Ирански нуклеарни програм – шта заиста говоре израелски документи

Стручњаци из Француске, Немачке и Велике Британије, као и инспектори из међународне Агенције за атомску енергију, имаће задатак да укратко испитају ирански нуклеарни архив како га је дефинисао израелски премијер Нетанјаху, током једне театралне телевизијске презентације прошлог понедељка.

Ипак, међународна заједница је реаговала са скепсом, говорећи да је реч о информацијама које су већ познате, и које су испливале у периоду који је претходио потписивању споразума са Техераном 2015. године. Насупрот њој, САД подупиру заснованост оптужби, са новим државним секретаром Помпеом, који је документе окарактерисао као веродостојне, док председник Трамп не жури, упркос предстојећем истеку уговора 12 . маја (до тог датума амерички председник мора да одлучи да ли ће се САД повући из међународног споразума са Ираном, прим. преводиоца).

Сумње

Шоу, а не откриће. Многи сматрају да је оно што се збило прошлог понедељка, пре свега била једна „презентација“ материјала који је већ познат.

Према сајту Defence One, ако су тајни документи које су израелски агенти уграбили, они који су показани у директном телевизијском преносу, сигурно је да је „ирански нуклеарни програм био замрзнут“. Посебно је било позивања на информације које су скоро идентичне онима које су већ обелодањене у „Кључним закључцима“ (Key Judgments) из 2007. године, који чине део Процене националне обавештајне заједнице (National Intelligence Estimate), а потом и извештаја саме Агенције за атомску енергију из 2011. године, са насловом „Могуће војне димензије иранског нуклеарног програма“ (Possible Military Dimensions to Iran's Nuclear Programme). Сви ови документи су већ били познати, у моменту када је амерички председник Обама пре три године потписао нуклеарни споразум, којег његов наследник Трамп жели да модификује још од свог устоличења.

Такође, према листу The Atlantic, почетна изјава Нетанјахуа – „Нешто што свет још није видео“ (Something that the world has never seen), је погрешна, барем делимично. ,,Највећи део говора тицао се тајног иранског нуклеарног програма од 1999. године до 2003. године, и нема „пиштоља који се пуши“ везано за настављање тог програма чиме би се кршио споразум“. Дакле, не би било ни неког оправдања за Трампа да се повуче из споразума.

Иран је лагао?

Према посматрачима међународних прилика, нема сумње да је Техеран у прошлости лагао око својих активности у погледу обогаћивања уранијума у војне сврхе. И то је био разлог зашто су протеклих година преговори које су водили Кина, ЕУ, Француска, Немачка, Велика Британија и САД, били тешки, и доцније окончани са Заједничким свеобухватним планом дејства (Joint Comprehensive Plan of Action), који је склопљен са исламском републиком 2015. године. Кључни услов било је то да се Техеран сагласи са проверама на терену под претњом обнављања економских санкција.

Сада, поента је у томе да се схвати, да ли је војна намена и даље развијана у протекле две и по године. Будући да су документи на које је указао Нетанјаху „стари“, лаже ли Иран још увек? Ради ли још увек на тајним програмима? Према листу Economist , „нема доказа да је Иран кршио споразум“. Штавише, према овом магазину, прави адресат Нетанјахуовог говора требао би да буде шеф Беле Куће Трамп.

Одакле потиче материјал?

Аутентичност материјала којег је показао израелски премијер није доведена у сумњу. Према листу New York Times, он је наводно био похрањен од стране Ирана у једној анонимној грађевини у Шорабаду, јужној делу престонице Техерана, одакле су међутим, тајни агенти Мосада успели да га прокријумчаре. Ипак, не зачас. Откриће, у ствари, потиче од пре две године, али је тек сада одлучено да се обелодани, вероватно да би утицало на јавно мнење (посебно америчко), у вези потребе да се промени однос према исламској републици.

Препад агената Тел Авива, наводно се догодио у јануару, током само једне ноћи, упркос брду материјала, и током истог месеца, једна копија досијеа испоручена је Вашингтону, лично од стране шефа Мосада. ЦИА је наводно већ била упозната са делом информација.

Усаглашен потез са САД?

„Лично сам прочитао различите иранске досијее. Наше колеге из обавештајне заједнице су анализирали и превели са фарси језика десетине хиљада страна. Овај посао анализирања траје више месеци. Сматрамо да су документи које смо видели поуздани“ изјавио је Мајк Помпео, шеф америчког министарства спољних послова, и прва личност ЦИА-е све до неколико месеци раније.

Сада ће сам Помпео да продискутује са еврпским лидерима обнављање споразума, након телефонског разговора о њему Нетанјахуа и Трампа. Сама Бела Кућа је подвукла, како чињенице на које се позива Израел, „коинцидирају са оним што САД знају већ дуго времена (...) Иран има тајни програм за развијање нуклеарног оружја, који је покушао, али није успео да сакрије од света и властитог народа“, приметила је америчка администрација.

Истицање рока 12. маја

Неизбежно се намеће да је потез Нетанјахуа имао као циљ да утиче на одлуку Доналда Трампа који до 12. маја треба да одлучи да ли да обнови споразум са Ираном, изађе из њега или га модификује. Израелски премијер тако би наговорио Трампа да „учини исправну ствар“ наспрам једног „грозног“ споразума. Али, излазак САД из споразума могао би да има несагледиве последице.

За сада, Трамп се ограничио на то да каже – „видећемо шта ће се догодити. Нећу да сада кажем шта ћу да урадим, иако многе особе мисле да знају. Донећу одлуку 12. маја или пре“.

Прави циљеви Нетанијахуа

Према листу New York Times, ипак, прави циљ Нетанјахуа, није био толико да докаже наставак нуклеарног програма, колико да проблематизује ефикасност важећег споразума, можда чак уводећи санкције и рестрикције које би свеле на праву меру претњу коју Техеран представља за Израел.

Постоји више разлога за то, али главни се тиче начина на који је постигнут споразум са Ираном. Споразум предвиђа проверу од стране инспектора из Агенције за атомску енергију, која је усмерена да процени тзв. могуће војне димензије (possible military dimensions), то јест војни потенцијал, почевши од ступања на снагу уговора. Да би се то урадило, требало би приморати Иранце да саопште своја сазнања и резултате, али то би подразумевало једно неприхватљиво понижавање за иранске званичнике, што би још више отежало преговоре. Зато је постављено ограничење, да се траже докази реализације код нуклеарних оруђа (чувени „пиштољ који се пуши“), која пак није никада откривена у овим оквирима.

Ветрови предстојећег рата?

„Имамо одрешене руке“ поновио је израелски министар спољних послова Либерман, након што је добио одобрење од парламента у погледу могућности уласка у рат. Унутар Владе, подршка је напротив дошла смо од министра одбране.

Либерманове речи, и оптужбе Нетанјахуа, дошле су у јеку тензија између Израела и Ирана на сиријском попришту, где је већ било узајамних напада. Две базе које су користили ирански војници, у Хами и Алепу, погођене су ракетама које су узроковале лак земљотрес магнитуде 2,2 а које су према Техерану дошле из Тел Авива. Израел није потврдио напад, али би могло да се ради о петој акцији израелских снага последњих недеља, које би требало, пре свега, да доведу до уништења иранског ракетног арсенала (укупно 200 комада уз четрдесетак жртава), што је прави циљ интервенција Тел Авива.

Превео са италијанског, уз незнатна скраћења: Небојша Вуковић

Извор: https://www.panorama.it/news/esteri/nucleare-iran-documenti-israele-accordo-netanyahu-trump/