Francuska – civilizacija u raspadanju

Francuska će 13. novembra odati počast žrtvama terorističkih napada iz 2015. godine. Šta se postiglo za dve godine od napada?

Španski antifašistički novinar Manuel Čaves Nogales, pobegao je 1939. godine, u Francusku, gde je bio svedok kolapsa francuske republike usled nemačkog napada. Njegova knjiga „Agonija Francuske“, mogla bi da se napiše o sadašnjosti. Nogales je pisao, da dok su nemački vojnici marširali kroz Pariz, Francuzi su kuljali iz bioskopskih sala, ,,baš u vreme za aperitiv u bistrou“.

Nakon što je prošlog meseca u Marseju jedan islamista ubio dve francuske devojke, komentator Matje Bok-Kot  napisao je, da Francuska prolazi kroz proces nacionalnog i civilizacijskog raspadanja, kojeg francuske vlasti prate i ublažavaju, bez namere da se protiv njega bore i preokrenu ga, kao da je neizbežan.

Prethodni francuski predsednik Fransoa Oland nije čak ni pokušao da bude ponovo izabran; njegov naslednik Emanuel Makron odbija da govori o islamu, i prihvata kapitulaciju naspram situacije straha i vanrednog stanja. Francuska armija nije oslobodila grad Raku u Siriji, kako je bilo obećano nakon napada. ,,Francuska će uništiti Islamsku državu“ rekao je Oland, nakon pokolja u Parizu. Međutim, ovaj de facto glavni grad Islamske države, oslobodili su američke i kurdske snage. Francuske bezbednosne službe trenutno nadziru 15 hiljada francuskih islamista. U međuvremenu, u poslednjih deset godina, 40 hiljada Jevreja je napustilo Francusku.

Bezbednost običnih francuskih ljudi više nije zagarantovana. Islamističko nasilje može da izbije bilo gde, i da udari po onima koji nose ili pak ne nose uniformu. Sada su svi francuski građani mete, u ratu u kojem je islamskim teroristima sve dozvoljeno.

U francuskom parlamentu, „islamsko-levičarski“ glasovi postaju sve jači. Politička klasa se zanima sa inkluzivnim pisanjem po školama, vantelesnom oplodnjom za samce i homoseksualce, i kaznama na licu mesta za seksualno uznemiravanje. Nijedan francuski terorista koji je otišao u Siriju da seče glave nije izgubio državljanstvo. List „Šarli Ebdo“ primio je nove pretnje smrću; nijedna veća francuska publikacija nije izrazila solidarnost sa ubijenim kolegama štampajući islamske karikature; bližnji žrtava objavljuju knjige pod naslovom „Nećete imati moju mržnju“. Mnogi francuski intelektualci su dovedeni pred sud zbog navodne islamofobije.

U međuvremenu, nijedna islamistička enklava unutar sekularne republike nije ukinuta, i svega 19 salafističkih džamija je zatvoreno.

Skoro je francuski parlament smatrao za urgentno da ukine Marin Le Pen imunitet nakon što je tvitovala fotografije žrtava Islamske države, uključujući i onu američkog novinara DŽejmsa Folija. „Daeš je OVO!“ napisala je uz fotografije, koristeći arapski akronim za Islamsku državu. Tako je država u kojoj je ISIL ubio 250 ljudi, skinula političku zaštitu liderki koja je već pod policijskom zaštitom, zbog širenja slika žrtava Islamske države, omogućavajući tako njeno sudsko gonjenje.

Mučenička smrt sveštenika Žaka Amela, od ruke islamista, zaboravljena je; mesto masakra još čeka posetu pape Franciska, kao znaka saučešća i poštovanja. Francuske sudije sada imaju pune ruke posla uklanjajući hrišćanske simbole iz okruženja; prošlog meseca, naređeno je da se ukloni krst iznad statue pape Jovana Pavla Drugog u mestu Ploermel zbog navodnog nepoštovanja odvojenosti crkve od države.

Pariska gradonačelnica An Idalgo skoro je zabranila najvažniji gradski božićni sajam jer nije dovoljno elegantan. Francuske vlasti i elite kidaju, parče po parče, istorijsko, religijsko i kulturno nasleđe zemlje, tako da ništa neće preostati. Ali, naciji lišenoj svog identiteta, unutrašnja snaga biće slomljena. Samjuel Pruve novinar „Hrićanske porodice“ skoro je izjavio, da će se hrišćanstvo u Francuskoj uskoro nalaziti u muzejima.

Francuska kultura, poslednje dve godine, obeležena je osećanjem „kraja sveta“. Intelektualci i sa levice i sa desnice, objavili su eseje o „samoubistvu Francuske“, njenoj „dekadenciji“ i „nesrećnom identitetu“. To su izvanredne i važne ocene trenutnog stanja u francuskom društvu. Francuska sada treba da prevaziđe oplakivanje. Mora da pokaže snagu – želju da nadjača.

Francuska sada mora da započne vođenje ideološkog rata – najvažnijeg nakon hapšenja i zaplene naoružanja. Ako Francuska to ne uradi, 13. novembar 2015. godine, biće zapamćen kao dan u kojem je ona, kako kaže sociolog Šmuel Trigano, „žrtvovala stradale kako bi izbegla da se bori protiv ubica“.

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://www.gatestoneinstitute.org/11336/france-decomposing