Ekonomija Turske na ispitu ruskog ekonomskog embarga

Cena voća i povrća u Turskoj prepolovljena je usled naglog političkog i ekonomskog preokreta nakon 24. novembra tekuće godine povodom obaranja ruskog aviona od strane turskih vazduhoplovnih snaga, a što je uslovilo zavođenje trgovinskog embarga sa nemogućnošću plasiranja turskih agrarnih proizvoda na ruskom tržištu.

Usled političke krize između dveju ekonomsko najjačih zemalja u evroazijskoj zoni, te nemogućnosti turskog izvoza, domaće tursko tržište je trenutno preplavljeno viškom svežeg voća i povrća zarobljenog na lageru, što je izazvalo žestoki pad njihovih cena istovremeno izazvavši ogromnu materijalnu štetu podjednako proizvođačima i izvoznicima.

Zadovoljstvo mušterija – šteta prodavaca?!

Ekonomski odnosi Ruske Federacije i Turske Republike u pogledu trgovinske razmene zasnivaju se na turskom izvozu u Rusiju i to mahom teksila, voća i povrća, metala i proizvoda za motorna vozila. Sa druge strane, Turska iz ove zemlje najviše izvozi plin, čelik, gvožđe i žitarice. Rusija je predstavljala za Tursku unosno tržište sa čak 5 milijardi dolara u izvozu na godišnjem nivou, kako ilustruju ekonomska istraživanja novijeg datuma.

Prema navodima turskog medijskog veb-portala http://www.haber7.com/ od 19. decembra 2015. godine, voće i povrće je u Turskoj pojeftinilo za čak 30%, kao rezultat sprečenog izvoza turskih poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije. Time je politička situacija dovela do razvoja cena na turskom tržištu u korist potrošača.

Predsednik Udruženja uličnih trgovaca u Istanbulu Mesut Šengun (Mesut Şengün) u reportaži datoj prošle subote izjavio je da je nastavak tenzija između ovih dveju zemalja sa vraćanjem turskih kamiona punih voća i povrća sa rusko-turske granice, uticao na tursko tržište obaranjem cena poljoprivrednih proizvoda, a što je imalo pozitiv odraz na pijačne kupce u Istanbulu. Najdrastičniji pad cena zabeležen je 9. decembra, dok je prema njegovim navodima, od subote usledilo nešto blago povećanje istih.

Od agrokulturnih proizvoda Turska izvozi na rusko tržište paradajz, krastavce i u većoj meri paprike i plavi patlidžan. Kada je reč o voću, Turska uglavnom izvozi u Rusku Federaciju citruse. Po mišljenju Mesuta Šenguna, ukoliko se budu nastavile trgovinske sankcije i postojeća napetost u odnosima dveju zemalja produbila, Turska će se u januaru 2016. godine suočiti sa umanjenjem cena poljoprivrednih proizvoda i do 70%.

U ovom trenutku na 400 legalno ustrojenih „četvrtnih bazara” u Istanbulu prodaje se povrće po ceni koja je 30% niža od inače uobičajne, normalne cene.  Zbog nastale krize cena paradajza po kilogramu pala je sa 4 na 2,5-3 turske lire, cena krastavaca sa 3,5-4 na 2,5 lire, dok se kilogram paprike prodaje po novoj ceni od 2 lire što je za jednu liru niže od ranije cene.

Nakon ruskih sankcija, bilo je neminovno i pojeftinjenje voća, naročito agruma: limuna, pomorandži i mandarina. Cena mandarina u odnosu na prošlu godinu opala za čak 50%, te se kilogram ovog voća i to najvećeg kvaliteta prodaje umesto za četiri, sada za 2 turske lire. U pogledu na prethodne godine, ovo je vremenski period kada je cena u voću i povrću inače doživljavala normalan porast u Turskoj. Ono što dodatno remeti vođenje stabilne ekonomske politike Turske Republike predstavlja činjenica da ruski uvoz redovno diktira cenu turskog voća i povrća i trenutno ne ide u prilog postojećem turskom deficitu.

Tržnice širom Turske pod pritiskom nerentabilnih količina voća i povrća

Primer Istanbula i njenih tržnica je samo jedan od mnogih koji su žestoko pogođeni novonastalom tzv. „ruskom krizom” prema pisanju turskih medija. U poređenju sa situacijom u Antaliji, početkom decembra 2015. godine turske dnevne novine Meydan” objavile su članak o pojeftinjenju voća i povrća u Antaliji za čak 50%!

Pre incidenta sa ruskim avionom, cena paradajza u Antaliji iznosila je 2,20 turskih lira, da bi od prvog decembra spala na njegovu nominalnu vrednost od jedne lire. Antalija je tako doživela iznenađujući pad cene najboljeg letnjeg roda turskog paradajza. Stopa opadanja cene seže i do 60% u pojedinim agrokulturnim proizvodima.

Tržišna razlika u cenama voća i povrća kod trgovaca na veliko u Antaliji, u odnosu sa kraja novembra (24.11.2015.god.) i početka decembra iznosila je: kilogram crvene paprike opao je sa 5,5 turskih lira na tri, dok je prethodnog dana (31. novembra) cena opala za još 50 kuruša ( 1 nova turska lira (TRY) = 100 kuruša (kuruş)). Sličan slučaj je sa čeri paradajzom, koji se svrstava među luksuznije namirnicae u Turskoj, sa opadanjem cene u rasponu od 3-3,5 turskih lira 24. decembra, 1,5 turske lire 31. novembra, odnosno jedne lire sledećeg dana. Kilogram turske klasične žute paprike novembra meseca je za kilogram koštao 3,60 turskih lira, da bi decembra razlika u ceni iznosila više od 50% u opadanju. Sa druge strane cena zelene ljute papričice pala je u istom razmaku sa 1,50 turske lire na 80 kuruša. Najveći procenat opadanja u ceni pretrpela je cena krastavca sa preko 70% pada.

Tabelarni odnos promena cena voća i povrća na antalijskoj tržnici na –veliko (kilogram/nova turska lira):

Pozivajući se na aktuelnu i zabrinjavajuću ekonomsku situaciju u Turskoj, predsednik TÜMESKOM-a (turskog Saveza trgovačkih posrednika-brokera i prodavača voća i povrća) Burhan Er, naglasio je da će Turska uskoro morati da pronađe alternativne puteve kada je reč o uvozu ruskog gasa ili izvozu poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju.

Kao neke od alternativa, turski mediji „Todays Zaman” i „Turkish weekly” navode zemlje afričkog kontinenta, između ostalog Kamerun i Nigeriju koje su zainteresovane za plasman turskog tekstila na svojim tržištima.

Imajući u vidu aktuelna politička dešavanja na relaciji rusko-turskih odnosa i zaoštravanje istih, izgleda da će Turska najverovatnije morati da prezimi sa ovim problemom.