Jedanaestorica protiv Zapada - buđenje Globalnog juga

BRIKS, organizacija koja predstavlja protivtežu zapadnoj hegemoniji, dobio je šest novih članova. Samit ove organizacije u Južnoj Africi – održan od 22.  do 24. avgusta – završio se odlukom da se do 2024. ovaj klub zemalja proširi na Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Etiopiju, Argentinu, Egipat i Iran.

Kineski predsednik Si Đinping koji je najsnažnije podržavao proširenje BRIKS-a, ovu odluku je nazvao „istorijskom“ i najavio „blistavu budućnost“ organizacije. Kina je jedna od zemalja osnivača, uz Rusiju, Brazil i Indiju, a Južna Afrika je članica od 2010. Zajedno ove zemlje predstavljaju 40 odsto svetske populacije i trećinu  globalne ekonomije.

Poređenja radi, G7, klub najrazvijenijih zemalja sveta (Nemačka, Kanada, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija) pokriva manje od 10 odsto svetske populacije i 30 odsto svetskog BDP-a. Proširenjem sa pet na jedanaest članova, BRIKS će zastupati 46 odsto svetske populacije i više od trećine proizvodnje svetskog bogatstva.

Organizacija se sada proširila na Bliski istok, na velike proizvođače nafte i gasa, zatim na Egipat, čiji ulazak označava snaženje afričkog pola organizacije, a u njoj su sada i dve najveće zemlje Južne Amerike, Brazil i Argentina. Za grupu koja u svojim redovima već ima dve azijske zemlje sa najvećom populacijom na svetu – Kinu i Indiju – osnaženi afrički i južnoamerički pol znači i veći globalni uticaj.

Širenje BRIKS-a (visualcapitalist.com)

Cilj organizacije je da razvije ekonomsku saradnju, trgovinske veze i finansijske mehanizme koji bi joj omogućili da se suprotstavi dominaciji dolara i evra na svetskim tržištima. Njena glavna karakteristika je da okuplja zemlje van zapadnog bloka, što omogućava da se za istim stolom nađu predstavnici Kine, Saudijske Arabije i Argentine

Cilj organizacije je da razvije ekonomsku saradnju, trgovinske veze i finansijske mehanizme koji bi joj omogućili da se suprotstavi dominaciji dolara i evra na svetskim tržištima. Njena glavna karakteristika je da okuplja zemlje van zapadnog bloka, što omogućava da se za istim stolom nađu predstavnici Kine, Saudijske Arabije i Argentine. Ova orijentacija mobiliše i druge zemlje širom sveta. Spisak država koje žele da joj se pridruže je dugačak – više od dvadeset zemalja je tražilo da pristupi BRIKS-u, a još sedamdesetak je pozvano da učestvuje na samitu. 

Kriterijumi za pristup su ekonomski, ali još više politički. O tome govore i duge rasprave među članicama koje su se za vreme samita odvijale iza zatvorenih vrata. Sergej Lavrov, koji je na samitu zastupao Rusiju umesto Vladimira Putina, za kim je Međunarodni krivični sud u Hagu izdao nalog za hapšenje, objasnio je da je odluka o novim članovima doneta prema težini, autoritetu i položaju kandidata na međunarodnoj sceni.

Alternativa Zapadu 

BRIKS je široko shvaćen kao alternativa dominaciji Zapada i svetskoj agendi koju uređuju zemlje G7. Potreba za ovom političkom organizacijom javila se kao odgovor na unilateralne poteze Vašingtona u svetu, a posebno nakon američke invazije Iraka 2003. godine. Brazil, Rusija, Kina i Indija, a od 2010. i Južna Afrika, ujedinile su se u neformalni blok koji po brojnosti populacije koju zastupa predstavlja najznačajniju skupinu na planeti.

Lideri Brazila, Kine, Južnoafričke Republike, Indije i Rusije na XV samitu Briksa u Johanesburgu, 23. avgusta 2023.

BRIKS je široko shvaćen kao alternativa dominaciji Zapada i svetskoj agendi koju uređuju zemlje G7. Potreba za ovom političkom organizacijom javila se kao odgovor na unilateralne poteze Vašingtona u svetu

BRIKS nije međunarodna organizacija, nema stalna tela, već se njene članice okupljaju na godišnjem samitu. Savez je do sada oformio samo jednu zajedničku instituciju, Novu razvojnu banku, koja je osnovana 2015. sa sedištem u Šangaju, kao protivteža MMF-u i prevlasti dolara, naročito kada je reč o odobravanju kredita u lokalnim valutama. I ona, međutim, u velikoj meri zavisi od finansiranja u dolarima koje odobravaju američke institucije. Od početka rata u Ukrajini ove institucije su uzdržane jer Rusija u ovoj razvojnoj banci učestvuje sa 19 odsto kapitala.

Politička i ekonomska raznolikost članica BRIKS-a koje ne dele zajedničko tržište niti zajedničke standarde za proizvodnju, ne ide u prilog čvršćoj unutrašnjoj organizaciji. Ova organizacija ne predstavlja koherentni blok, kao što to nije slučaj ni sa „globalnim Jugom“, kako se nazivaju zemlje van zapadnog bloka. Zato je pitanje šta se dobija proširenjem.

Cost-benfit

Južnoafrički predsednik Siril Ramafoza je naglasio ekonomsku korist. Ekonomska razmena bi mogla da doživi zamah zahvaljujući mogućnostima za investiranje Emirata i Saudijske Arabije, koja je izdala uzdržano saopštenje da će proučiti šta njeno učešće u ovoj organizaciji podrazumeva.

Premijer Indije Narendra Modi i južnoafrički predsednik Siril Ramafoza

Domete političkog uticaja nije lako predvideti. Jedni, kao Branko Milanović, ovaj politički klub porede sa nesvrstanima, pokretom koji je trebalo da predstavlja „treći put“ u odnosu na američki i sovjetski blok, iako je glavna orijentacija BRIKS-a da ograniči dominaciju Zapada na svetskom tržištu i reformiše globalni multilateralni sistem.

Kada zapadne zemlje poput Francuske govore o potrebi reforme međunarodnih institucija, zemlje „globalnog Juga“ traže da u tome učestvuju ravnopravno, a ne da razvijene zemlje nastave da im nameću pravila. Širenje BRIKS-a osnažuje utisak „Zapada protiv ostatka sveta“

Kada zapadne zemlje poput Francuske govore o potrebi reforme međunarodnih institucija, zemlje „globalnog Juga“ traže da u tome učestvuju ravnopravno, a ne da razvijene zemlje nastave da im nameću pravila. Širenje BRIKS-a osnažuje utisak „Zapada protiv ostatka sveta“ („West against the rest“).

Drugi unose nijanse u ovu ideološku komponentu koju pripisuju Kini i Rusiji. Oni smatraju da Peking i Moskva usmeravaju BRIKS ka antizapadnoj koaliciji koja služi njihovim interesima, dok je za Indiju i afričke zemlje to instrument za saradnju zemalja u razvoju. Njih pre svega interesuje ekonomska a manje ideološka komponenta i ne žele da budu uvučeni u novi hladnoratovski sudar dva diva, Kine i SAD.

Kineski predsednik Si Đinping u Johanesburgu 24. avgusta 2023.

Indija želi da se afirmiše kao novi lider „globalnog Juga“, što je stavlja u rivalski odnos sa Pekingom. Nju Delhi nije bio zagovornik proširenja BRIKS-a, plašeći se da bi od toga mogla da ima korist pre svega Kina. To je uzrok njegovog strateškog zaokreta ka Vašingtonu, koji u Indiji vidi potencijalno najvažnijeg saveznika protiv Pekinga u suzbijanju kineskih ambicija u indopacifičkom regionu.

Globalni Jug

Brazil je takođe bio uzdržan kada je reč o proširenju BRIKS-a, jer se plaši gubitka uticaja i većih tenzija između Kine i Indije koje bi mogle da dovedu u pitanje opstanak organizacije. Brazilski predsednik Lula da Silva, koji je uvek stavljao BRIKS u centar svoje spoljne politike, sa ciljem da promoviše multilateralizam i oslobađanje od dolara, postavio je svoju blisku saradnicu i bivšu brazilsku predsednicu Dilmu Rusef na čelo Nove razvojne banke. 

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva na 15. samitu BRIKS-a u Johanesburgu, 24. avgusta 2023.

Indija želi da se afirmiše kao novi lider „globalnog Juga“, što je stavlja u rivalski odnos sa Pekingom. Nju Delhi nije bio zagovornik proširenja BRIKS-a, plašeći se da bi od toga mogla da ima korist pre svega Kina. To je uzrok njegovog strateškog zaokreta ka Vašingtonu, koji u Indiji vidi potencijalno najvažnijeg saveznika protiv Pekinga u suzbijanju kineskih ambicija u indopacifičkom regionu

Rusija, čija pozicija je oslabljena ratom u Ukrajini, zalagala se za širenje BRIKS-a, što je način da izbegne međunarodnu izolaciju i da radi na učvršćivanju bloka zemalja koje su brana  ambicijama Zapada.

„Zapad uzalud pokušava da zadrži hegemoniju“, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Johanesburgu, dok „Rusija radi na uspostavljanju pravičnijeg multipolarnog svetskog poretka“. Putinova promocija „novog multipolarnog svetskog poretka“ nailazi na odobravanje u velikom broju južnoameričkih zemalja, u kojima je mešanje SAD snažno još od kraja 19. veka. Za vlade koje nisu zavisne od Vašingtona Rusija je brana za njegove hegemonističke pretenzije.

Predsednik Argentine, Alberto Fernandez, peronista sa levog centra, izjavio je u Moskvi 3. februara 2022, uoči napada Rusije na Ukrajinu o kome nije ništa znao, da bi Argentina mogla da bude kapija za ulazak Rusije u Južnu Ameriku. Po izbijanju rata u Ukrajini jedan broj zemalja „globalnog Juga“ je odbio da prihvati zapadnu retoriku o uzrocima sukoba i da se uključi u ratne napore Zapada.

Obraćanje Vladimira Putina na 15. samitu BRIKS-a

Na rat u Ukrajini i učešće Zapada koji je usmerio ogromna vojna i ekonomska sredstva Kijevu, u južnoj hemisferi se gleda kao na još jedan primer borbe za prevlast u svetu koja šteti njihovim interesima.

Na rat u Ukrajini i učešće Zapada koji je usmerio ogromna vojna i ekonomska sredstva Kijevu, u južnoj hemisferi se gleda kao na još jedan primer borbe za prevlast u svetu koja šteti njihovim interesima. Kina i Rusija podstiču ovaj otpor zapadnoj politici zbog nepravičnog tretmana svetskih sukoba koji se produbio sa američkim invazijama na Irak i Avganistan.

Teheran i Rijad 

Među zemljama koje su ušle u BRIKS, najveće iznenađenje su Iran i Saudijska Arabija, ljuti protivnici. Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da zajedno budu primljene u neku međunarodnu organizaciju, ali odnose na međunarodnoj sceni danas karakteriše prestrojavanje u zavisnosti od interesa koji se menjaju. Rijad i Teheran su se međusobno približili zahvaljujući posredovanju Pekinga, a ulazak u BRIKS je neka vrsta nagrade.

Saudijska Arabija, dugogodišnji saveznik SAD na Bliskom istoku, pokazala je da nije više zainteresovana da održava posebne odnose sa Vašingtonom, koji su poslednjih godina u krizi. Za Teheran je ulazak u BRIKS način da smanji međunarodnu izolaciju koju trpi zbog zapadnih sankcija.

Ministri spoljnih poslova Irana i Saudijske Arabije, Hosein Amir-Abdolahjan i princ Fejsal bin Farhan Al Saud, sa kineskim domaćinom Ćin Gangom, 6. aprila u Pekingu

Među kandidatima koji nisu primljeni u članstvo je i Indonezija, najveća muslimanska zemlja na svetu, verovatno zato što je DŽakarta suviše bliska sa SAD, ali i Alžir, iako je predsednik Abdelmadžid Tebun učinio sve da budu primljeni, uključujući i potpisivanje ugovora o naoružanju sa Rusijom

Među kandidatima koji nisu primljeni u članstvo je i Indonezija, najveća muslimanska zemlja na svetu, verovatno zato što je DŽakarta suviše bliska sa SAD, ali i Alžir, iako je predsednik Abdelmadžid Tebun učinio sve da budu primljeni, uključujući i potpisivanje ugovora o naoružanju sa Rusijom.

Umesto Alžira primljen je bogatiji i mnogoljudniji Egipat, ali i siromašna Etiopija, koja se udaljila od Zapada i razvija snažne ekonomske veze sa Kinom, a sve više i sa Indijom. Adis Abeba je domaćin Afričke unije i ima važnu ulogu u diplomatskim aktivnostima kontinenta, zbog čega je nazivaju diplomatskom prestonicom Afrike.

Američki saveznici

Samit BRIKS-a je održan samo nekoliko dana nakon samita SAD, Japana i Južne Koreje u Kemp Dejvidu, što je bio još jedan događaj koji je proglašen istorijskim. DŽo Bajden je pozvao dva azijska lidera u rezidenciju američkog predsednika u kojoj je 1978. godine potpisan sporazum o miru između Izraela i Egipta.

Kao što Karteru nije bilo lako da spoji Begina i Sadata, tako je i Bajdenu, koji želi da se predstavi kao mirotvorac, bio izazov da ujedini japanskog premijera Fumija Kišidu i južnokorejskog predsednika Jun Suk Jela. Dve zemlje još nisu rešile sporove koje sežu do Drugog svetskog rata – Južna Koreja smatra da joj Japan duguje zvanično izvinjenje i ratnu odštetu zbog zlodela koje su japanski vojnici počinili u vreme okupacije korejskog poluostrva, između 1910. i 1945, dok Japan smatra da su već dovoljno uradili time što su priznali odgovornost za ono što je japanska vojska učinila u ovom periodu.

Južnokorejski predsednik Junn Suk Jel, američki predsednik DŽo Bajden i japanski premijer Fumio Kišida u Kemp Dejvidu, 18. avgusta 2023.

Upravo završeni samit ove organizacije ukazuje da će svet da se menja sa ili bez Zapada. To se pre svega odnosi na zalazak zapadne hegemonije na svetskim tržištima, ali u manjoj meri i na novi politički poredak u kome reč Zapada neće više biti shvaćena kao komanda

Razlog zašto su se ipak sreli u rezidenciji američkog predsednika je Kina, čiji ekonomski i politički uticaj Vašington pokušava da suzbije u savezu sa azijskim partnerima koji sa Kinom dele dugu istoriju sukoba. Kina želi da kontroliše novi put svile kojim isporučuje ogromne količine svoje robe svetu, a SAD žele da je u tome spreče, što je ključ za razumevanje njihovog sukoba i novog prestrojavanje snaga u svetu. 

DŽo Bajden, jedan od poslednjih aktivnih protagonista Hladnog rata, oslanja se na američke tradicionalne saveznike iz vremena sukoba sa Sovjetskim Savezom – Evropu, Tursku, Japan i Južnu Koreju – što je politika na kojoj SAD danas zasnivaju svoj uticaj u svetu. Donedavno je to bio i Bliski istok, koji se sada okreće drugom taboru, onom koji zastupa BRIKS. 

Upravo završeni samit ove organizacije ukazuje da će svet da se menja sa ili bez Zapada. To se pre svega odnosi na zalazak zapadne hegemonije na svetskim tržištima, ali u manjoj meri i na novi politički poredak u kome reč Zapada neće više biti shvaćena kao komanda.

(RTS)