Ići švorc u libijsku avanturu

(The National Interest, May 18, 2011)

SAD bi trebalo da okončaju ovu skupu vežbu iz ’dobročiniteljstva’ jednom za svagda

Vreme je da se Sjedinjene Države povuku iz operacije u Libiji. Pat pozicija između Gadafija i pobunjenika se nastavlja, sa naizmeničnim plimama i osekama na obe strane. Gadafi nema nameru da napusti Libiju, a napori da mu se prilepi etiketa ratnog zločinca skoro da su mu eliminisali tu opciju. Pobunjenici, sa svoje strane, cirkulišu Vašingtonom i pričaju sve što treba da kažu o slobodi i demokratiji kako bi ubedili one mekog srca da je razlog za pobunu pravedan. U duhu Ahmeda Čalabija[1].  

Administracija, sa oskudnim fondovima i planiranim masovnim uštedama na odbrani, objavila je pre oko šest nedelja da će, iako je prva faza operacija u Libiji koštala 600 miliona dolara, tekući američki napori - definisani prvenstveno u smislu napada bespilotnim naoružanim letelicama - koštati oko 40 miliona dolara mesečno. Pošto se bilo očekivalo da će pobunjenici odneti pobedu u roku od par nedelja – što je bilo ’sigurno’ predviđanje britanske vlade u prvim danima po otpočinjanju operacije – Vašingtonski budžetski gurui predviđali su da ukupni troškovi rata ne bi trebalo da znatno premaše 750 miliona dolara. A ta suma je zapravo već dostignuta.  

Sekretar za odbranu Robert Gejts potvrdio je prošle nedelje da je Ministarstvo odbrane u aprilu potrošilo 150 miliona, a ne 40 miliona dolara. To je zato što se intenzitet angažovanja nije smanjivao ni u kom pogledu. Štaviše, iako bespilotne letelice lete bez osoblja, potrebno je više od sto ljudi da ih podržava, i to košta. I tako se troškovi gomilaju. Prema trenutnoj stopi mesečnih izdataka, Sjedinjene Države će u roku od dva  meseca preći granicu od milijardu dolara. Ta sredstva se povlače iz "osnovnog" budžeta za odbranu. Prema tome, ti troškovi se ne mogu definisati samo u smislu iznosa u dolarima: svaki dolar potrošen na Libiju je dolar koji neće otići na obuku i druge potrebne radnje koje se finansiraju iz tog osnovnog budžeta. Štaviše, sa tekućim i predstojećim intenziviranjem pritisaka na stavke budžeta za odbranu – senatski Odbor za budžet upravo je najavio da će tražiti smanjenje troškova za odbranu u visini od 900 milijardi dolara u naredne dve decenije - neizvesno je u kojoj meri će dotrajalo oružje biti zamenjeno u dogledno vreme, ili ikada.

Kao što je i bilo očekivano, saveznici nisu bili u stanju da pritegnu Gadafija, a njihovi sopstveni budžeti pritegli su njih. I Britanci priznaju da su potcenili troškove operacije. Dana 23. marta je britanski ministar finansija, DŽordž Ozborn, samouvereno u parlamentu izneo predviđanja da će troškovi libijske operacije Britaniju koštati „nekoliko desetina miliona funti“. Sadašnje procene ukazuju da će njena cena premašiti milijardu funti. Kao što je dr. Lijam Foks, britanski sekretar za odbranu taktično natuknuo krajem aprila, "moguće je da će nivo i tempo i intenzitet napora biti veći nego što smo se nadali." Do sada je troškove rata finansirao trezor, a ne britanski budžet za odbranu. Koliko dugo još Vlada Njenog Veličanstva, koja je u novčanoj oskudici i sprovodi masivne mere štednje u javnim službama, može da nastavi da crpi sredstva iz trezora, veoma je problematično pitanje.  

Nakon što Britaniji ponestane gotovine i oružja, a Francuska krene njenim stopama, obe će izvršiti pritisak na Sjedinjene Države da se još aktivnije upletu u libijsku zbrku. Liberalnim intervencionistima u Vašingtonu će biti mrsko da se ogluše o zahteve saveznika. Ukazivaće na zakasneli, ali na kraju ipak pozitivan odgovor Klintonove administracije na slične zahteve za američkom vojnom intervencijom na Balkanu, što je dovelo do svrgavanja Slobodana Miloševića i de facto odvajanja Kosova od Jugoslavije. Ali 2011. godina nije 1999. Sjedinjene Države se već bore u dva rata. Posledica je bilion dolara budžetskog deficita, a ne budžetski suficit. Američka ekonomija nije ni približno blizu onoj likvidnosti i pozitivnom trendu od pre desetak godina. Ona danas sebi ne može da priušti još jednu avanturu.

Administracija treba da se odupre preklinjanjima Evrope, a u isto vreme da prestane da obraća pažnju na uglađenu demagogiju portparola opozicije. Ne samo da Obamina administracija ne treba da spašava Evropljane, nego treba da jednom za svagda prekine ovu skupu vežbu iz humanitarizma. Neka se Libijci sami pobrinu za svoje probleme. Amerika ima sopstvene, koje niko sem nje same ne može da reši. Što je mnogo, mnogo je.

Dov S. Zakheim je službovao kao podsekretar za odbranu (kontrolor) od 2001-2004, i kao zamenik podsekretara za odbranu (planiranje i resursi) od 1985-1987.