Savremeni svet | |||
EU nije raj na zemlji |
sreda, 29. oktobar 2008. | |
Dnevnik, 26.10.2008. – Moram priznati da nisam očekivao koaliciju SPS sa DS. Možda malo uprošćeno i prevaziđeno, ali sam verovao da je DS zastupnik interesa krupnog kapitala, a SPS interesa malog i srednjeg biznisa, inteligencije, radnika, seljaka, sirotinje, uopšte ljudi koji žive, ili su spremni da žive, od svog ličnog rada. Sada ispada da sve, ili većina stranaka u Srbiji zastupaju interese sirotinje, a da niko ne zastupa interese krupnog kapitala. A u životu, u svakodnevnoj stvarnosti, u Srbiji nikad više sirotinje i nezaposlenih, a nikad veći profit krupnog kapitala. Kako komentarišete potpisivanje deklaracije o pomirenju demokrata i socijalista? – Deklaracija SPS i DS je novost u političkom životu. Tekst je dobar, iako je možda preambiciozan, kao da je pisan uoči, a ne posle izbora i formiranja vlade. Vreme će dati odgovor da li će ta deklaracija olakšati postizanje nacionalnog konsenzusa o strateškim, državnim i nacionalnim interesima, a što će biti pravo merilo uspeha. Ili će, pak, voditi podeli na “pomirene”, na jednoj, i one “nepomirene”, na drugoj strani, što nikako ne bi bilo dobro. Srbija je nakon dugog perioda uspela da ostvari diplomatsku pobedu odlukom UN da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o proglašenju kosovske nezavinosti? – Za očekivati je da će usvajanje srpskog predloga rezolucije u Generalnoj skupštini UN usporiti, ako ne i zaustaviti priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Prištine. Slučajevi Crne Gore, Makedonije i Emirata, teško da drugima mogu biti uzor. Uostalom Makedonija je tako već jednom priznala Tajvan, pa se onda predomislila i povukla priznanje. S druge strane, trajanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde daje priliku sada manjini, odnosno SAD-u, čiji stavovi nisu prošli u Generalnoj skupštini, da oprobanim metodama ucena i pritisaka prinude još neku članicu UN na priznavanje Prištine. Poznato da SAD i Velika Britanija poštuju demokratski izraženu volju većine samo onda kada to odgovara njihovim interesima. Zato srpska diplomatija mora još upornije nego do sada delovati kako bi druge zemlje sačekale mišljenje MSP. Veoma je, međutim, opasno što se iz državnog vrha i vladajuće koalicije, domaćoj i međunarodnoj javnosti, šalju različiti, često konfuzni i kontradiktorni signali kada je reč o državnoj politici prema Kosmetu: da li važi strategija svojevremeno usvojena konsensusom, ili se menja, ako se menja u čemu i na koji način, da li je Euleks prihvatljiv, ako jeste, pod kojim uslovima i ko utvrđuje te uslove... Većina stranaka koje su došle na vlast nakon 2000. godine tvrde da je Kosovo zapravo izgubljeno 1999. i da se sada naša diplomatska borba zapravo svodi samo na to da se „spasi što se spasiti da”? – Tezu da je Kosovo izgubljeno još 1999. godine prvi su u Beogradu lansirali bivši američki, britanski i nemački ambasadori, a tek za njima su to počeli da je ponavljaju i lideri nekih stranaka DOS-a; istini za volju, ne i lideri najuticajnijih - DS i DSS. To je, dakle, bio i ostao deo taktike SAD, Velike Britanije i Nemačke, zemalja koje na svaki način žele da zamagle svoju odgovornost za agresiju NATO 1999. i savezništvo sa terorističkom OVK. One bi da svu odgovornost, pa i za otcepljenje Kosmeta, prebace na predsednika Slobodana Miloševića i vlade iz 1999, a da sačuvaju svoj i obraz “demokratskih vlasti” od kojih i danas traže, direktnu ili indirektnu saglasnost za oduzimanje Kosmeta.
Euleks je na korak od dolaska na KiM. Treba li Srbija da prihvati misiju EU kao neminovnost? – Euleks je već na Kosmetu, ali bez saglasnosti Srbije. Brisel je još decembra 2007. donela odluku o tome ne konsultujući zvanični Beograd. Sada je EU zapala u teškoće jer za njenu misiju nema pravne sonove, a nastavljanje angažovanja na Kosmetu “na crno” nije preporučljivo. Zato Brisel nastoji na sve načine da privoli Srbiju da “a posteriori” prihvati Euleks, da ispravi ono što se “grbo” rodilo i što “vreme ne ispravi” . Jer, ako bi se to desilo, onda bi i protivljenje Rusije, Kine i drugih unutar SB UN postalo bespredmetno. Srbija i dalje ima kristalno jasnu, čvrstu pravnu poziciju koja je oličena u Rezoluciji 1244. da uvek i u svakom međunarodnom forumu brani Kosmet kao integrlani deo svoje državne teritorije. Vlada i državni vrh Srbije ne bi smeli bilo kojim potezom, izričito ili prećutno, činjenjem ili nečinjenjem, da oslabe tu poziciju. Uz sve uvažavanje EU i interesa Srbije prema EU, bojim se da je Euleks još jedna licemerna podvala Srbiji. Teško mi je da poverujem da to nije jasno i državnom vrhu Srbije a još teže da će ga svejedno prihvatiti. Euleks i Ahtisarijev plan su nerazdvojni. Treba samo pročitati Ahtisarijev plan (čl.12) i priloge 8 i 9 pa se uveriti da je jedina uloga Euleksa angažovanje i pomoć ka punoj nezavisnosti Prištine. Šta onda znači i koju svrhu ima priča da je Euleks prihvatljiv pod uslovom da bude “statusno neutralan”. Duboko verujem da Srbija ne sme ni jednim potezom da obezvredi, umanji značaj i pravnu snagu rezolucije SB 1244, niti da dopusti izmeštanje pitanja Kosmeta sa koloseka UN na bilo koji drugi kolosek, pa bio to i kolosek EU. Kakav je Vaš stav o ulasku Srbije u Evropsku uniju? – Ispravna je i legitimna težnja Srbije za članstvom u EU. Ali to članstvo je poželjno i prihvatljivo samo ukoliko se kao uslov ne postavlja saglasnost Srbije sa oduzimanjem Kosmeta. Kad ovo kažem, imam u vidu, da li se takav uslov postavlja suštinski ne formalno. Vlada i državno rukovodstvo ne bi smeli da sarađuju sa visokom briselskom birokratijom u predstavljanju EU kao raja na zemlji, jer to Briselu omogućava da gotovo svakodnevno spiralno podiže cenu za svaku etapu približavanja Srbije Uniji. Pitanju članstva Srbije u EU mora se prići drugačije nego do sada. Prvo, državno rukovodstvo treba da se oslobodi kompleksa manje vrednosti ili dužnika prema EU, SAD i Zapadu uopšte i da počne da se ponaša kao rukovodstvo jedne nezavisne stare evropske države. Srbija ništa ne duguje Zapadu. Stvar je sasvim obratna. Može se reći kako ne treba da se okrećemo prošlosti i da moramo graditi budućnost. Međutim, jedino je tačno ono što se već dogodilo, sve drugo su, manje ili više osnovane predpostavke. Pogled u budućnost - da, ali kao ozbiljan narod moramo jasno znati – na kojim osnovama i po koju cenu. |