Kakva je sramota biti Amerikanac...

(Global Research, February 15, 2011)

Vlada Sjedinjenih Država je precenila količinu sramote koju ona i američki građani mogu da podnesu. Dana 15. februara "neophodna nacija" morala je da pretrpi licemerni govor američkog državnog sekretara o posvećenosti Amerike slobodi interneta, dok u isto vreme Ministarstvo pravde SAD (sic!) donosi neustavni akt protiv Tvitera radi otkrivanja bilo kakve veze između Vikiliksa i Bredlija Meninga, američkog heroja koji je, u skladu sa pravilom američke vojske, obelodanio ratne zločine američke vlade i koga drže u zatvorskim uslovima koji nisu dopušteni Ustavom SAD. Korumpirana američka vlada pokušava da oformi predmet protiv DŽulijana Asanža pozivajući se na "zaveru" ne bi li ga kaznila zbog objavljivanja dokumenata američke vlade koji bez trunke sumnje dokazuju lažljivost američke vlade.

Sve ovo je prilično loše, ali bledi u poređenju sa navodima koje je 15. februara objavio britanski list Gardijan. (http://www.guardian.co.uk/world/2011/feb/15/curveball-iraqi-fantasist-cia-saddam)

Gardijan donosi intervju sa ’Karvbolom’ (‘Curveball’), šifrovanim imenom za izvor koji je poslužio državnom sekretaru SAD Kolinu Pauelu za govor o iračkom oružju za masovno uništenje u Ujedinjenim nacijama, prepunom lagarija.

Pauelov govor je pripremio teren za protivzakonitu invaziju Amerike na Irak. Gardijan opisuje Karvbola kao "čoveka koji je izveo jednu od najvećih smicalica u vezi sa izigravanjem poverenja u novijoj istoriji obaveštajne delatnosti." Kao što Gardijan kaže, Karvbol je "izmislio priču o hororu."

Američki "obaveštajci" nikad nisu ni intervjuisali Karvbola. Amerikanci su započeli rat na osnovu second-hand informacija koje im je servirala nekompetentna nemačka obaveštajna služba, i pali su na Karvbolove laži kojima nemačka obaveštajna služba danas ne veruje.

Celi svet danas zna da Sadam Husein nije imao oružje za masovno uništenje (OMU). To je naravno znao i Buš-Čejnijev režim, ali su im Karvbolove laži bile korisne za agendu koju su sprovodili ispod žita. U svom intervjuu za Gardijan, Karvbol, odnosno Rafid Ahmed Alvan al-DŽanabi, priznao je da je izmislio celu priču. Cilj mu je bio da likvidira Sadama Huseina i nije prezao od svakakvih izmišljotina kojima bi to mogao da postigne. 

Čak i da je Buš-Čejnijev režim stvarno verovao da Sadam Husein poseduje za svet opasno oružje za masovno uništenje, bilo bi krivično delo skoncentrisati svu američku invazionu vojsku na malom prostoru Kuvajta, gde bi primena nešto malo oružja za masovno uništenje zbrisala celokupnu američku invazionu silu, čime bi se rat završio i pre nego što bi otpočeo.

Neki Amerikanci su toliko nepromišljeni da su spremni da kažu kako Sadam Husein nikada ne bi iskoristio to oružje, jer bismo mi tada svašta uradili Iraku, možda čak i atomsku bombu bacili na Bagdad. Ali zašto bi Sadama Huseina bilo briga ako su on i njegov režim već bili stavljeni na listu za eliminaciju? Zašto bi čovek osuđen na propast odustao od izvanredne prilike da nanese poraz američkoj supersili, i time obodri Arape širom sveta? Štaviše, ako Sadam Husein nije bio voljan da upotrebi svoje oružje za masovno uništenje protiv jedne invazione sile, kada bi ga uopšte upotrebio? Američkoj vladi je bilo potpuno jasno da takvo oružje ne postoji. Inspektori za naoružanje su to krajnje jasno saopštili Buš-Čejnijevom režimu. Irak nije imao nikakvo oružje za masovno uništenje i svi u vladi SAD su upoznati s tom činjenicom.

Zašto u "slobodnim" medijima nije bilo pitanja ili komentara kako to da Bela kuća optužuje Irak da poseduje užasno oružje za masovno uništenje, a ipak koncentriše invazionu silu na prostoru tako malom da bi ga takvo oružje lako zbrisalo?

Da li zaista postoji demokratija u zemlji u kojoj su mediji nekompetentni, a vlada nikome ne polaže računa i besramno laže čim zine?

Karvbol reprezentuje novi nivo nemoralnosti. Rafid Al-DŽanabi deli odgovornost za milion mrtvih Iračana, 4 miliona raseljenih Iračana, uništenu zemlju, 4754 mrtvih američkih vojnika, 40,000 ranjenih i osakaćenih američkih vojnika, 3 biliona dolara izgubljenih američkih sredstava, od kojih svaki dolar predstavlja dužničko opterećenje za američko stanovništvo i pretnju dolaru kao rezervnoj valuti, deset godina propagande i laži o terorizmu i vezama sa Al Kaidom, američki "rat protiv terora" koji uništava bezbrojne živote u Avganistanu, Pakistanu, Jemenu, Somaliji, a koji se usmerio na Iran, i pritom zgazio Povelju o pravima, Ustav SAD i sve one građanske slobode koje oni garantuju. A pogani lažljivac Rafid Al-DŽanabi ponosan je što je on izazvao pad Sadama Huseina uz takvu čudovišnu cenu.

Koliko je bezbedan Rafid Al-DŽanabi sada kada je otkrio svoj identitet intervjuom u Gardijanu? Milioni Iračana bi bili u stanju da ga zatru zbog svih muka koje su pretrpeli, da ne pominjemo desetine hiljada Amerikanaca čiji životi su uništeni zbog njegovih laži.

Zašto sada vlada SAD nastavlja da proganja DŽulijana Asanža i Vikiliks zbog iznošenja istine kada Karvbol, čije lagarije su sa zemlje zbrisale na hiljade ljudi kao i reputaciju SAD, misli da može da osnuje političku partiju u Iraku? Biće čudo ako taj komad pogani, Rafid Al-Janabi, ne bude smaknut onog minuta kada se pojavi u Iraku.

Elem, preostaje nam jedino da mislimo o tome kako se desilo da totalno nekompetentna američka vlada donese ogromnu nestabilnost u svojim marionetskim državama na Bliskom istoku, zato što je tako očajnički želela da veruje faličnim "obaveštajnim podacima" iz Nemačke kojoj je jedna nemoralna spodoba pružila "dokaze" da je Sadam Husein posedovao oružje za masovno uništenje.

I onda neko izjavi da je Amerika supersila, i ’neophodna nacija’.

Da pukneš od smeha!

(Prevod: Vasilije D. Mišković)

Izvor: Paul Craig Roberts: The Shame Of Being An American... Global Research, 15.2.2011