Каква врста државе је Ердоганова Турска?

(Фонд стратешке културе)

Првог фебруара 2016. Зеид Рад ел Хусеин, високи званичник УН за људска права, одржао је конференцију за новинаре ургирајући да Турска испита извештаје о томе да ли је војска пуцала у ненаоружане цивиле у југоисточном граду Цизри.

Инцидент је откривен након што је један турски новинар аплоудовао снимак на Јутјуб. На снимку се види група цивила који носе белу заставу у близини оклопног војног возила које отвара ватру без упозорења, убијајући и рањавајући непознат број људи. Инцидент се догодио у југоисточној Турској, где је 24-часовни полицијски час успостављен од децембра, док армија и полиција спроводе операције против Револуционарног патриотског омладинског покрета, омладинског крила Курдистанске радничке партије (ПКК).

Господин Зеид је изразио забринутост над акцијама турских безбедносних снага и због озбиљне строгости којом се поступа према медијима. Када је указао на строгост, он је имао на уму доживотне робије за двојицу добро познатих турских новинара: Кан Дундара, који је радио као одговорни уредник Кумхуријет новина, и Ердема Гулма, шефа бироа новина за Анкару.

Кан Дундар је радио као колумниста за Милијет, важне турске дневне новине, све док није отпуштен 2013. зато што је узнемирио премијера Реџепа Тајипа Ердогана критиковањем владиних акција у вези са протестима у Гези парку: таласу грађанског немира који је изазван насилним премештањем мирних протестаната против развојних планова за Таксим парк у Истанбулу крајем маја 2013. Недуго затим, Кан Дундар се придружио Кумхуријету, установљеном листу левице, и постао одговорни уредник у фебруару 2015.  

Управо пре Дундаревог хапшења његове новине су примиле награду за 2015. годину од "Репортера без граница" за „независни и храбри журнализам“, хапшење и награда су уследили након публикације Кумхуријетовог извештаја, који открива испоруке оружја од Турске националне обавештајне организације (МИТ) сиријским антивладиним милитантима, тј. терористима.

Након што је криминална структура откривена, турски председник Ердоган лично је попунио тужбу против Дундара, захтевајући строжу доживотну робију и додатне 42 године затвора. Ердоган је критиковао Дундара због репортаже, обећавши да новинар неће проћи некажњено, што је пренела телевизија. „Претпостављам да ће особа која је написала ово као ексклузивни извештај платити високу цену... Нећу га пустити олако“, рекао је председник.  

Протести у Гези парку 2013. углавном су цензурисани у турским мејнстрим медијима. Социјалне мреже су играле много важнију улогу у покривању протеста и владиних акција, док је ЦНН Турске емитовао документарац о животу пингвина, подсећајући на "Лабудово језеро" Чајковског. Такво непрекидно емитовање било је на националној телевизији СССР-а током пуча 1991. Да би свет видео њихов манифест, протестанти су морали сами да финансирају страну у Њујорк тајмсу.

Шта турски медији нису приказали? Били су то гумени меци, канистери са сузавцем, водени топови и полицијски кордони. Званично је 11 људи убијено, а преко 8000 повређено као резултат полицијске бруталности. Ухапшено је 3000 људи.

Медицинари који су волонтирали да би помогли повређенима злостављани су и касније судски процесуирани. У оближњим болницама уследиле су рације, медицинско особље је брутално нападнуто и забрањено им је да обезбеде негу цивилима, свако ко је носио бели мантил био је мета полиције тих дана.

Асошијетед прес је известио касније да су у то време турске власти актуелно предузеле кораке да забране формално болничко лечење повређених: „Понављани захтеви министарству здравља да повећа медицинске ресурсе, посебно амбулантна возила у областима у којима се одвијао протест, игнорисани су... Уместо тога, доктори су пристизали у болнице градским превозом до општина које су функционисале независно... Владини инспектори су прегледали безбедносне снимке у болницама како би одредили да ли су доктори и медицинско особље волонтирали ван смена у препуним собама за интензивну негу. 

У свом извештају о Гезију један лекар из организације која се бори за људска права закључио је да је турска полиција „напала независно медицинско особље које је храбро обезбеђивало негу повређенима у складу са међународним медицинским етичким стандардима и турским законом“.

Неколико месеци након тога турски парламент је прихватио предлог о здравству, који је касније усвојен као закон, да криминална хитна медицинска нега и дозвољена медицинска нега могу бити пружене „тек по доласку формалних здравствених служби“, што је рестрикција без преседана и контрадикција са преко 2000 година старом Хипократовом заклетвом.

Ово су ствари о којима је Кан Дундар извештавао и то је оно што је Ердогана учинило „незадовољним“.

Асошијетед прес је претпоставио да су владине акције током протеста у Гези парку „поткопале репутацију премијера Реџепа Тајипа Ердогана као демократског реформатора“.

Гардијан је написао да је Ердоган „изгубио много од своје националне и међународне репутације“ због протеста у Гези парку. Осим тога, било је преко 3,5 милиона протестаната у Турској, чија је популација процењена на 80 милиона. Тако да се поставља питање како је Ердоган освојио председничку канцеларију 2014? Ко је гласао за овог човека само годину након што је наредио полицијску бруталност на улицама Истанбула? Остаје да се питамо...

Али нису само мирни протестанти, новинари или лекари под ватром у данашњој Турској. Осамнаестог јануара светски познати научни магазин са месечном читалачком публиком од 5 милиона људи објавио је чланак о још једној групи под нападом државе. Овог пута била је то научна заједница. Након што је прекид ватре између курдских милитаната и турске владе пропао прошлог јуна, хиљаде цивила је убијено и чак још више повређено или остало без домова. Група од 1.128 турских научника са 89 националних универзитета, позната као „Академици за мир“, потписала је петицију у којој се позива на окончање „смишљеног масакра и депортације курдског народа“.

Оштра реакција уследила је одмах од председника Ердогана. Током његовог говора 12. јануара, након терористичког напада у Истанбулу, он је оптужио оне који су потписали петицију да подржавају и шире терористичку пропаганду курдских милитаната и подривају националну безбедност. „Позивам се на све наше институције: свако ко има користи од ове државе, али је сада њен непријатељ мора бити кажњен без одлагања“, рекао је он.

Следећи Ердоганов позив, 27 академика је ухапшено. Још стотину њих чека да буде ухапшено и процесуирано исто као Кан Дундар и Ердем Гул. Универзитети су започели интерне истраге са казнама које ће највероватније уследити.

Неки од потписника су наводно били субјекти злостављања чланова екстремистичких десничарских група. Ердоган је оптужен да је лансирао "лов на вештице" против академика.

Са хиљадама цивила који су убијени и хиљадама ухапшених са оружјем које се шаље терористичким групама и уз подршку ИСИС-а, поставља се питање колико је „крвава“ Турска под Ердогановом владавином? Да ли је довољно крвава да га назовемо диктатором или још увек нисмо стигли дотле?

Видели смо већи број случајева ратних злочина и злочина против човечности уз помоћ глобалних бораца за људска права као што је Амнести интернешнал и Хјуман рајтс воч против шефова држава протеклих година. Колико је потребно да Ердоган, који наликује Адолфу Хитлеру, учини пре него што се такви случајеви покрену против њега, лидера државе чланице НАТО пакта? „Није могуће да муслиман  изврши геноцид“, рекао је Ердоган 2009. Да ли је он на путу да докаже да се сам преварио?  

Превео са енглеског Владимир Јевтић