Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kina i Evroazija
Savremeni svet

Kina i Evroazija

PDF Štampa El. pošta
Goran Tešić   
subota, 03. maj 2014.

U Srbiji je gotovo nepoznata činjenica da ne postoje više samo dva igrača u borbi za Evroaziju. Pored Rusije i SAD, tu je sada i Kina! U septembru 2013. godine predsednik Kine Si Đinping je pokrenuo inicijativu o zajedničkom formiranju sa zemljama Evroazije “Ekonomskog pojasa Svilenog puta”. Ovaj grandiozni projekat bi trebalo da obuhvati regione na istoku, zapadu, severu i jugu evroazijskog superkontinenta. Umesto projekta “Velike Evrope” od Lisabona do Vladivostoka, Kina nudi projekat “Velike Evrope” od Londona do Šangaja. U kineski megaprojekat bi bilo uključeno 3 milijarde ljudi, računajući i Indiju, Rusiju i Evropu.

Po nekim ocenama, ruski evroazijski projekat bi mogao da bude samo deo šireg kineskog. Takođe, neki eksperti smatraju da bi kineski evroazijski projekat mogao da bude u sukobu sa ruskim evroazijskim projektom. Treba reći da je američki evroazijski projekat koji se zasniva na doktrini demokratske “petlje Anakonde”, a koji je imao više naziva kao na primer “Velika centralna Azija”, “Veliki Bliski istok” i “Novi svileni put”, do sada pretrpeo neuspeh zbog taktike nasilne demokratizacije koja nije donela mir i stabilnost regionu.

Osnovi savremene kineske geopolitike

Kina ili Podnebesna (pod tim nazivom je poznata i u Rusiji), a što je na kineskom nekada označavalo ceo svet ili kasnije teritoriju na kojoj se rasprostirala vlast kineskog imperatora, jeste velika svetska država i tu činjenicu više poodavno niko ne može da prenebregava. Velika kineska civilizacijska geopolitika (Puta – Veliki put svile i Zida – Veliki kineski zid) zasniva se na integralnoj geopolitičkoj (nacionalnoj) moći države. Ona pored političke, vojne, ekonomske i tehnološke moći i stabilnosti uključuje i – silu duha i Veliki poredak u duši.

U tom smislu Kina je tri puta “prekaljena” država – komunističkom ideologijom, konfučijanstvom i budizmom. Savremena kineska civilizacija rešava geostrateške zadatke po sopstvenoj, a ne po zapadnoj logici. I tome treba da se priviknu i na Zapadu i u Rusiji. Savremena interpretacija geopolitike Puta i Zida uključuje dva elementa:

1) Element puta – “ići van” putem ekonomske ekspanzije.

2) Element zida – koncepcija “strateških granica životnog prostora”, što podrazumeva usredsređivanje na povećanje geopolitičke moći unutar Zida, što vodi ka jedinstvu unutar državnih i civilizacijskih granica. Glavni ciljevi Kine koji se tiču objedinjavanja svog životnog i civilizacijskog prostora su povratak Hong Konga, Makaoa i Tajvana u sastav Kine. Prva dva zadatka su već ispunjena, to jest Hongkong i Makao su vraćeni u sastav Kine. Još je ostao Tajvan.

Konfučijanski socijalizam u Kini

Kina je komunistička zemlja, a put kojim je došla do današnje pozicije koju ima svetu nije bio nimalo jednostavan. Nova kineska geopolitika koja je predstavljala uvod u sve ovo što danas vidimo u Kini je počela sa Deng Ksijao Pingom. Deng je došao na vlast posle takozvane "kulturne revolucije" koja je bila sprovođena u Kini za vreme vladavine Mao Ce Tunga, kada je liberalniji pravac koji je zastupao Deng bio osuđen od strane komunističke partije. "Kulturna revolucija" je imala za cilj apsolutizaciju vlasti Mao Cedunga i čišćenje kineskog društva od, za komunističku partiju, retrogradnih elemenata nasleđenih iz vremena drevne, imperijalne Kine.

Za vreme "kulturne revolucije" Kina je doživela veliki pad. Stvoren je Maov kult ličnosti, mnogi spomenici kulture su bili uništeni, a narod je bio primoravan da se odrekne svojih vekovnih tradicionalnih vrednosti. Jedna od najvažnijih tradicionalnih vrednosti koje su bile napadane u to vreme je bio konfučijanizam, kineska, uslovno rečeno, narodna religija. Međutim, ubrzo posle Maove smrti, Deng Ksijao Ping je došao na vlast i počeo da sprovodi mekši, liberalniji kurs i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici. U unutrašnjoj politici Deng je počeo da sprovodi politiku "socijalizma sa kineskim specifičnostima", dok je u spoljnoj politici Kina postala mnogo otvorenija. Tako je u Kinu polako počeo da se vraća konfučijanizam. Konfučijanizam u stvari i nije religija u klasičnom smislu, jer u njemu nema hramova i u njemu nisu važni teološki principi. Konfučijanizam je više skup etičkih načela koja čine celovit sistem. Konfučijanska etika nije religiozna. Konfučijanski ideal je stvaranje harmoničnog društva po drevnom obrascu, u kome svaka ličnost ima svoju funkciju u društvenoj hijerarhiji. Harmonično društvo se zasniva na ideji predanosti i lojalnosti među načelnikom i podčinjenim. Pet osnovnih principa pravednog čoveka u konfučijanizmu su:

- Ljudsko načelo, čovekoljublje, milosrđe, humanost

- Pravda

- Vernost običajima

- Zdrav razum, mudrost, rasuđivanje

- Iskrenost, dobre namere

Tako se tokom vremena postepeno došlo do toga da su se u Kini upravo komunisti vratili konfučijanskim vrednostima, pa se često može čuti da se savremena kineska verzija socijalizma naziva "konfučijanski socijalizam". Međutim, svi znamo da nova kineska ekonomija ima i dosta elemenata kapitalizma, pa se ponekad koristi i termin "konfučijanski kapitalizam". Ipak, u skladu sa poznatom izrekom Deng Ksijao Pinga da nije važno koje je boje mačka, crna ili bela, već je važno da lovi miševe, to jest da nije važno da li je socijalizam ili kapitalizam, već je važno da se ekonomija razvija i da narod živi dobro, možemo da se složimo da nije važno da li je u Kini socijalizam ili kapitalizam, već da se zaista radi o povratku Kine svojim tradicionalnim vrednostima u novim uslovima koje su pomogle da Kina postane ovo što danas jeste.

Što se tiče primene konfučijanske misli na kineski model menadžmenta, možemo da kažemo da se on odnosi na pozitivne primere u kineskoj ekonomiji. Ovo kažemo zato što ima i negativnih primera, a koji se odnose na izrabljivanje ljudi sa ciljem sticanja profita. Međutim, takvi modeli upravljanja ne spadaju u tradicionalne kineske. Naravno, otvorenost Kine je dovela do toga da je mnogo Kineza završilo i razne škole za menadžment na Zapadu, pa je tako spektar upravljačkih praksi različit. Često se koristi model koji uzima najbolje iz zapadne i kineske tradicije. Kao jedan od konkrektnih primera dobrog upravljanja preduzećima, navešćemo primer fabrike-grada "Jupa", koja se nalazi u jugo-istočnom delu Kine. U fabrici-gradu "Jupa" živi 17000 ljudi. Ti ljudi žive u blokovima zgrada, hrane se tamo, venčavaju, deca im tamo idu u školu. "Jupa" se, inače, bavi izradom električnih aparata za svetsko tržište, kao što su pegle, tosteri, mikrotalasne pećnice, aparati za kafu i drugo. Pogledajte kako izgleda život u fabrici-gradu "Jupi" - totalna mobilizacija sveta kroz lik radnika:

Iz ovog filma se možete primetiti jedna stvar koja odmah upada u oči, a to je izrazita korporativnost Kineza. Sprovođena su istraživanja na Zapadu prema kojima je veliki procenat zaposlenih tvrdio da nije spreman da se odrekne ličnog u korist posla. Na Dalekom istoku je suprotno. Veliki procenat ljudi obavljanje posla smatra sastavnim delom života, a što je u skladu sa principima konfučijanske tradicije. To je praksa skoro svugde na Dalekom Istoku, a posebno je to izraženo u Japanu, gde je, takođe, veliki uticaj konfučijanizma koji je tamo došao iz Kine, preko Koreje.

Deo kineske poslovne tradicije su i veze, pre svega porodične, a zatim i druge unutar društva. Iako ta tradicija ima manjkavosti, usled kojih se koriste hibridne poslovne metode, ipak će veze još dugo ostati važan deo kineskog poslovnog sveta.

Osobenosti kineskog menadžmenta

Kineski menadžment ima svoje osobenosti u odnosu na zapadni. Kineskim menadžmentom se u Rusiji posebno bavi poznati orijentalista i specijalista za Kinu Vladimir Maljavin. Tako se na primer u njegovoj knjizi "Ekonomija života, menadžment i strategije biznisa u Kini", iznosi podatak da prema tajvansko-američkom naučniku Čeng Čung-Jingu, zapadni "racionalistički" menadžment ima sledećih pet crta:

Apstraktnost - stremljenje da se nekonkretne ideje i pojmovi postave u stvarnost

Objektivizam - percepcija stvari kao objekata nezavisnih od razuma onoga ko ih percipira

Mehanicizam - pogled na svet kao sistem objekata kojim se upravlja nepromenljivim zakonima

Dualizam - suprotstavljanje primarnih i sekundarnih osobina, razuma i intuicije, objektivnog i subjektivnog

Apsolutizam - deduktivni, linearni i jednosmerni karakter upravljanja.

A dalekoistočni "humanistički menadžment" ima ovih pet crta:

Konkretnost - objekat menadžmenta je konretna ličnost u svojoj celosti

Subjektivizam - sposobnost da se pokažu i naprave svojom osnovom neracionalne funckije čoveka

Organičnost - prihvatanje da se kao pogled na živi organizam uzme celokupna složenost njegovog bivstva

Holizam - orijentacija na celovitost biološkog organizma i harmonizaciju ljudskih funkcija umesto suprotstavljanja ljudskog razuma prirodi

Relativizam - orijentacija na uzajamno dejstvo ljudi, uvažavanje volje i mišljenja drugih

Što se tiče tradicionalnih kineskih predstava o menadžmentu i korporativnoj strategiji, Čeng Čung-Jing definiše hijerarhiju četiri nivoa menadžmenta:

- Najniži nivo se odnosi na pojam "ruka". Ruka je prvo oruđe čoveka. Na datom nivou, na subjektivnom planu radi se o određenoj kulturi komunikacije, a na objektivnom o tehničkim sredstvima i organizacionim oblicima.

- Drugi nivo je nivo "intelekta" koji se odnosi na tehničko umeće i pravila rada organizacije. Ovde je um sposoban da kombinuje stvari i da otkriva nove mogućnosti u stvarnosti koja nas okružuje. Može se reći da je na ovom nivou važna efektivnost, to jest brzo nalaženje najboljih rešenja.

- Treći nivo je nivo "srca", koji u kineskoj tradiciji obuhvata i um i osećanja i koji odgovora neposrednom znanju proživljenom srcem. U objektivnom svetu takvo "srce" odgovara opštim principima rada korporacije.

- Poslednji i najviši, četvrti nivo nema analogiju u zapadnim teorijama menadžmenta i odnosi se na glavnu kategoriju kineske duhovne tradicije i odgovara pojmu - "puta" (tao), kome odgovara "mudrost" kao jedinstvo praktičnog i teorijskog znanja. Na objektivnom planu "put" izobražava višu sistematičnost mišljenja i delovanja u kojoj otpada suprotstavljenost ideja i stvari, delovanja i misli, ciljeva i sredstava.

Osnova knjiga taoizma je Knjiga promena, koja sadrži osnovne postulate tradicionalne kineske kosmologije, koji uključuju učenje o pet prvobitnih elemenata ili, tačnije, o pet faza svetskih ciklusa i to su Drvo, Vatra, Zemlja, Metal i Voda. Čeng Čung-Jing nalazi u svakom od tih pet elementa odgovarajuću fazu u menadžerskoj delatnosti i dobija kao rezultat sveobuhvatnu upravljačku koncepciju. Te upravljačke faze po njemu izgledaju ovako:

Osobina Zemlje - sinteza, u menadžmentu odgovara planiranju i izradi strategije

Osobina Metala - tvrdoća, proničuća sila, u menadžmentu odgovara kontroli, prinudi

Osobina Vode - promenljivost i slobodno kretanje, u menadžmentu odgovara promeni kursa, traženju novih mogućnosti

Osobina Drveta - rađanje i rast, u društvenom životu odgovara proizvodnji i inovacijama

Osobina Vatre - sjedinjuje stvari u jedno, u praktici menadžmenta odgovara ljudskoj komunikaciji i saglasju u kolektivu

Uloga Šangaja u razvoju kineske ekonomije

Tamo gde se na Velikoj kineskoj ravnici Velika reka (Jangce) uliva u Tihi okean, formira se gigantski megalopolis Šangaj-Nanking-Hančžou sa najvećom morskom lukom na svetu. Ovde se nalazi demografski pol Kine gde živi 200 miliona ljudi, poslovni i ekonomski glavni grad Šangaj, kao i bivši glavni gradovi Podnebesne - Nanking i Hančžou. Ovde je skoncentrisana trećina industrijske proizvodnje zemlje i četvrtina svih inostranih investicija. Ovaj megalopolis na čelu sa ekonomskom prestonicom Kine Šangajem uputio je izazov još jednom kineskom gigantu u delti Biserne reke, gde se formira megalopolis koji uključuje Hong Kong, Guangžou i Makao, kao i posebne ekonomske zone Šencen i Žuhai. Industrijska moć Guangžoa i Šencena će biti objedinjena sa finansijskom moći Hong Konga. Šangaj i provincija Žeijang Šeng i Hančžou sa pomenutim megalopolisom u delti Biserne reke predstavljaju ekonomski najrazvijenije regione Kine.

Šangaj, koji ima oko 25 miliona stanovnika, je ne samo ekonomska prestonica Kine, već i jedan od svetskih centara ekonomskog i tehnološkog razvoja. BDP (Bruto Domaći Proizvod) Šangaja je veći od BDP-a Ukrajine. Kao što smo već rekli, Šangaj ima najveću luku na svetu koja se sastoji od kopnene luke i dubokovodne luke Jangšan, svetskog čuda koje se nalazi na 30 kilometara od kopna. Pogledajte dokumentarni film o dubokovodnoj luci Jangšan - totalna mobilizacija sveta kroz lik radnika:

Šangaj kao najveći od kineskih otvorenih gradova postaje šesti "azijski tigar". Ostali su: Guandun, Hong Kong, Tajvan, Singapur i Južna Koreja. U samom Šangaju epicentar tehnološkog razvoja je ekonomska zona Pudong, koja ima 1,6 miliona stanovnika. Pudong se nalazi istočno od reke Huanpu na površini od 523 kvadratna kilometra. Pudongom dominiraju visoki neboderi. U Pudongu se nalaze krupni međunarodni finansijski i trgovački centri, eksportna proizvodnja i ogroman tehnološki park. kineska vlast se trudi da upravo od Šangaja, a ne od bivšeg kolonijalnog Hong Konga napravi savremenu fasadu komunističke zemlje.

Kineski evroazijski projekat

Vratimo se Kini i njenoj ulozi u bici za Evroaziju. Kada poredite Rusiju sa Kinom uzimajući u obzir demografsku moć, neophodno je uzeti u obzir razmere Podnebesne sa svojim okeanom ljudi koji, takođe, predstavlja element geopolitičke sile. Grad sa 1 milionom stanovnika u Rusiji, približno odgovara kineskom gradu od 10 miliona stanovnika. U Kini ima više hrišćana nego u Italiji (40 miliona protestanata i 14 miliona katolika). Kina – to je država-civilizacija i pravilnije je porediti Podnebesnu sa drugim civilizacijama nego sa pojedinim zemljama.

Kina ekonomski vrlo intenzivno nastupa na prostorima Evroazije. Trenutno se koristi takozvani Prvi (severni) evroazijski transkontinentalni transportni koridor koji ide iz Kine, preko Kazahstana i Rusije do Evrope. Godišnje ovim koridorom prođe 140 vozova sa kontejnerima sa robom. Međutim, Kina vodi aktivnu politiku za realizaciju Drugog (centralnog) evroazijskog transkontinentalnog transportnog koridora koji bi trebao da prođe preko teritorija Centralne Azije i Južnog Kavkaza ili Irana i Bliskog Istoka. Prva varijanta predviđa prolazak od Kine, preko Kazahstana, Uzbekistana, Turkmenistana, Kaspijskog mora, Azerbejdžana, Gruzije i Turske do Evrope. Ovde posebnu zainteresovanost pokazuje Turska sa svojim projektom podvodnog železničkog tunela pod Mramornim morem i Bosforom – “Marmaraj”. Prva faza projekta je završena 2013-te godine.

Kina, takođe, intenzivno nastupa u Centralnoj Aziji upotrebom “meke sile” koja se odnosi isključivo na investicije u ekonomije zemalja kao što su Kazahstan, Tadžikistan i Kirgistan. Sa druge strane Kina dobija energente iz centralno-azijskih zemalja, pa tako, na primer postoje naftovodi A i B iz Turkmenistana kroz Uzbekistan i Kazahstan u Kinu, a u najskorije vreme biće izgrađeni naftovodi C i D kroz Tadžikistan i Kirgistan, kazahsko-kineski naftovod i linija za prenos električne energije iz Kirgistana u Kinu. To su sve dopunski izvori finansijskih sredstava za ove centralno-azijske zemlje.

Kina u Centralnoj Aziji gradi naučne, industrijske i agrarne parkove, koji postaju inovaciona platforma za širenje ekonomske saradnje.

Kao što se iz svega ovoga može videti, Kina veoma ozbiljno gradi svoju evroazijsku strategiju. Ipak, Rusija još uvek ima prednost jer se radi o tradicionalnim vezama iz vremena SSSR-a, ali njen primat je ugrožen, pre svega ogromnom ekonomskom moći Kine. Istini za volju treba reći da se u datom trenutku ne radi ni o kakvom ekonomskom ratu, ali konkurencija je sve veća. Kina insistira na tome da je njen nastup isključivo ekonomske prirode i da nema nikakvih političkih pretenzija.

Zaključak

Tekst je imao dva cilja. Prvi je bio da predstavi neke aspekte savremene Kine sa ciljem da osvetli ogromnu snagu ove države-civilizacije koja ima svoj specifični put razvoja, a ne ide prosto putem podražavanja zapada. Drugi cilj je bio specifičniji, to jest pokazao je koliko je svetska geopolitika složena na primeru Evroazije, gde imamo tri projekta, koja sva vode najveće svetske sile. Što se tiče odnosa Rusije i njenih saveznika i Kine na prostorima Evroazije, mislim da bi model saradnje sa dozom zdrave konkurencije bio pravi pristup, kojim bi se pored dobiti za obe strane, ujedno istisnuo treći učesnik u igri, a to su SAD, koje u suštini sa svojim vrednostima predstavljaju uljeza u ovom delu sveta.

Sve u svemu, svedoci smo tektonskih potresa na svetskom nivou u kojima se rađa se novi multipolarni svet.

Evroazijski komunikacioni centar Srbije, http://ekcs.rs/