.jpg)
| Savremeni svet | |||
Koreni nemira koji potresaju Iran |
 |
 |
 |
| sreda, 03. januar 2018. | |
|
Brojna zaglavlja u stranim i italijanskim novinama, na pojednostavljen način, svode problem na jedan bazični zahtev za „ljudskim pravima“, pokazujući kao amblem protesta mlade žene koje nameravaju da prkose zakonu mula, skidajući veo. Ništa pogrešnije, prema onome što je napisao Fulvio Skaljone na Linkiesta u jednom članku, u kojem je analitičar podvukao kao takođe marginalno, moguće uplitanje, u jednoj nepropusnoj zemlji, sa jakim patriotskim duhom, kao što je Iran, američkih, saudijskih ili izraelskih agenata provokatora. „Baš suprotno“ piše Skaljone, „Iranci protestuju jer imaju probleme koji su njihovi, posebni, ali u isto vreme potresaju čitav region“.
Iranski problem – mlado i dinamično društvo sa blokiranom ekonomijom
Iransko društvo odlikuje se populacijom koja brzo raste i koja je dinamična, iznad svega u urbanom kontekstu, i koja je veoma obrazovana na nacionalnom nivou. Kako piše Skaljone, „stopa upisa na univerzitete u Iranu, dosegla je 2015. godine, 70% (1999. godine, bila je tek 20%), više nego u Italiji, Japanu ili Velikoj Britaniji, i skoro dva puta više od svetskog proseka. Sa velom ili bez njega, skoro 70% studenata su devojke“.
Jak i dinamičan unutrašnji pritisak nailazi na jedan nesumnjivo konfuzan ekonomski sistem još uvek preterano zavistan od izvoza nafte i gasa, i koji je osetno pogođen uticajem međunarodnih sankcija. Ekonomski sistem je ogledalo složene političke arhitekture u islamskoj republici, koja je zasnovana na isključivoj kontroli predstavnika šiitskog klera nad bonayad-ama ili fondacijama na koje otpada 20% BDP-a i koje su izuzete od oporezivanja. Protesti, sve u svemu, slede trag oprečnosti, koju je naglasio Rikardo Radaeli u svojoj knjizi Savremeni Iran „između očekivanja iz revolucionarnog perioda iz 1979. godine, i onog što je ostvareno [...] Kontaminacija religije svakodnevnom praksom vlade i administracije završila se na uštrb religioznosti zemlje“ i ugleda samog šiitskog klera. Rohani između dve vatre
Rohani, koji je zaslužan za značajno snaženje Irana na međunarodnom planu, i koji je ponovo pokrenuo iransku geopolitičku projekciju, plaća ceh, dakle, zbog slabog uticaja ekonomskih reformi, i suprotstavljenosti između jednog čvrsto konzervativnog Irana, i jedne urbane komponente države, u kojem je populacija, posebno ona mlađa, oštro pogođena neskladom između visoke obrazovanosti i slabih prilika za posao, i sve više mučena nezaposlenošću i siromašenjem. Od ekonomskih protesta ka političkoj reformi?
Specifičnost ovog protestnog pokreta koji je, nakon započinjanja u gradu Mašhadu, protresao ceo Iran, jeste svakako odsustvo jednog centralnog vođstva – činjenica koja nadahnjuje bez sumnje argumentaciju u prilog suštinske spontanosti dobrog dela nemira. Prema Mohamedu Ali Šabaniju, činjenica da se demonstranti nisu obratili nijednom aktuelnom političkom lideru, mogla bi da signalizira da čovek kojeg traže na njihovom čelu jeste sâm Rohani. Rohani je već pokazao da zna da sasluša glas nacije, i njegovo insistiranje na građanskim pravima, udaljilo ga je, u stvari, od ajatolaha Hamneija. Šabani je napisao, da bi Rohani mogao da pretvori „jedan veliki izazov u jednu veliku priliku“, ako njegova vlada bude u stanju da nastavi reforme okrenute ka tome da politici obezbedi više prostora u dualnom sistemu islamske republike, da se osete u većoj meri integrisani mlađi slojevi stanovništva, rođenog nakon revolucije iz 1979. godine, da ojača autoritet nadzora i kontrole centralne banke nad privredom, i da svede na pravu meru uticaj centara moći ultrakonzervativaca, kao što su bonayad-e i tajne službe.
Preveo sa italijanskog uz neznatna skraćenja: Nebojša Vuković Izvor: Gli Occhi della Guerra |
Protesti koji su zadnjih dana pokrenuli Iran, iznenadili su centralnu vladu u Teheranu, i dobar deo posmatrača međunarodnih prilika. Ključevi tumačenja za interpretaciju ovog iznenadnog potresa unutar iranskog društva, čije dimenzije svakako nisu uporedive sa onim tzv. Zelenog talasa iz 2009. godine, ali su sigurno značajne, i teških napetosti koje su dovele do brojnih žrtava, u važnim gradovima države, su raznoliki.
Kako piše Alberto Negri u Tiscali News, u „Iranu sa 80 miliona stanovnika, polovina žitelja ima manje od 30-35 godina. Mnogo je mladih, i mnogo nezaposlenih – oko 40-50% onih koji imaju manje od 30 godina ne nalazi neki zadovoljavajući posao, ne uspeva da se odvoji od domaćinstva i uđe u brak“.
Predsednik Irana oštro je osudio nasilne proteste ali je u isto vreme branio pravo iranskih masa da iskazuju svoje neslaganje na miran način. Rohani se nalazi između dve vatre – osporavan od ultrakonzervativaca zbog politike otopljavanja sa Zapadom, koja je donela nuklearni sporazum, i u isto vreme kritikovan od svojih zagovornika koji lamentiraju zbog slabog uticaja uspeha koje je Iran postigao na međunarodnom planu na njihov životni standard i zbog izneveravanja brojnih ,,progresističkih“ očekivanja, što se pokazalo u propuštenom oslobađanju bivšeg kandidata za predsednika Huseina Musavija i Mehi Karubija, pokretača protesta iz 2009. godine.
Ostali članci u rubrici
- Izbori u SAD - raskid sa liberalnom agendom
- Trampova pobeda i smrt mejnstrim medija na zapadu
- Ideologija Donalda Trampa
- Islamski svet na pragu ujedinjenja zbog izbora Trampa i opasnosti od radikalnog cionizma
- Pola veka kineskog otvaranja - bilansi i perspektive
- Ekonomska obećanja Donalda Trampa - šta čeka Sjedinjene Države, a šta ostatak sveta
- Trampova pobeda nije kraj srpskih problema u odnosima sa SAD, ali lakše će da se diše
- BRIKS ne treba zanemariti
- BRIKS između mita i realnosti
- "Svetski ujgurski kongres" u Sarajevu - suze za kineske Ujgure i ni reči o Gazi. Kako američki interesi preko noći teroriste prekrajaju u "borce za slobodu"
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
