Japan na potezu

(Danas, 12.11.2010)

Zbog tenzija između Kine i Japana ponovo je aktuelna priča o tome koliki je pad zabeležio Japan od osamdesetih godina prošlog veka, perioda koji je za tu zemlju bio doba slave. Ako utisak da Japan propada ima osnova, da li on može da se oporavi?

Japanska ekonomija je pretrpela dve godine sporog rasta zbog političkih odluka u vezi sa siromašnima koje su usledile nakon pucanja masivnog mehura prenaduvanih cena nekretnina i akcija početkom devedesetih godina prošlog veka. Kineska ekonomija je 2010. nadmašila po veličini japansku, ali računato po glavi stanovnika predstavlja samo jednu šestinu veličine ekonomije Japana. Godine 1988. osam od deset vodećih kompanija na svetu po kapitalizaciji tržišta bile su japanske; danas nijedna od njih nije na tom spisku.

Japanska ekonomija je pretrpela dve godine sporog rasta zbog političkih odluka u vezi sa siromašnima koje su usledile nakon pucanja masivnog mehura prenaduvanih cena nekretnina i akcija početkom devedesetih godina prošlog veka.

Međutim, uprkos tome što u poslednje vreme beleži slab učinak, Japan i dalje ima impresivne resurse. Njegova ekonomija je treća u svetu, država ima sofisticiranu industriju i najbolje opremljene konvencionalne vojne snage među azijskim zemljama.

Pre samo dve decenije mnogi Amerikanci su se bojali da će ih Japanci prestići pošto su prihodi u Japanu po glavi stanovnika bili veći nego u SAD. Prognozirano je da će Pacifički blok iz kojeg će SAD biti izbačene predvoditi Japan i da će između dve zemlje čak izbiti rat. Futurolog Herman Kan predvideo je da će Japan postati nuklearna sila.

Uoči Drugog svetskog rata Japan je činio pet odsto svetske industrijske proizvodnje. Razoren ratom, taj nivo nije ponovo dostigao do 1964. Od 1950. do 1974. Japan je dosegao godišnju stopu rasta od izuzetnih deset odsto, a do osamdesetih postao je druga po veličini nacionalna ekonomija u svetu, čineći 15 odsto globalne proizvodnje.

Japan je takođe postao najveći davalac kredita i najveći donator inostrane pomoći na svetu. Njegova tehnologija bila je otprilike ekvivalentna tehnologiji SAD - i čak je malo prednjačila u pojedinim granama proizvodnje. Japan ima samo lako naoružanje (ograničivši vojne izdatke na oko jedan odsto BNP) i usredsredio se na ekonomski rast.

Japan i dalje ima visok životni standard, visoko kvalifikovanu radnu snagu, stabilno društvo, a u pojedinim oblastima tehnologije i proizvodnje vodeća je zemlja. Štaviše, njena kultura, pomoć za prekomorski razvoj i podrška međunarodnih institucija predstavljaju resurse za meku ili atraktivnu moć.

Japan ima samo lako naoružanje (ograničivši vojne izdatke na oko jedan odsto BNP) i usredsredio se na ekonomski rast.

Međutim, stiče se utisak da postoji veoma mala verovatnoća da bi preporođeni Japan nakon decenije ili dve mogao da postane globalni izazivač u ekonomskom i vojnom smislu kako je bilo prognozirano pre dvadeset godina. Japan, koji je otprilike veličine Kalifornije, nikada neće imati geografsku ili demografsku skalu Kine ili SAD. A meka moć Japana oslabljena je etnocentričnim stavovima i politikom. Pojedini japanski političari traže promenu Člana 9 Ustava, prema kojem su japanske snage ograničene na samoodbranu, dok neki od njih govore o nuklearnom naoružanju. I jedno i drugo se sada ne čini ni mudrim ni verovatnim.

Ako bi Japan bio saveznik s Kinom, zajednički resursi dve zemlje bi činili moćnu koaliciju. Kina je 2006. postala najveći trgovinski partner Japana, a nova vlada koju je 2009. formirala Demokratska partija Japana težila je uspostavljanju boljih odnosa.

Međutim, stiče se utisak da i za savez postoji mala verovatnoća. Ne samo da rane od tridesetih godina dvadesetog veka nisu zarasle, već Kina i Japan imaju oprečne stavove u vezi s tim gde je mesto Japana u Aziji i svetu. Tako na primer, Kina je blokirala napore Japana da postane stalna država članica Saveta bezbednosti UN.

U skorije vreme, pošto su pripadnici japanskih pomorskih snaga uhapsili kapetana kineskog ribarskog broda u blizini spornih ostrva Senkaku, Kina je oštro reagovala te je uhapsila japanske biznismene, otkazala posete studenata i suspendovala izvoz retkih minerala od kojih zavise ključne grane japanske industrije. Budući da su izgledi da se SAD povuku iz istočnoazijskog regiona veoma male, Japan će se možda pridružiti Kini, ali je više verovatno da će održavati svoje savezništvo sa Amerikom da bi sačuvao nezavisnost od Pekinga.

>Ako bi Japan bio saveznik s Kinom, zajednički resursi dve zemlje bi činili moćnu koaliciju.

Najveća opasnost koja danas preti Japanu jeste tendencija da se okrene samom sebi umesto da postane globalna civilna sila svesna svojih ogromnih potencijala. Tako na primer, budžet Japana za pružanje pomoći je smanjen, a broj japanskih studenata koji studira preko mora prepolovljen je u odnosu na period od pre dve decenije. Ako bi se Japan okrenuo sebi, bio bi to gubitak za ceo svet.

(Autor je profesor na Harvardu i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane SAD)