Grčka - zadatak za Herkula

(Fajnenšel tajms, 5.5.2010)

Napetost u Atini. Talas protesta je dostigao novi vrhunac nasilja u sredu, 5.5.2010, kada je po podacima policije troje ljudi poginulo u požaru koji je izazvao jedan demonstrant, tokom marša desetina hiljada štrajkača na parlament u protestu protiv mera štednje, i kada je bačena zapaljiva bomba u jednu banku. Generalni štrajk je širom grčke prestonice takođe paralisao autobuse i vozove.

Dok je grad preplavljen skoro svakodnevnim demonstracijama, tokom kojih je i Akropolj bio prekriven komunističkom zastavom, zvaničnici MMF-a i EU pokušavali su da savladaju narastajuću finansijsku krizu u zemlji, jureći između luksuznih hotela i nešto manje čistih kancelarija ministarstva finansija.

Ta grozničava atmosfera ne bi trebalo da iznenađuje. Ove nedelje su vlade eurozone i MMF-a dogovrile paket od 110 milijardi evra radi sprečavanja direktnog bankrota Grčke. Sada je nastupio trenutak da Grčka treba da odluči o svojoj sudbini: može li da postane funkcionalna država, sposobna za život u okviru sopstvenih mogućnosti, ili će ostati nefunkcionalna?

Ovo drugo bi imalo potencijalno katastrofalne posledice po šesnaestočlanu evrozonu, a i šire. Finansijska tržišta su već u muci oko budućnosti evropske monetarne unije. Poul Tomsen, zvaničnik MMF-a, koji je vodio pregovore o spasavanju Grčke, kaže: "Zaista smatram da je ovo odlučujući trenutak za grčko društvo, da postoji neophodnost temeljnih strukturnih promena."

Ono što svet očekuje – da pozajmimo reč koju su sami Grci pronašli – potpuno je drukčija paradigma. Ne samo da Atina mora da sredi svoje finansije i zaustavi strmoglavo i nekontrolisano narastanje dugovanja – ona takođe mora da nađe nove modele rasta kako bi nadoknadila godine gubitka svoje konkurentske sposobnosti.

Ali, to je samo početak. Grčka je šokirala spoljne posmatrače slabošću svojih političkih institucija. Dokazano je da joj je zvanična ekonomska statistika lažna, da je korupcija sveobuhvatna, a da je ubiranje poreza – da se nežno izrazimo – vrlo delimično. Socijalistički premijer, DŽordž Papandreu je prošlog vikenda svom kabinetu kazao: "Želimo da pokažemo jednu Grčku koja se menja, u kojoj se dešava preporod.... mora doći do nove, zajedničke savesti Grčke."

Da li je ovo stvarno moguće? Grčka, jedna od manjih članica EU, sa svega 11 miliona stanovnika, tokom savremene istorije imala je svoj udeo u krizama – od strane okupacije do vojne diktature. Još nedavno se suočavala sa velikim ekonomskim izazovima pri ispunjavanju kriterijuma za ulazak u evrozonu 2001. (ali čak i podaci o budžetskom deficitu su  se kasnije pokazali netačni), kao i sa organizacijom uspešne Olimpijade 2004.

Ipak, ova kriza je drugačija – ne samo zbog njenog obima, koji će iziskivati zaista Herkulove mere širom celog društva, nego i zbog toga što se ne počinje iz nemaštine. Tokom svoje decenije članstva u evrozoni, Grčka je postala imućna zahvaljujući prednosti niskih kamatnih stopa i ekonomskoj stabilnosti.

Što se predstojećih izazova tiče, ovaj paket pomoći kupuje joj samo vreme da se uhvati u koštac sa prvim izazovom – sa ovom fiskalnom krizom. Sve do prvih meseci 2012. Atina neće biti primorana da crpi sredstva sa uzburkanih međunarodnih finansijskih tržišta, gde su joj troškovi pozajmljivanja odnedavno ogromno porasli. U zamenu za to, ona će morati da srezuje državne troškove i da povisi poreze – što ustvari znači: da [sada] plaća troškove za one [prethodne] burne godine porasta, kako bi sprečila da dugovanja nabujaju do one tačke kada bi u suštini bankrotirala. U okviru ovog paketa pomoći iziskuje se ogroman fiskalni pritisak štednje u razmeri od više od 10% BNP-a do 2014. godine.

Shodno nekim gledištima, prostora za stezanje kaiša ima u izobilju. Prema Organizaciji za Ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prava na državne penzije su, na primer, "među najvelikodušnijim" na svetu. Prihodi od poreza su svega 32% BNP-a, za razliku od proseka u evrozoni, koji iznosi 40%.

Druge zemlje EU pogođene krizom – kao Švedska devedesetih godina i Irska u osamdesetim, uspele su u fiskalnoj štednji sličnih razmera. Međutim, taj zadatak će Grčkoj biti mnogo teži, jer se očekuje da će taj paket mera baciti zemlju u još dublju recesiju. Očekuje se da će se BNP ove godine smanjiti za 4%, a 2011. za još 2,6%. Osim toga, težina tog fiskalnog programa je namerno u prvom mahu povećana, u cilju da se pokuša brzo zadobijanje poverenja finansijskih tržišta – tako da će najveći teret štednje uslediti ove godine.

Takođe, nije jasno da li je shvatanje o dubini krize dovoljno rasprostranjeno [u društvu] kako bi ove mere bile zaista prihvaćene. Ispitivanje javnog mnjenja koje je prošle subote objavljeno u dnevniku "To Vima", pokazuje da je 41% ispitanika smatralo da se ovaj najnoviji paket štednje mogao izbeći, a samo 15% se nadalo da će on rešiti krizu.

Očekuje se da će se nastaviti štrajkovi službenika javnog sektora i da će moćni sindikati možda ipak pokušati da odlože uvođenje moderne tehnologije i metoda rada – što se nalazi u samoj srži mera koje podržava MMF radi modernizovanja administracije.

Neki analitičari su zabrinuti da blagi premijer i njegov neiskusni tim ministara školovanih na strani, nisu dorasli tom zadatku. Reformski napori prethodne vlade su otpočeli dobro a u početku su i ciljevi bili dostignuti, ali se sve to pred najavu novih izbora pustilo niz vodu.

Ministar finansija, DŽordž Papakonstantinu, tvrdi da "što pre staviš stvari pod kontrolu i povratiš poverenje tržišta, to ćeš pre povratiti i uslove za investiranja i ekonomija će početi da se oporavlja ranije." Ali, tu se Grčka suočava sa svojim drugim velikim izazovom – obnovom svog ekonomskog modela.

Članstvo u evrozoni je dalo pogonsku energiju za ekonomski bum, koji je potrajao do 2009. godine. Međutim, veliki porast nadnica i odsustvo povećanja produktivnosti doveli su do dramatičnog pada međunarodne konkurentnosti Grčke, što je dovelo do ogromnog platnog deficita i malog obima stranih investicija u zemlju. Sada, sa domaćom ekonomijom koja brzo opada, nastaje očajnička potreba za povećavanjem inače malog izvoznog sektora, ali opcija devalvacije valute ne postoji.

Paket mera MMF-a i evrozone predlaže deregulaciju industrije i povećavanje fleksibilnosti tržišta. Investitori se plaše restrikcija – kao što je ona koja zabranjuje svima, osim najmanjim kompanijama, da u bilo kom trenutku otpuste više od 2% svoje radne snage.

S druge, vedrije strane - ta zemlja ima jak sektor brodarstva. Zvaničnici takođe vide potencijal za rast u turizmu, kulturi i sektorima zdravstva i banja, kao i u informacionoj tehnologiji. Vlada želi i da upregne talente dijaspore – onih hiljada koji su otišli u inostrastvo na školovanje i zapošljavanje, i da ih ubedi u prednosti povratka, kako bi dali impuls rezervoaru talenata u zemlji.

Ali, raspoloženje u privredi je skeptično. DŽordž Peristeris, predsednik "Gek Terna", industrijske i građevinske grupacije, kaže: "Svi govore o oslobađanju ekonomije, ali moramo videti konkretna dela." Ova kriza bi mogla da deluje "kao električni šok, da iznenada stvari vidiš drugačije i jasnije." Ipak, on nije siguran da je osećanje za istorijsku promenu dostiglo nivo na kome je bilo posle kolapsa vojne hunte 1974. godine. "Ona generacija je proživela mnogo više teškoća od ove naše današnje."

Slabosti Grčke verovatno su najočiglednije u turističkom sektoru. Grčka poseduje kulturu, klimu i krajolik, ali nije uspela da preko izgradnje marina, golf terena i organizacije skupih avanturističkih letovanja, svoju ponudu plasira vrhunskom turizmu. Članstvo u evrozoni čini da nije u stanju da se takmiči po cenama sa destinacijama kao što je Turska. MMF je, u naporu da sebi poveća socijalnu prihvatljivost u Grčkoj, zaštitio minimalne nadnice u svom paketu mera – a to smanjuje mogućnosti uštede u turizmu koji zapošljava veliki broj radnika sa niskim prihodima.

DŽordž Drakopulos, iz udruženja turističkih preduzeća Grčke, kaže da je birokratija umnogome kriva. Turska, na primer, ima mnogo jednostavnije procedure za davanje viza, što je ohrabrilo talas novih, imućnih turista iz Rusije. U međuvremenu, kriza još više potkopava posao. Gospodin Drakopulos kaže: "Zbog loših vesti o nama, Nemci su nam veliki problem."

Ova turistička boljka na svetlo dana iznosi i treći izazov koji stoji pred Grčkom: poboljšanje njene jako pogoršane reputacije u očima sveta. Ne samo da se sve više obraća pažnja na kreditnu sposobnost Grčke, nego i na njeno poštenje. Kostas Bakuris, iz grčke grane "Transparensi internešenel", organizacije koja služi kao pas-čuvar protiv korupcije, kaže: "Ako se pogleda ova kriza, u srži joj je korupcija. Ovakva kriza se može savladati samo kada se izborimo sa korupcijom.“

Može se reći da su problemi korupcije najveći u zdravstvenom sektoru. Doktori su naviknuti da od pacijenata koji žele ubrzan dolazak na red za lečenje dobijaju "fakelakija" ("kovertice") nabijene gotovinom. Lina Nikolopulu, konsultant zdravstvenih udruženja i farmaceutske industrije, kaže: "To je postalo pravo čudovište. Svi kukaju na njega, ali ako ti se razbolela majka, ili dete – ne čekaš da ti doktor zatraži 'fakelaki' – samo mu ga gurneš."

G-din Bakuris kaže da su Grci potpuno različiti od Švajcaraca, koji ne tolerišu čak ni sitna odstupanja od zakona. "Mi, Grci, smo najgori što se tiče tolerisanja svega i svačega". Štaviše, "otkucavanje" se smatra izdajništvom, a ne građanskom dužnošću.

Ali, gospodin Papakonstantinu, nekadašnji funkcioner OECD-a, ne prihvata ideju o nekakvom defektu [grčkog] karaktera. "Ako veruješ da ti je to u DNK, onda ne možeš ništa protiv toga učiniti. Ali, ako veruješ da se tu radi o institucijama i ohrabrivanju [tih mana], onda se možeš latiti toga. Ja nisam socijalni antropolog. Kao ekonomista, uvek mislim u smislu ohrabrivanja, ili obeshrabrivanja."

Neke mere ograničavanja su već započete. Doktori u bogataškom delu Atine javno su podvrgnuti oštrim merama povodom izbegavanja plaćanja poreza. G-đa Nikolopulu kaže: "Da vidimo da li će to potrajati. To mora da se ponavlja, i ponavlja, i ponavlja...".

Niko ni u Atini, ni van nje ne sumnja da je Grčka na početku dugog puta za ponovno zadobijanje poštovanja i ekonomske samostalnosti. Raspoloženje u prestonici je sumorno – naročito posle onih smrti prošle srede. Ali, nije beznadežno. G-din Drakopulos, podsećajući se međunarodnih sumnjičenja pred Olimpijadu 2004. godine, kaže: "Grci postižu bolje rezultate kada su pod pritiskom. Svet je [tada] očekivao nešto između katastrofe i tragedije. Ali, na kraju je sve ispalo OK."

---------------------------------------

VOJNI BUDŽET

Javno – savez, privatno – nepoverenje

Većina Grka više ne strahuje da će Turska u nekom trenutku ugrabiti neko egejsko ostvro – što je, još od turske invazije Kipra 1974. godine, bio scenario iz noćnih mora odbrambenih atinskih planera.

Bilateralne veze su do te mere poboljšane da danas više od 300 grčkih firmi, na čelu sa Nacionalnom Bankom Grčke investiraju u Tursku – to najveće tržište jugoistočne Evrope.

Ali, Atina još uvek troši nekih 2,5% svog BNP-a na odbranu, što je jedan od najviših nivoa troškova među državama-članicama NATO. A neimenovani neprijatelj je još uvek njen saveznik u paktu – Turska.

DŽordž Papakonstantinu, ministar finansija kaže: "Zaista imamo visok budžet za odbranu, ali on se smanjuje – nije onoliki kao pre nekoliko godina..... Spremni smo na srednjeročno smanjenje troškova za odbranu – naravno, povezano sa promenom naših spoljnopolitičkih odnosa sa Turskom." Kako kaže, iduće godine će ti troškovi opasti za 0,5 procentnih poena, povrh još nešto manjeg smanjenja u ovoj godini.

Pa ipak, sadašnji spisak grčkih vojnih nabavki, a uprkos očajnoj ekonomskoj sitaciji zemlje, uključuje i porudžbinu dveju podmornica po nemačkom nacrtu, za 1 milijardu evra, a to je i početkom ove godine potvrđeno. Usto dolaze i dve fregate francuske proizvodnje koje će verovatno koštati još 1 milijardu evra, kao i neprijavljen broj borbenih aviona.

Evangelos Venizelos, ministar odbrane, ipak vrši i stratešku reviziju čiji je cilj srednjeročno smanjenje nabavki i operativnih troškova. Vojni rok je već skraćen sa 12 na devet meseci.

Premijer Jorgos Papandreu, koji je još prethodne decenije , kao ministar spoljnih poslova, i otpočeo približavanje Turskoj , nada se da će doći do sledećeg poboljšanja kada kasnije tokom ovog meseca njegov kolega, Redžep Tajip Erdogan dođe u posetu Atini.

Ipak, grčke diplomate oklevaju u prognozi brzih rešenja za klupko sporova o vazdušnim i istraživačkim pravima u bazenu Egeja.

Atina takođe planira i da diskutuje o mogućnosti uzajamnih, bilateralnih, smanjenja troškova za odbranu. Ali, kako g. Papakonstantinu kaže: "Na kraju krajeva, budžet za odbranu ti zavisi od toga kakve međunarodne odnose imaš. Ja bih voleo da ga prepolovim, ali to ne mogu učiniti bez uzimanja u obzir širih interesa."

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis