Kako je Grčka ukrotila korupciju

Većina građana Srbije je uverena da vredni, pošteni i talentovani ljudi ne mogu da dobiju posao, da napreduju, da se ostvare u Srbiji ukoliko se ne učlane u neku od vladajućih partija ili ako nemaju neke rodbinske veze sa ljudima na vlasti. Isto ubeđenje ima i znatan broj građana Republike Srpske. Takav sistem se nametnuo i većina nema snage da mu se odupre iz jednostavnog razloga – treba preživeti. Korupcija i nepotizam narušavaju princip jednakosti građana, pravnu državu, kao i dostojanstvo mladih ljudi.

Do sredine devedesetih identično uverenje je imala i većina Grka. Poslanici, ministri i stranački funkcioneri su bili gospodari poslova u državnoj službi. „Veza“ je bila iznad zakona, iznad diploma, iznad znanja i talenta. Sve se moglo „srediti“, u zamenu za glas na sledećim izborima ili za neku drugu protivuslugu. Kada bi u nekoj državnoj službi bilo otvoreno pet radnih mesta, zapošljavano je deset osoba. Tako se uvećavao državni aparat, kao i moć stranaka.

A onda je došlo do promene.

Ministar Anastasios Peponis 1994. godine donosi zakon kojim se uspostavlja Visoki savet za izbor kadrova (u daljem tekstu ASEP). ASEP je zamišljen kao nezavisno telo sa misijom obezbeđivanja jednakih mogućnosti za sve građane pri zapošljavanju u javnom sektoru u uslovima potpune transparentnosti, otvorenosti, objektivnosti i dostojnovlašća (meritokratije).

U glavne nadležnosti ovog tela spadaju: izbor kadrova u širem javnom sektoru, nadzor nad regularnošću procesa izbora kadrova kao i kontrola nezakonitog zapošljavanja. 

Da bi ASEP ispunio svoju misiju opremljen je određenim mehanizmima koji mu omogućavaju rad. Ovo telo nije pod nadzorom i kontrolom Vlade niti drugih državnih službi. Izveštava o svom radu Parlament i podleže jedino sudskim odlukama. Ima finansijsku nezavisnost tj. svoj budžet. Savet se sastoji od 28 članova: jednog predsednika, tri potpredsednika i 24 savetnika. Oni su izabrani na sednici grčkog Parlamenta. Ostali organi tela su Skupština, Veće i Sekretarijat koji ima 278 visokostručnih članova koji provode, organizuju i nadziru sve procese vezane za izbor kadrova.

Da bi na najbolji način odgovorio svim izazovima i zadacima, ASEP ima napredan elektronski sistem putem kojeg se vrši prikupljanje podataka za radna mesta, vrši klasifikacija zanimanja i raspored kandidata.

ASEP rangira kandidate prema njihovom uspehu na studijama, radnom iskustvu, znanju stranih jezika i rezultatima sa testiranja koje organizuje sam Savet. Postoji test opšte kulture čiji rezultati važe 5 godina i specijalni testovi za određena zanimanja (važe 2 godine). Kandidat koji želi npr. da bude profesor grčkog jezika u srednjoj školi mora da polaže nekoliko testova poput testa iz znanja starogrčkog jezika, novogrčkog, književnosti i testa opšte kulture koji je univerzalan.

Svima je omogućeno da prate preko sajta ASEP-a sve stadijume procesa i na taj način se rano otkrivaju nepravilnosti. Neophodna literatura za testiranje za svaki ispit se objavljuje u službenom glasniku. Ovi testovi su kombinacija državnog ispita koji imamo u Srbiji i Republici Srpskoj i prijemnog ispita za zaposlenje. Nije potreban pripravnički staž niti radno iskustvo da bi se ostvarilo pravo na testiranje.

Na samom testiranju kandidatima se prekrivaju imena na sveskama i dodeljuju šifre kako bi saradnici koji pregledaju testove uradili svoj posao na objektivan način. Test ima i negatino bodovanje tj. za svaki netačan odgovor oduzimaju se bodovi. Preliminarni rezulati izlaze nakon pregledanja testova i ostavlja se određeno vreme ukoliko postoje kandidati koji žele da se žale. Nakon žalbenog postupka objavljuju se konačni rezultati i formiraju rang liste. Najbolje rangirani kandidati se raspoređuju na radna mesta za koja su aplicirali.

Na sajtu ASEP-a svako može da proveri koliko bodova ima pre nego što izađe na test. Unosi se prosek ocena sa osnovnih studija, zatim se računa diploma mastera ili doktorat, znanje stranih jezika (priznaju se samo diplome poput IELTS, DELF i sl.). Posebne socijalne kategorije se takođe uzimaju u obzir pri bodovanju ako kandidat npr. ima mnogodetnu porodicu, ako je u pitanju osoba sa posebnim potrebama i slično.

Postoje poslovi za koje kandidati ne moraju da polažu test nego se samo rangiraju prema uspehu u školi, radnom iskustvu i poznavanju određenih veština (npr. za vozača u javnom prevozu). Zavisno od vrste posla i uslova koje treba da zadovolji kandidat, vrši se odabir uvek u skladu sa misijom i osnovnim principima rada ASEP-a, tela bez kojeg nijedno zaposlenje u javnom sektoru ne može da se obavi.

Na samom početku, nakon uspostavljanja ASEP-a mnogi su mislili, oslanjajući se na dotadašnje iskustvo (da sve može da se „sredi“) podvaljivali su lažne diplome, lagali o svom radnom iskustvu itd. Nakon nekoliko intervencija Tužilaštva i nekoliko hapšenja, većina je shvatila da je došlo jedno novo vreme. Političari su se trudili da nađu neki način da zaobiđu ASEP, da ubace svoje ljude, ali kako je vreme prolazilo i sistem postajao sve funkcionalniji i bolji, prostor za malverzacije i korupciju se sve više sužavao. Na početku, preko ASEP-a su se zapošljavali samo visokoškolovani kadrovi, a danas se skoro svi kadrovi zapošljavaju kroz ovaj sistem. Nove generacije znaju da moraju da se trude, da budu bolji učenici, studenti, radnici, da uče strane jezike i nove veštine kako bi sutra mogli da se nadaju da će naći posao u javnom sektoru, da će napredovati i biti uspešni ljudi. Posla će biti za najbolje, a za one koji ne uspeju sada, ostaje da se pripremaju za testiranjenaredne godine i da se nadaju boljem rezultatu.

ASEP svake godine u proseku objavljuje 10 konkursa za 4500 stalnih radnih mesta i prima oko 60 000 zahteva kandidata. Takođe, kontroliše sprovođenje konkursa za oko 31 000 sezonskih radnih mesta. ASEP ima odgovornost i za 75 000 zaposlenih sa ugovorom na određeno vreme i ukoliko se ispune zakonski uslovi, ti ugovori će biti preinačeni u ugovore na neodređeno vreme. Sajt ASEP-a (www.asep.gr) ima oko 900 hiljada poseta mesečno i najposećeniji je sajt državnih službi u Grčkoj.

Danas, posle 18 godina rada može da se kaže da je potpuno promenio način funkcionisanja društva. Svaka opština, državna služba ili ministarstvo moraju da se povinuje odlukama ASEP-a kada je u pitanju zapošljavanje kadrova. Strankama je oduzeta moć da potkupljuju građane zaposlenjima, kao i kulturu zavisnosti građana od političara. Upostavljen je sistem vladavine zaslužnih i vrednih ljudi.

U poslednje vreme širom Evrope se šire stereotipi kako su Grci lenj narod i ništa ne rade, dok podaci Eurostata pokazuju da Grci rade mnogo više nego njihove kolege u Francuskoj ili Nemačkoj. Pre nekoliko dana Američka unija za javnu upravu nagradila je Grka, dr Panajotisa Karkaculisa titulom najboljeg službenika u javnoj upravi na svetu. Profesora u Nacionalnoj školi javne uprave Grčke, dr Karkaculisa nagradili su kao idejnog tvorca Centra za usluživanje građana - objedinjenog centra za izdavanje dokumenata za građane kojim se smanjila birokratija, smanjili troškovi i brzina kojom se izdaju. Na osnovu njegovog modela, izvršena je reforma i osnovani su slični centri u Srbiji, Rusiji, BiH, Republici Srpskoj, Albaniji, Siriji, Turskoj, i Egiptu. 

Bivši ministar Peponis kao i profesor Karkaculis su potpuno promenili javnu upravu u Grčkoj učinivši je efikasnom i boljom.

Imamo li mi hrabrosti i volje da zadamo konačni udarac korupciji pri zapošljavanju?