva kruga, kada se njen predsednik Erik Sioti svrstao uz Marin le Pen i tako izdao zvaničnu poziciju partije i njenih lidera, među kojima su i bivši ministri. Francuski predsednik Emanuel Makron glasa u drugom krugu parlamentarnih izbora, Pariz, 7. jula 2024.
Makron je pretrpeo poraz jer se nadao da će se ponoviti situacija sa predsedničkih izbora, odnosno da će iza njega stati „republikanski front“, političke snage sa levice i desnice koje se ujedinjuju kako bi napravile branu ekstremnoj desnici. Nije očekivao pobedu fronta levih snaga iza koga je stala većina Francuza. Zahvaljujući njima otklonjena je bojazan da će se Makron naći u kohabitaciji sa onima čiji je uspon obećao da će sprečiti u oba mandata. Za Francusku, koja je desno orijentisana, ovo je levo skretanje. Pouke francuskih izbora Iz francuskih izbora može da se izvuče nekoliko pouka. Prva je da Makron iz njih izlazi oslabljen. „Danas je kraj Jupiterizmu Pete republike“, izjavio je nakon proglašenja rezultata jedan od predvodnika Novog narodnog fronta, Rafael Gliksman. Makron, koji se se uključio u kampanju za evropske izbore, i koji se često pojavljivao u medijima uoči prvog kruga, najavljujući mogućnost „građanskog rata“ ukoliko pobede ekstremne snage, između dva kruga se povukao i kampanju prepustio premijeru, mladom Gabrijelu Atalu. Francuski premijer Gabrijel Atal posle objavljivanja rezultata drugog kruga parlamentarnih izbora saopštava da će podneti ostavku, Pariz, 7. jula 2024.
Atal je kao gest dobre volje prema levici zaustavio sprovođenje reforme čiji je cilj bio da se pooštri pristup socijalnim davanjima nezaposlenima i pozvao sve političke snage da se udruže protiv partije Marin le Pen. Premijer, koji važi za jednog od najbližih Makronovih saradnika, ogradio se od odluke predsednika da raspusti Skupštinu i u obraćanju naciji nakon drugog kruga najavio ostavku zbog gubitka većine i potrebe da se osmisli nova politička ponuda, u čemu su mnogi videli ambiciju da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. Druga pouka je da se težište vlasti prenosi na Skupštinu. U Francuskoj, u kojoj predsednik ima široke nadležnosti, važno je ko pobeđuje na predsedničkim izborima, dok se na parlamentarnim izborima koji se raspisuju odmah potom potvrđuje dominacija predsedničke političke grupacije. Situacija je ovaj put bila drugačija, jer je Makron raspisao parlamentarne izbore van uobičajenog kalendara. Skupština više nije sinhronizovana sa predsedničkim mandatom, koji ističe za tri godine, dok je njen mandat pet godina. Francuska će tako više ličiti na parlamentarni režim kakav postoji u Nemačkoj i nekim drugim evropskim zemljama, u kojima su česte koalicije. Francuzi moraju da se nauče parlamentarnoj demokratiji, komentar je koji se čuo u izbornoj noći. Predsednik partije Nacionalno okupljanje Žordan Bardela posle objavljivanja rezultata drugog kruga parlamentarnih izbora, Pariz, 7. jula 2024. Treća tendencija je dalji prodor Nacionalnog okupljanja na francusku političku scenu, „istorijski“, kako kaže Bardela. Uprkos tome što ova stranka nije dobila većinu, već je treća po snazi u parlamentu, duplirala je broj poslanika. Više od deset miliona Francuza glasali su za njene predstavnike. „Ojačali smo, idemo na 2027.“, poručio je Bardela pristalicama. „Ovo su sastojci buduće pobede“, rekao je samouvereno, predstavljajući svoju stranku kao jedinu alternativu političkom establišmentu. Republikanski front je nazvao „savezom beščašća“ levice i vlade. Njegov saveznik Sioti, koga u sopstvenoj partiji smatraju izdajnikom, govori o „institucionalnom i političkom državnom udaru“. Marin le Pen je žestinu mobilizacije na nacionalnom nivou protiv njene stranke uporedila sa onom iz 2002. godine, kada je na sličan otpor naišao njen otac koji je bio protivkandidat Žaku Širaku u drugom krugu predsedničkih izbora. Lider socijalista, Olivije For, smatra da je „Francuska zaslužila bolje od alternative između neoliberalizma i fašizma koja nam je nametnuta poslednjih sedam godina“, navodeći kao glavne izazove za njegovu političku formaciju rat u Evropi, klimatske promene, društvenu nejednakost i mesto Francuske na evropskoj sceni. „Demokratija nije samo da se neko spreči da dođe na vlast, već i da se pruži izbor, da se otvori perspektiva onima koji sumnjaju u domete njihovog glasa“, kaže For. Slavlje na Trgu republike u Parizu posle objavljivanja rezultata drugog kruga parlamentarnih izbora , 7. jula 2024.
Žan Lik Melanšon iz Nepokorene Francuske, partije na levom kraju političkog klatna, čije leve pozicije su snažnije izražene nego što je to slučaj sa socijalistima, najavio je povlačenje zakona o starosnoj granici za odlazak u penziju sa 64 godine koji je Makronova većina izgurala dekretom, kao i blokiranje cena, povećanje minimalca na 1.600 evra neto (umesto sadašnjih 1.400) i moratorijum na velike građevinske projekte koji mnogo koštaju, a nisu neophodni. Sa Orbanom u Evropskom parlamentu Francuske izbore su sa velikim interesovanjem pratili i u evropskim institucijama, gde su predstavljeni kao maltene ključni za opstanak Evropske unije, uz pitanja da li će i nakon izbora Pariz i dalje da šalje vojnu pomoć Ukrajini kao i kako će se novi odnos snaga unutar Francuske odraziti na odnose sa Berlinom, koji su danas inače opterećeni međusobnim nepoverenjem. Partija ekstremne desnice u Nemačkoj, AfD, nedavno je na tamošnjim izborima došla na drugo mesto. U Francuskoj Nacionalno okupljanje ostaje u opoziciji, ali je pitanje koliko dugo. Nepovoljni rezultati na nacionalnim izborima nisu obeshrabrili Nacionalno okupljanje, koje sada želi da osnaži pozicije u Evropskom parlamentu ulaskom u grupu „Patrioti za Evropu“, koju je pokrenuo mađarski premijer Viktor Orban. Viktor Orban i Marin le Pen
Ova namera je obelodanjena tek nakon što je završen drugi krug izbora, kako se ne bi obnovile sumnje o naklonosti ove partije prema Rusiji, što je bila jedna od ključnih linija napada Makrona na ovu stranku u pokušaju da je uruši. Ona se, međutim, pokazala kao promašaj. Cilj desnih partija okupljenih u ovu grupaciju evropskog parlamenta jeste da Evropsku uniju menjaju iznutra, tako što će blokirati dalje korake u evropskim integracijama, a ingerencije Brisela svesti na minimum. Mladi koji su se okupili na ulicama velikih gradova u Francuskoj da proslave pobedu levice svesni su da opasnost nije otklonjena. Za njih nema sumnje koje političke boje je partija Marin le Pen, šta znači njihova briga za „Francuze autohtonog porekla“ i poziv da se zatvore vrata migrantima. Zbog toga je na njihovim skupovima proteklih dana jedan od najčešćih slogana bio: „Siamo tutti antifascisti“ („Svi smo mi antifašisti“). |