Koji su pravi razlozi za izraelsko bombardovanje Sirije?

Izraelski jurišni avioni, najverovatnije aparati tipa „F-15“ američke proizvodnje, napali su vojno-istraživački centar sirijske armije pod izgovorom da je cilj napada bila navodna kolona mobilnih sistema PVO pod NATO oznakom „SA-17“. Zvaničnici sirijske armije tvrde da nikakva kolona sistema PVO nije postojala i da je cilj izraelske avijacije bio strateški istraživački centar. "Izraelski ratni avioni povredili su sirijski vazdušni prostor i izvršili vazdušni napad na istraživačko naučni centar koji je zadužen za podizanje nivoa odbrane sirijske vojske. Izraelski avioni napravili su veliku štetu, ubijeno je dvoje ljudi, povređeno pet, uništena je zgrada i parking. Što se tiče navoda pojedinih medija da su izraelski avioni napali konvoj kamiona sa oružjem koji navodno putuje iz Sirije u Liban možemo da kažemo da to apsolutno nije tačno. Napadnut je istraživački centar i tim napadom grubo povređen sirijski vazdušni prostor. Sad je jasno celom svetu da je Izrael pokretač terorističkih akcija protiv Sirije"[1], naveli su zvaničnici sirijske armije.

Izraelci i Amerikanci, kako su u nekoliko navrata i izjavljivali, navodno se plaše da sofisticirani sistemi PVO ili hemijsko oružje sirijske vojske ne padne u ruke Hezbolahu u Libanu. Zvanično opravdanje Izraela bilo je da je cilj napada bila kolona vozila „SA-17“ ali to jednostavno nije tačno. Dokazi sa lica mesta jasno upućuju na to da je cilj bio naučno-istraživački centar. Ovim postupkom Izrael je bez svake sumnje stao na stranu „pobunjenika“ jer bombardovanje ciljeva sirijske vojske u ovom trenutku dok ona vodi očajničku borbu protiv terorista nesumnjivo ide na ruku radikalnim islamistima i plaćenicima koje Zapad koristi kao topovsko meso u ostvarivanju ultimativnog cilja, a to je da se uništi sirijska armija i da se svrgne ili/i pogubi sirijski predsednik Bašar al-Asad.

Kada na prvi pogled analiziramo ovaj napad Izraela, mi ne možemo da uvidimo logiku. Zašto je to tako? Naime, izraelski napad čini se besmislenim jer bi, da je hteo, Bašar al-Asad do sada već isporučio sisteme PVO i hemijsko oružje Hezbolahu. Zato ovaj napad nema površno logično opravdanje. Osim toga, bombardujući ciljeve sirijske vojske Izrael direktno pomaže radikalnim islamistima koji bi, u slučaju da dođu na vlast i svrgnu predsednika Sirije, sami rado isporučili pomenuto oružje Hezbolahu. Naprotiv, Izraelu bi daleko više odgovarala stabilna vlast u Siriji od anarhije koju bi predvodili radikalni islamisti i razne terorističke grupe povezane sa al-Kaidom. Zašto je onda izraelsko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo naučno-istraživački centar sirijske vojske?

Još jednom se potvrdilo pravilo da se među komentatorima kriju vrsni politički analitičari. Naime, poštovani gospodin Siniša je u svom komentaru u rubrici hronika sasvim tačno uvideo prave razloge izraelskog bombardovanja. Svakako i apsolutno je tačno da postoji „niža“ i „viša“ logika kada su u pitanju sukobi poput ovog u Siriji ili kada se radi o odnosima između velikih sila. Niži nivo instance u lancu komandovanja, uključujući i same izvršioce, retko kada je upoznat sa višim nivoom. Zato je potrebno da bombardovanje sirijskog naučno-istraživačkog centra tako i tumačimo. Naime, Izraelu sigurno kao motiv nije poslužila kolona vozila ili hemijsko oružje koje poseduje sirijska armija. Izraelu je prevashodni cilj bio da oslabi i ošteti sirijsku armiju kako bi se umanjile njene borbene efektive. U ovom svetlu sasvim je moguće da Izrael izvrši nove napade na ciljeve sirijske armije. Ali još uvek nismo odgovorili konkretno na pitanje zašto Tel Aviv uopšte i pomaže radikalne islamiste koji su po definiciji opredeljeni za uništenje Izraela.

Da bismo pružili potpun odgovor na ovo pitanje, neophodno je i da u analizu uključimo i Vašington. SAD odavno u Iranu vide veliku pretnju, međutim ta pretnja se ne može tako lako neutralisati. Sirijska vlada je veliki saveznik Irana a Iranci podržavaju Bašara al-Asada zato što uz njegovu pomoć mogu proširiti svoju interesnu sferu, uz to Iranci su pripadnici šitske verske grupe koja podržava alavitsku versku sektu kojoj pripada i sam predsednik Bašar. Iako većinu stanovnika Sirije, preko 70%, čine Suniti, na vlasti su pripadnici alavitske sekte ili Šiiti.

SAD u ovom slučaju nastupaju s potpuno istim ciljevima kao i Izrael, naime Amerikanci bi pomogli Izraelcima da izvrše napad na iranska nuklearna postrojenja ukoliko bi Izrael svojim vazdušnim udarima oslabio vojne efektive sirijske armije i umanjio njenu borbenu gotovost, što bi pomoglo da tzv. pobunjenici pobede u surovom ratu koji traje gotovo više od dve godine i koji je odneo više od 60 000 života, uglavnom civila. Scenario bi se u tom slučaju odvijao kao i u Libiji, vazdušni udari bi oslabili borbenu sposobnost regularne armije i pomogli teroristima da zavladaju zemljom. S obzirom na to da Izraelu nije potrebna nikakva dozvola SB da izvrši bombardovanje, to je jedan od mogućih scenarija jer „pobunjenici“ bez vazdušne podrške teško da mogu da poraze organizovanu i prilično efikasnu sirijsku armiju. Naravno jevrejska država bi uvek mogla da se pozove na lažno, gorenavedeno opravdanje, da je izvršila vazdušne udare preventivno kako bi onemogićila da Hezbolah dođe do naoružanja koje bi kasnije eventualno mogao da upotrebi protiv Izraela. Ovaj scenario je sasvim moguć jer Izrael poput NATO pakta ili SAD, može da bombarduje bilo koju zemlju pod izgovorom borbe protiv terorizma.

Ali šta na sve to kažu Rusi? Oni sigurno neće stajati po strani i dopustiti da se ovo dogodi. Sada sve praktično zavisi od reakcija Ruske Federacije. Ili će sirijska vojska poraziti konačno teroriste ili će sledeći na udaru biti vojni aerodromi, oklopno-mehanizovane jedinice i artiljerija.

Rusko ministarstvo je bilo veoma odlučno u osudi izraelskog napada, „Rusija je veoma zabrinuta zbog informacija o napadu izraelske vojske iz vazduha na lokacije u Siriji, nedaleko od Damaska”, navodi u saopštenju rusko ministarstvo spoljnih poslova. „Ako ta informacije bude potvrđena, to znači da je reč o napadu bez ikakvog razloga na teritoriju jedne suverene države, čime se grubo krši Povelja UN i koji je neprihvatljiv, koji god da motiv stoji iza njega”.[2]

Dakle, Rusija je verbalno veoma oštro reagovala, ali da li će preduzeti i nešto više od obične verbalne osude? Odgovor na ovo pitanje nije teško dati, naime, Rusija je već isporučila najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane koji su najverovatnije smešteni na severu zemlje u gradu Latakiji i u blizini obale Sredozemnog mora, blizu ruske pomorske baze Tartus. Radi se o sistemima „Pancir“ i „Buk“ koji su veoma sofisticirani i koji bi mogli da nanesu teške, možda čak i neprihvatljive gubitke svakom ratnom vazduhoplovstvu koje bi se usudilo da sprovede opšti napad na Siriju. Zašto onda ti sistemi nisu reagovali i naneli gubitke izraelskom ratnom vazduhoplovstvu? Kako je moguće da je tako savremeno opremljena PVO Sirije potpuno zakazala kada je bombardovan naučno-istraživački centar?

Na to pitanje smo delimično odgovorili kada smo rekli da su ti sistemi pozicionirani na severu zemlje a ne u blizini Damaska. Zašto je to tako? Možemo gotovo potpuno biti sigurni u jedno, a to je da Rusi nisu želeli da neki od pomenutih sistema padne u ruke terorista koji bi ga odmah predali Zapadu na ispitivanje. U slučaju nekog opšteg napada na sirijsku armiju ti sistemi, s obzirom na činjenicu da su mobilni, mogli bi da budu raspoređeni po čitavoj teritoriji Sirije, što bi onda značilo da jedinice sirijske armije moraju da odvoje značajne efektive da bi sprečili da neki od pomenutih naprednih sistema padne u ruke „pobunjenicima“.

U svakom slučaju ovim postupkom Izrael je otkrio svoje pravo lice, a to je da zajedno sa Vašingtonom radi na svrgavanju Bašara al Asada. Ali sada su sve karte otvorene i bačene na geostrateški sto. Sirijci su sada svesni odakle im preti prava opasnost i sigurno je da će preduzeti neke mere kako bi se zaštitili od vazdušnih udara izraelskog ratnog vazduhoplovstva koji će gotovo sigurno uslediti u bliskoj budućnosti.