Istorijski zaokret u Harkovu

(Fond strateške kulture, 22.4.2010)

Dokumenta koja su potpisali predsednici Rusije i Ukrajine na njihovom susretu u Harkovu 21. aprila, predstavljaju konsolidovani odgovor dve velike države Istočne Evrope na izazove svetske finansijske krize (u uslovima kada je, na primer, pad bruto društvenog proizvoda u Ukrajini u 2009. godini dostigao 15 procenata), a uporedo s tim i simboličnu prelomnu tačku koja je označila početak teškog, ali neophodnog zaokreta od dezintegracije istočnoslovenskog sveta ka njegovoj integraciji.

Mogao bih se samo pridružiti gledištu jednog od najuglednijih politologa savremene Ukrajine, direktora Kijevskog centra za politička istraživanja i konfliktologiju Mihaila Pogrebinskog, koji je, ocenjujući 'harkovski prodor' istakao: "To je novi višedimenzionalni prostor ukrajinsko-ruskih odnosa".

Dakle, u Harkovu su potpisani razmotreni u jednom paketu Sporazum o pitanjima ostajanja Crnomorske flote Rusije na teritoriji Ukrajine, u skladu sa kojim je rok boravka ruske crnomorske flote u njenoj bazi u Sevastopolju produžen za 25 godina, do 2024. godine, i aneksi ugovora o uslovima kupoprodaje i tranzita ruskog gasa u periodu od 2009. do 2019. godine između "Gasproma" i "Naftogasa Ukrajine".

Značaj sporazuma o floti sastoji se u tome, što njegovo potpisivanje označava kraj geopolitičkom apsurdu – pomeranju vojnog bloka država Severnog Atlantika u dubinu Azije.Značajan aspekt tog sporazuma jeste njegova evropska dimenzija. "Mi shvatamo", izjavio je Janukovič, "da će Crnomorska flota biti jedan od garanata bezbednosti među zemljama crnomorskog bazena. Mi podržavamo inicijativu predsednika Medvedeva da razmotri koncepciju evropskog sistema kolektivne bezbednosti..."

Ako govorimo o stvarima, možda ne tako krupnim, ali važnim za rusko-ukrajinsko uzajamno razumevanje, onda treba naglasiti da će ministru odbrane Ruske Federacije i komandantu Vojno-pomorske flote Rusije biti dati nalozi o učešću baze Crnomorske flote u socijalno-ekonomskom razvoju Sevastopolja. Kako je istakao Dmitrij Medvedev: "Sevastopolj ja za Rusiju posebni grad".

Što se tiče ekonomske komponente harkovskog "paket-sporazuma", Dmitrij Medvedev ih je ovako okarakterisao: "Mi smo zaista postigli sporazum bez presedana o pružanju dodatnih finansijskih mogućnosti našim ukrajinskim partnerima u dugoročnoj perspektivi. Te mogućnosti se odnose na odobravanje popusta na cenu za gas... Naši ukrajinski partneri će dobiti popust na cenu gasa koja se izračunava u visini od 100 dolara pri ceni koja je preko 330 dolara za hiljadu kubika gasa, ili, ako cena bude niža, 30 procenata od konkretne cene." Viktor Janukovič je dopunio Dmitrija Medvedeva: "Ukrajina je dobila konkretni investicioni resurs... već od aprila 2010. godine... Šta znači cena za gas? To su tarife za stambeno-komunalnu privredu. To su cene hleba. To je konkurentska sposobnost naših preduzeća. To su cene za hemijska đubriva koje troši naša poljoprivreda i tako dalje."

***

Mi olako dajemo ovim ili onim tekućim događajima, koji, uopšte uzev, ne izlaze izvan okvira političke konjunkture, karakteristiku "istorijskih" iako se, pošteno govoreći, ništa istorijski značajno na prostorima bivše evroazijske supersile posle "istorijskog" raspada SSSR 1991. godine na 15 novih nezavisnih država, nije događalo. Nije se događalo sve dok na ukrajinskoj zemlji, u Harkovu, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik Ukrajine Viktor Janukovič nisu predložili koncept (za sada tek prvi koncept) principijelno novog modela saradnje između država-suseda i rodbinskih po krvi naroda-sabraće, spojenih viševekovnim iskustvom zajedničke državne i kulturne izgradnje, ali podeljenih "najvećom geopolitičkom katastrofom XX veka".

Ako ostavimo po strani politiku,shvatamo da je rusko-ukrajinsko jedinstvo zadato ne samo istorijom i kulturom, nego i samom prirodom. Značajno je što je Janukovič u Harkovu na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Medvedevom, odmah posle potpisivanja svih dokumenata, govorio o takvom simbolu rusko-ukrajinskog jedinstva, kao što je dolina reke Severni Donjec – reke koja izvire na teritoriji Rusije, u Belgorodskoj oblasti, i svoj tok završava u Rusiji, u Rostovskoj obalsti, ali protiče kroz Harkovsku, Donjecku i Lugansku oblast Ukrajine. Mogu se podeliti stanovnici te rečne doline granicom, može se granica proglasiti državnom, ali će zbog toga ljudi imati sijaset nepotrebnih, njima neshvatljivih problema, a sami ljudi neće zbog toga prestati da osećaju zajedništvo kakvo oseća jedan narod. Idiotizam takve „suverene“ podeljenosti još je izrazitiji ako se zna da u ostalom svetu – u Evropi i Jugoistočnoj Aziji, u Južnoj Americi i Severnoj Americi - dominirajuće pozicije zauzimaju integracione tendencije – tendencije tesne prekogranične, nadnacionalne saradnje.

Reke koje teku po ruskoj niziji od ispokona ne dele, već spajaju istočnoevropski slovenski svet. Zato je i nastala još u drevna vremena jedinstvena i moćna država. „Rečni“ siže, koji je iskoristio Janukovič u svom govoru u Harkovu, podseća me na još jedan sličan siže: delatnost Slovenskog fonda sv. Vladimira Velikog, koji je usmeren u pravcu realizacije Dnjeparsko-slovenske inicijative o ujedinjenju – formiranju jedinstvenog duhovnog, kulturnog, geopolitičkog i ekonomskog prostora vseja Rusi – Rusije, Belorusije i Ukrajine. Specifičnost tog projekta je to, što je u njegov temelj ugrađen Veliki Dnjepar – krstionica Rusije.

Najverovatnije da je poimanje neprirodnosti podeljenog egzistiranja i dovelo do toga, da je harkovski susret šefova dve države bio organski dopunjen susretom Janukoviča i Medvedeva sa rukovodiocima pograničnih regiona dve države, na kome su učestvovali: sa ukrajinske strane – predsednik Saveta ministara Autonomne republike Krim, predsednici državnih oblasnih administracija Donjecke, Luganske, Sumske, Harkovske, Černigovske oblasti, a sa ruske strane – gubernatori Krasnodarske pokrajine, Belogorodske, Brjanske, Voronješke, Kurske i Rostovske oblasti.

„Do odluka koje su danas donete... mi smo kroz patnje stigli„ – izjavio je Viktor Janukovič ocenjujući rezultate harkovskog susreta. Isto je tako emotivno ocenio događaj i Dmitri Medvedev kada je rekao, da je upoređivanje časovnika u Harkovu obavljeno uoči „zvanične, punovredne i velike posete... dugoočekivane posete“ Ukrajini, koja njemu kao predsedniku predstoji 17. i 18. maja.

Harkovski sporazumi od 21. aprila 2010. godine postali su simbol trijumfa političke volje, ispoljene u Kijevu i Moskvi, nad političkom rutinom.

Autor je direktor Fonda strateške kulture u Moskvi

(Prevod Rajko Dosković)