Izborni trijumf desnice u Tiringiji i Saksoniji - Senka Vajmarske republike nad Nemačkom

Vodeći nemački mediji i političari desnog i levog centra mesecima su upozoravali na opasnost da će desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) pobednički umarširati u Erfurt, glavni grad nemačke pokrajine Tiringija. Baš kao i pre tačno sto godina kada su Hitlerovi nacisti napravili prvi prodor na tirinškim izborima 1924. osvojivši poslanička mesta u pokrajinskom parlamentu, da bi samo šest godina kasnije upravo tu po prvi put došli na vlast u koaliciji sa konzervativcima. Strah od ponavljanja istorije nastavio je da se širi Nemačkom, ali i Evropom, i posle minulih pokrajinskih izbora u Saksoniji i Tiringiji.

Pristalica Alternative za Nemačku (AfD) u Drezdenu, u majici sa natpisom „Sraćan što sam desno“

Svetski mediji sa dozom katastrofičnosti preneli vest da je „prvi put od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine, jedna krajnje desničarska stranka pobedila na nekim pokrajinskim izborima u Nemačkoj“

Bukvalno prevodeći engleske novinarske izraze, koji zbog većinskog izbornog sistema u Velikoj Britaniji pobednikom naziva svakog ko je osvojio najviše glasova, svetski mediji su sa dozom katastrofičnosti preneli vest da je „prvi put od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine, jedna krajnje desničarska stranka pobedila na nekim pokrajinskim izborima u Nemačkoj“. I to baš u Tiringiji, gde je nastala Vajmarska republika, ali i gde je počeo njen sunovrat koji je doveo do stvaranja Trećeg rajha.

Premda se koreni današnjeg sukoba stranaka i nezadovoljstva građana na istoku Nemačke mogu uspešno tumačiti i kroz sagledavanje prilika u Vajmarskoj republici, uspeh AfD-a i dalje nije dokaz da je Nemačka postala ponovo Vajmarska, niti je nacistička ideologija blizu da ponovo većinski zagospodari dušama i glavama Nemaca.

Predizborni plakat AfD-a u Tiringiji

Štaviše, ono što su međunarodni mediji nazvali „pobedom“ AfD-a neće značiti i osvajanje vlasti, jer sve ostale stranke zasad odbijaju saradnju s ovom partijom. Ona je, inače, od pre nekoliko nedelja i sudski označena kao osumnjičena da je desničarska ekstremistička organizacija, čime je odobren zahtev agentima nemačke Savezne službe za zaštitu ustava da obaveštajno nadziru rad AfD-a.

Zbog toga sada svi sa iščekivanjem očekuju da vide da li su dvojica kandidata Hrišćansko-demokratske unije (CDU) sposobna da naprave koaliciju sa ideološki raznorodnim strankama u pokrajinskim parlamentima u Erfurtu i Drezdenu.

Glasanje protiv vladajućih stranaka

Rezultati pokrajinskih izbora u dve istočnonemačke pokrajine zapravo uopšte nisu veliko iznenađenje, jer su istraživači javnog mnjenja već mesecima predviđali trijumf AfD-a i debakl socijaldemokrata, liberala i Zelenih, koji čine vlast na saveznom nivou. Ipak, napetost se osećala i u predizbornoj kampanji tako da je bezmalo tri četvrtine birača izašlo na birališta u obe pokrajine, u kojima ukupno više od 4,8 miliona ljudi ima pravo glasa.

Alis Vajdel, Tino Krupala i kandidat AfD-a na pokrajinskim izborima u Saksoniji Jerg Urban

CDU je sa 31,9 odsto glasova ostao na prvom mestu u Saksoniji, gde je njihov funkcioner Mihael Krečmer proteklih sedam godina premijer, uz podršku Socijaldemokratske partije (SPD) i Zelenih. Međutim, AfD je osvojila neznatno manje glasova – 30,6 odsto – dok je na trećem mestu novoformirani levičarski Savez Sare Vagenkneht (BSV) koji je osvojio 11,8 odsto. Kancelarov SPD osvojio je tek 7,3 odsto, dok su za dlaku izborni prag prešli Zeleni sa 5,1 odsto. Levica je doživela pravi debakl ne prešavši cenzus, baš kao i liberali (FDP).

Slična situacija je i u Tiringiji, samo što je tamo AfD izbio na prvo mesto sa 32,8 odsto glasova, sledi CDU sa 23,6, pa BSV sa 15,8 odsto, Levica aktuelnog tirinškog premijera Bode Ramelova sa 13,1 i SPD sa 6,1 odsto glasova. Zeleni i liberali nisu bili ni blizu da prebace izborni prag od pet odsto.

Iako rezultati pokrajinskih izbora nisu uvek jasan pokazatelj stvarne popularnosti stranaka na nacionalnom nivou, naročito zato što Saksonija i Tiringija zajedno čine tek sedam odsto ukupnog nemačkog biračkog tela, ovi rezultati su pravi debakl, pre svega za SPD koji je na istoku Nemačke imao poprilično jaku podršku od ujedinjenja dve Nemačke. To je debakl i za Zelene koji su prethodnih pet godina bili u pokrajinskim vlastima. Neuspeh liberala na istoku pak nije veliko iznenađenje, ali jeste to što Levica nije uspela da uđe u pokrajinski parlament Saksonije.

Predizborni plakat Saveza Sare Vagenkneht (BSV) u Drezdenu

Migranti ponovo krivi

I dok SPD očekuje još jedan test 22. septembra, kada se održavaju izbori u Brandenburgu gde je premijer socijaldemokrata Ditmar Vojdke, uz podršku CDU i Zelenih, političari uveliko pokušavaju da nađu razloge sopstvenih loših rezultata, odnosno uspeha AfD-a. Lokalni lider liberala u Tiringiji predlaže čak izlazak iz saveznih vlasti, dok njegov partijski šef i savezni ministar finansija Kristijan Lindner to odbija i insistira da su oni neophodni u vladi kako bi dali privredi što više podsticaja.

Lindner je za izborne neuspehe optužio politiku azila i prijema izbeglica. Prema mišljenju liberala, AfD je profitirao od nezadovoljstva građana migrantskom politikom vlade, naročito u kontekstu toga da se u poslednjoj nedelji kampanje u gradiću Zolingenu dogodilo višestruko ubistvo nožem za koje se sumnjiči jedan ilegalni imigrant.

Kristijan Lindner sa predizbornim kandidatima liberala Robertom Malornijem (Saksonija) i Tomasom Kemerihom (Tiringija)

Lindner je pozvao na izmene nemačkog posleratnog ustava i međunarodnih propisa, kao i evropskih zakona kako bi bile obuzdane migracije, dodavši da su „ljudi siti politike azila“. U Lindnerovom obraćanju su posmatrači nazreli i kritiku koalicionih partnera, kao i mogućnost da njegova stranka napokon odustane od slepog insistiranja da Nemačka ne sme dodatno da se zadužuje, zbog čega su pojedina socijalna davanja ukinuta.

„Mi sada imamo jedan proces sa saveznom vladom, opozicijom i saveznim pokrajinama. I tu ne sme biti zabrane drugačijih mišljenja, ne sme biti više partijsko-političkih ograničenja, već pre svega mora rešavanje problema, jer svi sem AfD-a i BSV-a imaju interesa za to“, rekao je Lindner.

Nasuprot njemu, košefica Zelenih Rikarda Lang insistira da migracije i bezbednost nisu bile presudne teme ovih izbora. Njen partner na čelu Zelenih Omid Nuripur ističe da je njegov bol zbog slabog rezultata Zelenih „marginalan u poređenju sa činjenicom da imamo značajnu prekretnicu i krajnje desničarsku stranku koja je postala najjača snaga u jednom pokrajinskom parlamentu prvi put od 1949. godine“.

Kopredsedavajuća Zelenih Rikarda Lang

Baš kao i Zeleni, i socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc je ostao pri analogijama sa nacističkim vremenima, istakavši da su rezultati AfD-a u Saksoniji i Tiringiji „zabrinjavajući“.

„Naša zemlja ne može i ne sme da se navikne na ovo. AfD šteti Nemačkoj. Slabi ekonomiju, deli društvo i ruši ugled naše zemlje“, rekao je kancelar koji je pred izbore zaoštrio retoriku prema migrantima, pa je čak doneo odluku o deportaciji 28 Avganistanaca kojima je odbijen azil jer su počinili krivično delo.

Analogije sa nacistima

Glavni izazov za stranke tročlane koalicije na saveznom nivou biće kako da prestanu da kompleksan fenomen migracija previše uprošćavaju i da se vode populističkim parolama desnice

Na sve to, kopredsednica AfD-a Alis Vajdel kaže da „birači žele nove nacionalne izbore“, te da bi „Šolc i njegovi koalicioni partneri trebalo da spakuju svoje kofere“. Međutim, redovni savezni izbori su predviđeni za godinu dana i niko zaista ne očekuje da će da dođe do prevremenih, uprkos glavobolji koju su doživele vođe vladajućih stranaka kako posle junskih evropskih izbora, tako i posle ovih pokrajinskih.

Sudeći prema prvim reakcijama koje su usmerene na pitanje migracija, kao i na sličnosti AfD-a sa nacistima, glavni izazov za stranke tročlane koalicije na saveznom nivou biće kako da prestanu da kompleksan fenomen migracija previše uprošćavaju i da se vode populističkim parolama desnice. Ali i kako da prestanu da se oslanjaju na već rasklimatane analogije sa nacistima te da upozorenje birača, koji su glasali za AfD, shvate sa ozbiljnošću koje zaslužuje.

Alis Vajdel, liderka AfD-a

Na to što Lindner kaže da su „ljudi siti politike azila“, na društvenim mrežama mu odgovaraju da su zapravo „ljudi siti“ upravo Lindnera, Šolca i vicekancelara Roberta Habeka i njihovih čestih svađa. Tri koalicona partnera skoro pune tri godine zajedničke vlasti se stalno prepiru oko mnogih strateških poteza i zakona, često zanemarujući stavove građana i ubeđujući ih u ispravnost svojih ideologijom motivisanih poteza. Od energetske tranzicije i gašenja savremenih nuklearki usred energetske krize, preko novih ekoloških propisa i zanemarivanja interesa poljoprivrednika, do uskraćivanja pojedinih socijalnih davanja i insistiranja na identitetskim pitanjima, savezne vlasti su samo izazivale bes stanovništva.

Premda je po pokrajinama situacija različita, jasno je da je AfD ovakve rezultate postigao ne zato što svaki treći birač u Tiringiji i Saksoniji zastupa ekstremno desničarske stavove, već zbog toga što je AfD uspeo da se profiliše kao stranka koja okuplja nezadovoljne.

Razlozi nezadovoljstva

A nezadovoljstva je napretek, naročito na istoku gde dve trećine birača u anketi navodi da je politika Berlina u velikoj meri uticala na njihov izbor. A napretek je i razloga za nezadovoljstvo. Šefovi najuticajnijih nemačkih instituta za istraživanje javnog mnjenja ukazuju da su centralne izborne teme bile ne samo migracije i izbeglica, već i pitanje mira u Ukrajini, to jest pitanje nesigurnosti u slučaju širenja rata.

„To je konglomerat tema. Migracije, nesigurnost i nezadovoljstva vladom“, rekao je šef Instituta Forsa Manfred Gilner (81), dodajući da je vrlo važna tema bila i školski sistem, koji je u Nemačkoj u nadležnosti pokrajinskih vlasti. „Posebno u Saksoniji i Tiringiji, mnogi su nezadovoljni školskim sistemom.“

Transparent sa natpisom „Nije naš rat“ na predizbornom mitingu AfD-a u Drezdenu

U Nemačkoj postoji ogroman, bolan problem: u osnovi sa poverenjem, sa sumnjom da li su etablirane stranke, od CDU do Zelenih, i dalje u stanju da reše probleme koji najviše pogađaju glasače u Saksoniji i Tiringiji

Prema oceni novinara nedeljnika „Cajt“ Martina Mahoveča, marš AfD-a do vrha za samo nekoliko godina i uspon BSV-a „dokazuju da u Nemačkoj postoji ogroman, bolan problem: u osnovi sa poverenjem, sa sumnjom da li su etablirane stranke, od CDU do Zelenih, i dalje u stanju da reše probleme koji najviše pogađaju glasače u Saksoniji i Tiringiji“. Naprosto, mnogi se pitaju da li problemi ljudi u manjim gradovima na istoku Nemačke uopšte mogu da dođu do ušiju funkcionera u partijskim centralama u Berlinu.

„Ali možda najveći problem je što više nema poverenja u verziju Nemačke kakva je izgledala decenijama – veoma ponosna, inovativna, napredna zemlja. Vozovi više ne idu (na vreme), energetska tranzicija je umerena katastrofa, čeličane se povlače. Više nije dovoljno samo pričati o tome. Ovaj izborni rezultat to dokazuje. Nestao je optimizam u napredak“, ističe komentator „Cajta“ i dodaje da istočni Nemci to tradicionalno shvataju posebno uznemirujuće.

„Fašista“ koji vozi „ladu nivu“

A manjak optimizma i višak nezadovoljstva je naročito prisutan na istoku zemlje, jer nekadašnja komunistička DDR već decenijama ne uspeva da stigne po životnom standardu i nivou zaposlenosti zapad zemlje. Veliki deo stanovništva se zbog toga od 1990. do danas preselio u zapadne pokrajine.

Predizborni skup AfD-a u Erfurtu, Tiringija

 AfD je proteklih godina uspela da se profiliše kao antimigrantska desničarska partija koja okuplja birače nezadovoljne vodećim strankama, profitirajući i na posrtanju nemačke privrede i kupovne moći građana, kao posledicama rata u Ukrajini

Na tom besu većinski je profitirao AfD, koji upravo na istoku ima najekstremnije i najkontroverznije funkcionere, koji su daleko od onih bivših članova CDU za koje je snivanje AfD 2013. godine bio pokušaj da Nemačku izvedu iz evropske monetarne unije i vrate joj nemačku marku. AfD je proteklih godina uspela da se profiliše kao antimigrantska desničarska partija koja okuplja birače nezadovoljne vodećim strankama, profitirajući i na posrtanju nemačke privrede i kupovne moći građana, kao posledicama rata u Ukrajini.

Kao jedan od najekstremnijih funkcionera AfD-a ističe se Bjern Heke, nekadašnji gimnazijski profesor istorije, koji vodi AfD u Tiringiji i predstavlja sivu eminenciju cele stranke otkad je ona zauzela tvrđi desničarski kurs. Unutar stranke on vodi frakciju pod imenom Krilo koja okuplja krajnje desničare, a za samog Hekea je administrativni sud u Majningenu presudio da drugi smeju da ga nazivaju „fašistom“.

Poznat je po učešću na neonacističkim marševima, relativizovanju Holokausta, nacističkih zločina i Hitlerove krivice, a ove godine je dva puta prekršajno kažnjen jer je u svojim javnim govorima koristio zabranjene nacističke slogane, poput „Sve za Nemačku“, što je bio slogan Hitlerove zloglasne paravojne organizacije „Šturmabtajlung“(Jurišni odred), ili skraćeno SA.

Bjern Heke, kandidat AfD-a na izborima u Tiringiji

U AfD-u su 2017. pokušali da ga izbace iz stranke, ali bez uspeha. Štaviše, umesto isključenja jednog od lidera radikalnog krila, cela stranka se proteklih godina „pomerila“ u smeru Hekeovih radikalnih stavova.

Na glasanje na minulim izborima se dovezao „ladom nivom“ čime je dodatno želeo da uskomeša javnost, jer ga kritičari optužuju da je proruski orijentisan, što on negira.

Krađa mandata?

Svojevrsni politički sanitarni kordon prema AfD-u zasad i dalje stoji, jer nijedna stranka ne želi sa njima da pregovara o formiranju vlasti. Ipak, činjenica da će u pokrajinskom parlamentu Tiringije imati više od trećine ukupnog broja mandata – 32 od ukupno 88 – omogućiće joj da blokira odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, kao što su imenovanja sudija, najviših bezbednosnih zvaničnika i pokrajinskih revizora, kao i izmena pokrajinskih statuta.

Prvobitna projekcija rasporeda mandata je pokazala da će AfD osvojiti i dovoljan broj mandata za blokadu ovakvih odluka i u saksonskom parlamentu, ali je dan kasnije saopšteno da je došlo do „softverske greške“. Kako je saopštila pokrajinska izborna komisija, greška u softveru je dovela do pogrešne raspodele mandata, te da će AfD i CDU imati po jedan mandat manje od prvobitno objavljenog, dok će SPD i Zeleni imati po jedan mandat više.

Fridrih Merc, lider CDU-a

To je dovelo do toga da će AfD u pokrajinskom parlamentu u Drezdenu imati 40 od ukupno 120 poslaničkih mesta, zbog čega neće moći da blokira odluke za koje je neophodna dvotrećinska većina.

Ova situacija je dovela do toga da su pristalice AfD-a na društvenim mrežama javno izrazili sumnju u krađu mandata, dok je generalni sekretar saksonskog AfD-a Jan Zverg najavio da će njegova stranka interno proveriti tačnost raspodele mandata.

Pokrajinski parlamenti moraju da budu konstituisani najkasnije 1. oktobra, a najkasnije četiri meseca kasnije mora biti izabran i novi premijer.

Izlaz u koaliciji sa antiimigrantskom levicom

Kako sada stvari stoje kandidati CDU bi u obe pokrajine mogli da postanu premijeri, ali im je za parlamentarnu većinu neophodno da „zapuše nos“ i učine dosad nezamislivo – da uđu u koaliciju sa levičarima, i to iz Saveza Sare Vagenkneht.

Vagenknehtova je dugogodišnja funkcionerka Levice, koja je napustila ovu partiju i osnovala svoju u kojoj spaja levičarski ekonomski program sa konzervativnim društvenim programom, pre svega po pitanju migracija. Konkretno, BSV se zalaže za veće oporezivanje najbogatijih, ali se žustro protivi nekontrolisanim migracijama.

Sara Vagekneht

Međutim, njen program i pojava podjednako nerviraju levičarsku, centrističku i desničarsku političko-medijsku elitu, pogotovo vodeće stranke koje je optužuju da je proputinovski orijentisana jer se zalaže za prekid nemačkog naoružavanja Ukrajine, što skoriji početak mirovnih pregovora i odbijanje Nemačke da dozvoli Americi da rasporedi svoje rakete dugog dometa na nemačkoj teritoriji.

Njen izborni uspeh se objašnjava, između ostalog, time što, za razliku od Levice, nije zapostavila borbu za socio-ekonomska prava u odnosu na identitetska pitanja i prava seksualnih manjina, što je proteklih decenija postao fokus levičarskih stranaka širom Evrope. Ona se ne libi da podrži pojedine nacionalne ideje kao svojevrsni način odbrane radničke klasu od globalnog kapitalizma i njegovih negativnih posledica, čime je došla na udar žestokih kritičara iz redova krajnjih levičara, kojima je pripadala.

Uprkos kritikama, ona je ostvarila vanredan uspeh time što je njena stranka samo koji mesec od osnivanja uspela da osvoji više od šest odsto glasova i uđe u Evropski parlament, a sada da ima i dvocifren procenat glasova za ulazak u dva pokrajinska parlamenta.

Sada je u prilici da bude taj tas na vagi koji će sprečiti dolazak AfD-a na vlast. Ali, kako ističe, neće po svaku cenu ulaziti u vladajuću koaliciju, jer ističe da bi svaki koalicioni partner morao da prizna zahtev njene stranke da se uloži više diplomatskih napora kako bi se okončao rat u Ukrajini, kao i protivljenje postavljanju američkih projektila u Nemačkoj.

Kopredsedavajuća SPD-a Saskija Esken sa kandidatima partije na pokrajinskim izborima Georgom Majerom (Tiringija) i Petrom Keping (Saksonija)

Polovina građana Nemačke se plaši da će biti uvučeni u veliki rat

„Polovina građana Nemačke se plaši da će biti uvučeni u veliki rat“, naglasila je ona u svom zahtevu da Ukrajina prestane da dobija nemačko oružje, dodajući da se dve trećine građane istočnonemačkih pokrajina protivi raspoređivanju američkih raketa.

Ovakvi zahtevi otežaće posao kandidatima CDU-a, ne samo zbog toga što ta stranka nije na vlasti na saveznom nivou, već zbog toga što se vrh demohrišćana zalaže upravo za suprotno – za naoružavanje Ukrajine, pobedu nad Putinom i raspoređivanje američkih raketa dugog dometa. Iako po ovim pitanjima pokrajinske vlast nemaju nikakve nadležnosti, ova levičarka zasad insistira na svojim preduslovima.

„Ljudi polažu velike nade u nas, a to sam osetila i u toku predizborne kampanje“, rekla je Sara Vagekneht, koja je posle pokrajinskih izbora istakla da su „postali faktor moći u Nemačkoj“.

Sličnosti sa Vajmarom

To da levičari sebe vide kao „faktor moći“ je jedna od očiglednih razlika aktuelne situacije u Nemačkoj u odnosu na epohu Vajmarske republike, koja je zapamćena kao period dubokih ekonomskih kriza, političkih ubistava i višestrukih promena vlasti u kojima je krajnja levica sistematski uništavana i bila daleko od bilo kakve moći.

Koliko uopšte istorija Vajmarske republike može da pomogne u razumevanju aktuelne političke krize u Nemačkoj?

Išaran predizborni plakat AfD-a u Kotbusu

Čini se poprilično, ali samo ako se zanemare direktne paralele, kojima su političari vodećih stranaka skloni u pokušaju da zastraše birače kako ne bi glasali za AfD. Ono što, međutim, neće da priznaju jeste to da AfD nije nacistička partija. Napadi na nemačke političare jesu se povećali poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci. No, to ne može da se izjednači sa političkim nasiljem u Vajmarskoj republici kada je samo do 1922. bilo čak 376 političkih ubistava, među kojima su žrtve bili i ministri, dok su bezmalo svi počinioci bili krajnji desničari, koji većinski za to nisu kažnjeni. Nasuprot tome, radikalni levičari su izvršili 22 ubistava za šta su osuđeni na duge ili doživotne robije.

Ovakva disproporcija, kao i spremnost konzervativaca da uđe u koaliciju sa nacistima, dovela je do propasti Vajmara i na kraju stvaranja nacističkog Trećeg rajha. U aktuelnom kontekstu, pak, demohrišćani odbijaju saradnju sa AfD-om, iako se CDU pod Fridrihom Mercom pomerila poprilično udesno. Međutim, sada po prvi put otvara mogućnost koalicionih pregovora sa levičarima Sare Vagenkneht, što je u vreme Angele Merkel bilo nezamislivo.

Ipak, postoji važna zajednička tačka između Vajmarske republike i sadašnje Nemačke, a to je da se stanovništvom ubrzano širi strah od društveno-ekonomskog posrtanja. Duboke ekonomske krize 1923. i 1929. godine su uklonile svaki osećaj finansijske sigurnosti među Nemcima tada, a danas je takav osećaj nesigurnosti razvio rat u Ukrajini, inflacija i ekonomsko usporavanje nemačke privrede kao posledica tog rata, ali i ekonomskog hladnog rata između Amerike i Kine.

Pristalice AfD-a na predizbornom skupu u Drezdenu

Stoga Vajmarska Republika daje važnu lekciju Nemcima danas: ondašnje surovo suzbijanje levice bilo je važan aspekt pobede nacizma, kao što današnje ignorisanje i prezir vodećih stranaka prema zahtevima koji dolaze od levih pokreta i nezadovoljnih građana vode ka usponu radikalne desnice.

I baš tu leži strah da Nemačka ponovo postaje Vajmarska republika, jer vodeće stranke i dalje ne shvataju da zahtevi za pravedniju redistribuciju i bolju socijalnu zaštitu nisu neki povratak u komunizam, već opravdani zahtevi onih nezadovoljnika koji sebe vide kao žrtve neoliberalnog kapitalizma i globalizacije, pri čemu bes usmeravaju prema vlastima i migrantima. Stoga se čini da je posao današnjih političara da spreče da ponovo dođe do situacije iz doba Vajmara, kada je društvo bilo prepušteno izboru: demokratija ili kapitalizam. Epilog tog izbora bio je fatalan.

(RTS)