Kulturne kontradiktornosti multikulturalizma

(Danas, 5. 3. 2011)

Multikulturalizam pod pokroviteljstvom države je propao. Izjava britanskog premijera Dejvida Kamerona, koju je dao ubrzo nakon sličnih odbacivanja multikulturalizma nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija, ukazuje da je okrenut novi list u evropskom društvu. Međutim, da li je to stvarno tako?

Kameron nije štedeo reči kada je napao multikulturalizam. „Iskreno rečeno“ - rekao je on - „potrebno nam je mnogo manje pasivne tolerancije, kao u proteklih nekoliko godina, a više aktivnog, snažnog liberalizma.“ Nije kritikovao etnički i kulturni pluralizam, već ideju o „državnom multikulturalizmu“, u okviru kojeg se različiti moralni standardi primenjuju na različite društvene grupe.

Kameron je objavio da će muslimanske grupe, koje na primer ne budu poštovale prava žena, branile slobodu izražavanja i promovisale integraciju, izgubiti svu finansijsku pomoć vlade.

Međutim, u Evropi nije samo propao zvanični multikulturalizam. Propao je i multikulturalizam koji je garantovao ogroman deo evropskog civilnog društva. Švedska, jedna od najliberalnijih zemalja na svetu, ali koja je nedavno iskusila uspon ekstremizma, jedan je takav primer.

Kameron je objavio da će muslimanske grupe, koje na primer ne budu poštovale prava žena, branile slobodu izražavanja i promovisale integraciju, izgubiti svu finansijsku pomoć vlade.

Švedska je dugo poznata po svom liberalizmu. Šveđani su uglavnom svetovni i ravnodušni prema švedskoj crkvi. Homoseksualci mogu da registruju svoju vezu od 1995, a od 2009. mogu i da stupaju u brak. Ova zemlja je takođe jedna od najradikalnijih kad je reč o shvatanju ženskih prava, o čemu može da svedoči Žilijan Asanž, osnivač Vikiliksa. Štaviše, Asanž je upravo zbog švedske slobode izražavanja smestio servere Vikiliksa u tu zemlju.

Međutim, sloboda izražavanja u Švedskoj takođe je bio jedan od motiva za gnusno ubistvo u decembru prošle godine u Stokholmu. Prema poslednjem svedočenju napadača, švedskog građanina po imenu Tajmur Abdulvahab, božićni kupci u centru Stokholma morali su da umru u osveti zbog „podrške koju su Šveđani pružali“ Larsu Vilksu, karikaturisti koji je pobudio bes u zemlji zato što je na crtežu predstavio proroka Muhameda kao psa. Vilks je tvrdio da njegov rad predstavlja provokaciju čiji je cilj otkrivanje selektivnog liberalizma u okviru švedskog intelektualnog establišmenta, odnosno, neko bi mogao da kaže, njegovog multikulturalizma.

U Švedskoj, baš kao i u slično liberalnim zemljama, Holandiji i Danskoj, narodnjaci desnog krila profitirali su od neuspeha liberala da odbrane svoje vrednosti.

Samoubilački bombaški napad u Stokholmu nije bio prvi slučaj nasilja koje ima veze s Vilksom. Dvojica mladića nedavno su osuđeni na kaznu zatvora jer su pokušali da podmetnu požar u dom karikaturiste. Na predavanju na Univerzitetu Upsala prošlog leta, banda je napala Vilksa, profesora istorije umetnosti, uz povike „Allahu akbar“. Tada je šezdeset četvorogodišnji umetnik dobio udarce u glavu, ali je izbegao ozbiljne povrede zahvaljujući jakoj zaštiti policije.

Međutim, nisu upečatljivi samo nasilje i pretnje upućene Vilksu, jer svako ko sumnja u odlučnost islamskih ekstremista u Švedskoj treba da odgleda video klip s tog predavanja na Jutjubu, i reakcije inače radikalno svetovnog švedskog establišmenta. Jedan broj uticajnih švedskih intelektualaca i političara uputili su najoštrije kritike na račun Vilksa, a ne na račun onih koji su zahtevali cenzuru i raspirivali nasilje.

Samo je mali broj listova i političkih magazina u zemlji objavilo Vilksove crteže. Poput ubijenog holandskog filmskog reditelja Tea van Goga, i pre njega britanskog romanopisca Salmana Ruždija, Vilks je bio na meti kritika liberala i levice zato što je svojom umetnošću pobuđivao nerede. U tom kontekstu, Vilksov rad mora da se smatra uspešnim zato što je obelodanio dvostruke moralne standarde, bez obzira na to šta neko misli o samim crtežima.

Šveđani koji su daleko od originalne platforme SD očito su voljni da ih zastupa partija koja je donedavno bila puna neonacista.

U Švedskoj, baš kao i u slično liberalnim zemljama, Holandiji i Danskoj, narodnjaci desnog krila profitirali su od neuspeha liberala da odbrane svoje vrednosti. Švedske demokrate (SD), partija koja vuče korene od pokreta u zemlji koji belce smatra superiornom ljudskom rasom, prvi put su ušle u Parlament u septembru 2010, dobivši podršku 5,7 odsto švedskog izbornog tela. SD su težile da se pozicioniraju kao jedini branioci homoseksualaca i Jevreja kao rezultat netolerancije koju je protekle dve decenije podsticala masovna muslimanska imigracija. Šveđani koji su daleko od originalne platforme SD očito su voljni da ih zastupa partija koja je donedavno bila puna neonacista.

Stoga, zbog nedostatka „snažnog liberalizma“, u jednoj od najliberalnijih država na svetu prokrčen je put i islamistima i narodnjacima desnog krila. Evropski vodeći političari digli su glas, te je sada vreme da evropsko civilno društvo - njegovi mediji, kritičari, kustosi, akademci i izdavači - objave propast multikulturalizma i pokažu izvesnu dozu hrabrosti u odbrani vrednosti za koje tvrde da predstavljaju njihovo otelotvorenje.

(Autorka je glavna i odgovorna urednica magazina Neo)