Косовски модел за Сирију

Попут Клинтона који се успротивио Милошевићу и спречио злочине на Косову, садашњи амерички председник Барак Обама требало би да исто уради против сиријског председника Башара ел Асада, пише сарадник Станфорд универзитета Фуад Ајами.

Крвопролиће и бруталност диктаторског режима у Сирији полако почињу да буде и изазивају пасивну администрацију америчког председника Барака Обаме, пише у ауторском тескту за Волстрит џурнал Фуад Ајами, старији сарадник у Инситуту "Хувер" станфордског универзитета и потпредседник радне групе за исламизам и међународни поредак.

Постоје наводи да је Пентагон почео да смишља стратегије и решења уколико се амерички председник одлучи да се позабави сиријском катастрофом.

Већ месецима Обамина администрација није желела да се претерано меша у сиријски проблем, али је издалека подржавала резолуцију Савета безбедности УН, која је тек привидна осуда насиља и која није имала шансе да буде усвојена због неслагања Русије и Кине.

"Нема потребе да осуђујемо Русе. Дали смо им понос да буду третирани као велика сила, а они су то одиграли за све паре, и у земљи и у иностранству. Време које је бачено на чекање да Руси реше ситуацију могло је да буде утрошено на тражење начина да се сиријски диктатор Башар ел Асад уклони", пише Ајами.

Према његовим речима, америчка администрација се и раније слично понашала. Чекали су, док је терор у једној земљи спровођен, и преувеличавали моћи режима одговорног за масовна убиства, у ситуацији када би свака одлучна сила зауставила њихово варварско понашање.

Међутим, у случају Обамине администрације, тенденција да се чека постала је званична политика – или чизме на земљи или глава у песку. Тамо где беспилотне летелице и морнаричке Фоке не могу да реше проблем, ми окрећемо главу и остављамо ствари какве су биле, наводи Ајами.

Како истиче сарадник Универзитета "Станфорд", Обама сигурно не жели да употреби америчку моћ из ере Џорџа Буша, ако ни због чега другог онда због свих терета који са тим долазе. Али, ако погледамо сиријски проблем, можда би Обами било паметно да размотри начин на који је Бил Клинтон решио кризу на Косову 1999. године.

Слично као и садашњи амерички председник, Бил Клинтон није желео да има везе са Косовом када је 1999. године избио рат на тим просторима. Подсећања ради, Америка је притекла у помоћ у Босни четири године пре тога.

Хорор кроз који је Босна прошла трајао је 30 месеци. Приче су причане о моћи Срба, али су они релативно брзо и лако поражени када је Клинтон одлучио да ослободи моћ НАТО бомбардера, оценио је Ајами.

Али српски председник Слободан Милошевић није ту стао. Био је решен да Косовцима ускрати њихову аутономију. Лето 1998. године било је ужасно. Више од 300.000 косовских Албанаца било је принуђено да напусти своје домове.

То је за Клинтона био још један улазак у балкански пакао. Дозволио је ваздушну кампању НАТО-а против Срба 23. марта 1999. године. Два дана касније, амерички председник обратио се Американцима речима да је будућност Европе на коцки и да је потребно стати на пут разбојницима и убицама које прете да поремете мир.

Ваздушна кампања која је трајала 11 недеља имала је више од 30.000 прелета и осакатила је Милошевићеву способност да води рад против Косоваца. Српска економска и војна инфраструктура су уништене.

Подржаван од британског премијера Тонија Блера, Клинтон је чак био спреман да пошаље копнене снаге. Али до тога није дошло – независно Косово је успостављено осредње јаком и ограниченом употребом америчке моћи.

Све то урађено је ван спутавајућих окова Савета безбедности УН. Није било ни Руса, а њихов тадашњи председник Борис Јељцин био је један од највећих савезника Вашингтона. Два дана по окончању непријатељстава дошло је до, помало комичног, испољавања руске моћи.

Педесет возила са 200 руских војника ушло је на Косово из Босне и окупирало приштински аеродром. На крају су биле укључене у међународне трупе стациониране на Косову.

Две недеље након краја борби, више од 700.000 Косоваца вратило се својим кућама. Клинтон, који ће касније бити критикован за остављање Руанде на цедилу, поносно ће о Косову писати у својој аутобиографији 2004. године.

"Спаљивање села и убијање недужних људи су прошлост. Знао сам да је питање времена када ће и Милошевић постати прошлост", рекао је Клинтон.

У овом сиријском искушењу Обама има сличну прилику да заустави "убијање недужних" у Хомсу, Хами и Дери. Режим у Дамаску живи на празним претњама, понестаје му новца, ослања се на војску, а могао би да буде срушен без велике америчке посвећености.

Могли би да признамо Сиријски национални савет као легитимну власт у земљи, наметнемо зону забрањеног лета, помогнемо обуку и снабдемо слободну сиријску војску, подстакнемо Турску да пружи већу подршку војним дезертерима и окупимо богате арапске земље да финансирају конфликт, оцењује Ајами.

Ризици, несумњиво, постоје. Али тренутно само трпимо срамоту од скретања погледа са злочина у Сирији. Ако деламо сада, Обама би, када буде писао своје мемоаре, могао да оправда понашање, а ако ништа друго, бар да се потрудио да исправи ствари, закључио је Ајами.