Hoće li biti revolucije u Rusiji?

U Centralnom domu novinara 8. juna 2016. godine održano je naučno-ekspertsko zasedanje na temu – "Čeka li Rusiju revolucija?" Organizator skupa je bio Centar naučno-političke misli i ideologije (Centar Sulaškina).

Generalni direktor Centra naučno-političke misli i ideologije, doktor političkih i fizičko-matematičkih nauka Stepan Sulaškin istupio je sa naučnim referatom „Problem prelaza Rusije ka postputinovoj, postliberalnoj istorijskoj etapi“, istaknuvši ključnu tezu - „mirna, legalna revolucija u Rusiji, kao njena odlučna obnova – to je formula i zahtev  vremena!“.

Stepan Sulaškin je pojasnio u čemu se sadrži prelaz.  Prema njegovom mišljenju, u Rusiji se formirao i samoreprodukuje se sasvim poznat i specifičan tip političkog režima, koji će istorijski biti označen kao putinizam, dok država klizi ka sveobuhvatnoj krizi.

Putinizam – to je ekstremni liberalizam, kosmopolitizam i razaranje civilizacijskog identiteta u zemlji, korpucija i privatizacija, pretvaranje zemlje u „državu-pariju“. Osim toga, to je još i arhaična, sirovinska, eksportna privreda, opšta degradacija praktično svih potencijala državnosti zemlje, faktorâ njenog uspeha i stabilnosti, put ka krahu na geopolitičkom groblju. ,,Politički režim i njegova praksa, kao i model zemlje su nereformisani. Oni mogu da budu samo zamenjeni“, uveren je Sulaškin.

Rezultati istraživanja „Centra Sulaškin“ pokazali su, da je u Rusiji verovatnoća za obojenu revoluciju vrlo visoka, nju priprema, ka njoj vodi,  pre svega, sama vlast. I ako ništa ne preduzme, posle nekoliko godina degradacije, dati procesi zadobiće eksplozivni karakter. Zato danas društvo treba da razume – šta ga čeka i da se pripremi za ono što će se dogoditi. Prema prognozama Centra, zemlju očekuju revolucionarna iskušenja. To će se desiti uskoro – oko 2020. godine. Izlaz iz situacije koja se formirala koji može da prelomi mračne perspektive jeste novi ustav zemlje.

Centar naučno-političke misli i ideologije je razradio projekat ustava Rusije, koji se zasniva na uspešnosti i vitalnosti zemlje. Zemlji je potrebna zdrava, autentična, idejna opoziciona snaga, to jest druga snaga, a ne liberalna rusofobska vlast, i liberalna rusofobska „opozicija“, smatra Stepan Sulaškin. Centar vidi takvu snagu u „partiji novog tipa“.

Analiza pokazuje da je scenario revolucije u zemlji vrlo verovatan. I Rusija može da joj priđe sa dve strane – sa jedne strane nalaziće se vlast, peta kolona i geopolitički protivnik, a sa druge strane – istorijska neizbežnost uključivanja socijalnog „imunog sistema“ države i naroda.

Pitanje je, koliko radikalno treba da budu preuređeni osnovni mehanizmi zemlje. Jednima se čini, da rashodi odlučnog prelaza rađaju suviše značajne nove pretnje i rizike, sve do toga, da je to usluga onima koji bi želeli da našu zemlju razore. 

Pitanje je koliko radikalno treba da budu preuređeni osnovni mehanizmi zemlje. Jednima se čini da rashodi odlučnog prelaza rađaju suviše značajne nove pretnje i rizike, sve do toga, da je to usluga onima koji bi želeli da našu zemlju razore. Drugi su ubeđeni da će se isprogramirani scenario propasti zemlje definitivno realizovati. I osnovnu ulogu u tom scenariju igra trenutna vlast – nezavisno od toga da li ona to shvata ili ne.

Vardan Bagdasarjan, zamenik šefa Centra naučno-političke misli i ideologije, doktor istorijskih nauka i profesor, u svom referatu je govorio o „svetskoj revoluciji i aktuelnim izazovima buduće ruske transformacije“.

Na fonu serije „obojenih revolucija“, koje u stvari i nisu revolucije, već vrsta ratova novog tipa, upravo se revolucije u javnoj debati svode na tehnologije borbe za vlast. One se percipiraju kao nešto bezuslovno negativno. Majdan i Tahrir se brkaju sa Francuskom ili Oktobarskom revolucijom. U stvari, revolucije su istorijski neizostavne pretpostavke razvoja. Razvoj, za razliku od rasta, pretpostavlja zamenu suštinskih karakteristika sistema. U tom smislu, može da se govori o recimo hrišćanskoj revoluciji, preko koje se ostvario prelaz od antičkog modela uređenja života ka srednjovekovnom. Danas se svet nalazi u stanju sistemske krize. I tema revolucije, kao izlaza iz ćorsokaka, ponovo se nalazi na dnevnom redu.

U prošlosti, revolucije su mogle da se realizuju u okvirima nacionalne države. Veze sa spoljašnjim svetom, u tom periodu, još nisu igrale odlučujuću ulogu, i to je bilo moguće. U današnje vreme, sve je problematičnije da se stvore odvojena ostrvca sistemske transformacije. Zato se može govoriti samo o svetskoj sistemskoj transformaciji ili stvaranju alternativnog sveta-sistema. Zato je potrebno da postoji svetski pokret, koji će da preobrazi svet – nova Internacionala, Internacionala budućeg čovečanstva.

Nacionalno-oslobodilačke revolucije postavljaju pitanje dolaska na vlast nacionalnih snaga umesto kolonijalne vlasti i kompradora. To je bezuslovno važan zadatak, ali nedovoljan. Revolucionarna država, uključena u sistem kolonijalnih odnosa, ponovo postaje kolonija. U društvenoj revoluciji, pitanje se odnosi na zamenu sistema društvenog uređenja. Ali, i to nije dovoljno. Kada postoji nesaglasje između sistema koji je preuređen na moralnim načelima i čoveka, revolucionarni duh se pokazuje pobeđen konformizmom i potrošnjom. Otuda, glavno pitanje o revoluciji, koja nije označena u tradicionalnim klasifikacijama jeste antropološka revolucija, revolucija čoveka, smatra Vardan Bagdasarjan.

O pravnim aspektima naučnog diskursa o revoluciji u Rusiji, istupio je rukovodilac pravne grupe Centra naučno-političke misli i ideologije, magistar pravnih nauka Aleksandar Gaganov.

U svom istupanju on je podvukao, da naučna diskusija o revoluciji u Rusiji, može i treba da se upražnjava u okvirima postojećeg zakonodavstva. On je skrenuo pažnju prisutnih na to da se izvan zakona nalaze pozivi na nezakonito i nasilno delovanje, kao što su teroristička i ekstremistička delatnost, kao i planiranje takvih dela, raspodela uloga i svaka druga priprema za izvršenje prestupa.

U isto vreme pojam ekstremističke delatnosti je veoma širok i uključuje u sebe takve postupke kao što su javni pozivi na nasilnu izmenu osnova ustavnog poretka. Ključna odlika bez koje nema činjenice prestupa jeste nasilnost predloženih promena.

Naravno, strpljivost naroda nije beskonačna, ali je daleko veća nego kod elite, i ono najvažnije – narod ne može tako brzo da se organizuje i donese odluku kao što to mogu predstavnici elite.

Bloger Aleksandar Rusin (Amfora) u svom istupu je primetio, da je mentalitet ruskog naroda takav, da on uvek čeka inicijativu odozgo, direktivu, komandu. „S vrha se bolje vidi“ – misli narod, i strpljivo čeka da car i bojari sami počnu da nešto menjaju, objasnio je Rusin. Naravno, strpljivost naroda nije beskonačna, ali je daleko veća nego kod elite, i ono najvažnije – narod ne može tako brzo da se organizuje i donese odluku kao što to mogu predstavnici elite.

Prema njegovim rečima, mogu se izdvojiti dva verovatna scenarija smene vlasti u Rusiji – dvorsko-birokratski prevrat i revolucija odozgo, koja će se sastojati u promeni pravca, političkog uređenja, i ekonomskog modela u zemlji, i dvorsko-birokratski prevrat, i zatim, usled borbe za prevlast ili nekompetentnosti, gubljenje vlasti organizatora prevrata, i revolucija odozdo.

On je podvukao, da ako dođe do prevrata, krivci nisu oni koji su ga organizovali, već uglavnom oni koji sada imaju vlast. Oni su morali da sprovode duboke sistemske reforme tokom poslednjih godina, koje inače nisu sprovodili, pojasnio je bloger uzrok takvog stanja stvari.

Sa svojim pogledom na taj problem, istupio je pisac i društveni aktivista Aleksej Kungurov. Po njemu – krah putinizma nije pitanje. Jedino je pitanje – šta će biti dalje, i postoje svega dve varijante – revolucija, to jest krizni prelaz društva i države na kvalitativno novu formu postojanja, ili degradacija, odnosno nepovratno rušenje postojećeg sistema bez transformacije u novi, rekao je on, naglasivši, da je degradacija to što se dešava sada i već odavno.

Uverljivo je pokazano, da je budući model razvoja i života Rusije najverovatniji u formi moralne i pravične države. 

Degradacija je jedan, u krajnjem rezultatu, komforan proces. Pa daleko je prijatnije besposličiti i trošiti dedino nasledstvo, nego dirinčiti do poslednje kapi znoja, kako bi vaš lakomislen unuk imao šta da troškari. Degradacija – to je svesni izbor elita koji su mase podržale sa entuzijazmom. Problem je u tome što se ne može večito degradirati – svaka degradacija se završava sa raspadanjem. Kada se dedino nasledstvo definitivno potroši, moraće se ili ponovo raditi ili se raspadati.

U okviru okruglog stola, održana je i prezentacija naučne monografije – Rusiju čeka revolucija? Pojava monografije je sigurno važan događaj ovih dana – u njoj je razmotreno stanje u kojem se nalazi Rusija, srednjoročna prognoza razvoja zemlje, uvedena je formalizacija razumevanja njegovog modela, a takođe je pokazano da je tekući liberalni model nespojiv sa uspešnošću i stabilnošću Rusije.

Po mišljenju autorâ monografije, promena modela kao alternativa geopolitičkom raspadu je neizbežna. U knjizi su razmotreni faktori, algoritmi, i mogući scenariji prelaza Rusije na postliberalni model. Uverljivo je pokazano, da je budući model razvoja i života Rusije najverovatniji u formi moralne i pravične države. Izračunate su verovatnoće različitih scenarija postliberalnog prelaza, koji je prognoziran za period oko 2020. godine.

Izvor: http://www.zavtra.ru/content/view

/budet-li-v-rossii-revolyutsiya-prognoz-uchenyih/

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković