EУ у садашњем облику представља трагичну грешку у европској историји

Заменик уредника ”Russia in Global Affairs” Глен Дисен (Glenn Diesen) разговарао је са бившим председником Чешке Вацлавом Клаусом о тренутној ситуацији у ЕУ, популизму, ”зеленој” политици, глобализацији, и другим контроверзним питањима данашњице.

Глен Дисен: Ви управо пишете књигу посвећену 30. годишњици пада комунизма у Вашој земљи и остатку Европе. Које су главне теме које обрађујете у књизи и које су главне лекције научене из догађања 1989?

Ја константно покушавам да дискутујем и анализирам период преласка од комунизма према слободном друштву са циљем да се тај јединствени историјски процес не заборави. Годишњица коју обележавамо ове године ми је пружила нови подстрек да поново говорим о том догађају. Мада је од пада комунизма прошло тридесет година, што је доста дугачак период, у нашем делу света сећамо се тог периода као да је био јуче. Када се десио комунистички преврат у Чехословачкој 1948. године, нико није помињао чињеницу да се преврат догодио само 30 година од завршетка Првог светског рата и колапса Аустро–угарске империје. Насупрот томе, ми данас још увек дискутујемо о комунистичком наслеђу.

Моја књига не говори о комунизму него о догађајима који су повезани са његовим падом. Књига је посвећена дискусији о периоду после комунизма. То је много важније за наш данашњи живот него догађаји из новембра 1989. Моја књига је написана у одбрану периода из деведесетих (1990–их) и веома је критична према периоду који је дошао после тога. Фрустрације које сада испуњавају мене и људе сличне мени у одређеном погледу су сличне осећањима које сам имао последњих година комунизма. Ми смо тежили нечему што је различито од данашњег европског политичког, економског и социјалног система, и што је различито од данашњег облика европских интеграција које су резултирале губитком суверенитета.

Глен Дисен: Ја се сећам још једне годишњице, десете годишњице Вашег чувеног говора у Европском парламенту из 2009. Да ли је тачан став да Ви заговарате европску будућност Чешке, али сте критични у погледу на правац развоја ЕУ? Шта се променило у току последње декаде и да ли су се променили Ваши погледи у односу на ЕУ? У ком обиму је искуство из 1989. релевантно у погледу на данашње изазове у Европи?

Ми смо тежили нечему што је различито од данашњег европског политичког, економског и социјалног система, и што је различито од данашњег облика европских интеграција које су резултирале губитком суверенитета

Мој тадашњи говор је вероватно био један од најкритичкијих говора који су се икада чули у Европском парламенту. Оно што сам тада рекао, још увек важи. Ни данас не бих одржао другачији говор да ме позову тамо. Моји се погледи нису променили, али се суштина европских интеграција променила. ”Европски пројект” се у току протекле декаде трансформисао од интеграција у унификацију. До тог померања је углавном дошло кроз Мастришке и Лисабонске споразуме. Сматрам да ЕУ у садашњем облику представља трагичну грешку у европској историји. Ми, нажалост, немамо излаза. За малу земљу, каква је Чешка, не постоји лагани Брегзит, чак и ако добро знамо да ЕУ не може да се промени.

Популизам је данас постао политички баук, политичка увреда. Користи се да се нападају људи који се не слажу са данашњим обликом европских интеграција  и који се усуђују да критикују политику европских и америчких елита

Глен Дисен: Најчешћи политички израз који се данас користи јесте ”популизам”. ”Популиста” се сад сви плаше и они се окривљују за све у Европи и САД. Како Ви гледате на овај феномен? Како Ви разумевате ”популизам”? Да ли то видите као праву опасност за демократију, као што то либерални критичари наглашавају?

Нисам сигуран да је баш популизам најчешћи политички термин, можда у неким круговима. Не волим тај израз и из тог разлога га никад и не користим. Не мислим да то представља опасност за демократију. Популизам је данас постао политички баук, политичка увреда. Користи се да се нападају људи који се не слажу са данашњим обликом европских интеграција и који се усуђују да критикују политику европских и америчких елита. Стварна опасност за демократију је карикатура демократије, нешто што се популарно назива ”либерална демократија”. То нити је либерално, нити је демократско.

Глен Дисен: Кога бисте од данашњих државника описали као Вашег истомишљеника? Шта мислите о државницима као што су Доналд Трамп, Владимир Путин, Борис Џонсон, Емануел Макрон, Виктор Орбан?

Пет имена које сте изабрали представљају врло разнородну и нехомогену групу људи. Истакао бих да сам ја у истим водама као Трамп, Путин и Орбан – ми подржавамо суверене државе, насупрот разноразних међународних организација. Ова тројица политичара се можда разликују у много чему, али имају нешто заједничко чему ја придајем велики значај. Они нису ”глобалисти”. Емануел Макрон је дефинитивно на другој страни политичких и идеолошких барикада, он је један од водећих глобалиста данашњице. Ја се веома плашим његових погледа и политике. Што се тиче Бориса Џонсона, он тек треба да докаже да ли је способан да постигне нешто.

Глен Дисен: Да ли су идеолошки сукоби завршени? Ако говоримо о идеологији, изгледа да класични погледи који су били карактеристични у 19. и 20. веку се разводњавају и губе подршку јавности. ”Народне партије” губе свуда. Који поглед у свету има будућност?

Битка између социјализма (и можда комунизма) и капитализма је завршена. Али идеолошке разлике и ривалитет се настављају. Нови идеолошки сукоби нису мање озбиљни. Политичке партије и њихове идеологије су се промениле. Ја видим највећу опасност од тренутно водећих идеологија џендеризма (genderism), феминизма, мултикултурализма, људских права, заштите околине, транснационализма и глобализма. Ја ове идеологије веома критикујем поготову у мојој књизи. Све ове политике припадају левој страни политике, мада странке које се декларишу као "десно од центра странке" прихватају многе од њихових аргумената. Ја се бојим да ми — демократе старог кова – губимо у бици са овим новим идеологијама.

Глен Дисен: Да ли глобализам може да се заустави и окрене у супротном правцу?

Апсолутно не. Глобализам се наставља и иде напред. Ми не треба да гледамо на несугласице између Кине и САД као деглобализацију. Глобализација (или можда боље интернационализација економских активности) је позитиван феномен. Стварни проблем је другачији и зове се глобализам, тј. покушај да се потисну нације –државе, да им се одузме суверенитет и независност. Нације –државе треба да почну са дефинисањем глобализације. Поједине ствари не смеју да се дозволе. Потпуно отварање појединих земаља није разумно понашање и ми морамо да јасно дефинишемо принципе који ће гарантовати кохерентност нација–држава.

Ја не мислим да долази до ”сталног погоршања климе” у Европи. Ја то не видим и подаци то не показују

Глен Дисен: Ви сте познати као оштар критичар концепта климатских промена. У међувремену ”зелени талас” у политици је оснажен очигледним погоршањем климе у Европи и у осталим деловима света и повећањим турбуленицјама у природи. Шта треба да раде људи који се суочавају са климатским променама? И зашто Ви мислите да су мере које су предложили Зелени погрешне?

Ја не мислим да долази до ”сталног погоршања климе” у Европи. Ја то не видим и подаци то не показују. Тврдње да се клима погоршава су празне фразе које шире Зелени (не само Странка Зелених већ и сви Зелени у другим политичким странкама). Клима у Европи није проблем. Проблем је наша битка око климе, безнадежно, недемократско и неекономско понашање.

Глен Дисен: Незадовољство Русије односом Европе према њој после пада комунизма је фокусирано на непостојање договора који би боље дефинисао положај Русије на континенту после завршетка Хладног рата. Како видите будућност односа између Русије и Европе? Да ли растуће стратегијско партнерство између Русије и Кине пружа могућности или изазове за Европу?

Ово питање има три аспекта:

Прво, ја не верујем да ми треба да говоримо о ”незадовољству Русије”. Било који планови о некаквом договору по завршетку Хладног рата су више пусти снови него реалност. Они никада нису били реалистичан и разуман концепт. Ми гледамо на то као наставак Горбачевог наивног концепта ”Заједничког европског дома”. Нико у Западној или Централној Европи није био заинтересован за тај поглед у то време.  С друге стране, ја не желим да кажем да подржавам тренутно врло опасну демонизацију Русије од стране Запада. Таква политика, или назови политика може да се претвори у врло озбиљан проблем.

Не подржавам тренутно врло опасну демонизацију Русије од стране Запада

Друго, обична екстраполација тренутних трендова и праваца у односима између Европе и Русије има као резултат нови Хладни рат. Тако нешто мора да буде избегнуто.

Ја имам проблем са изразом ”Европа” који се користи у нашој дискусији. Европа није учесник у историјским и међународним односима. Европа се  не ”понаша”. На овај или онај начин. Морамо да убедимо европске нације–државе  да почну да размишљају другачије невезано за ”континент”. Морају да прихвате да је Русија суверена држава која има своје аутентичне националне интересе.

(Превод: Јасмина Вујић)

Институт Вацлав Клаус

http://institutvk.cz/texts-in-english-en