Drugi krug predsedničkih izbora u Ukrajini i pobeda Janukoviča

Predsednički izbori u Ukrajini 2010. su okončani i dejure, pošto je Janukovič i zvanično ustoličen za predsednika države u sledećem petogodišnjem mandatu. Pred njim je težak zadatak ekonomske obnove zemlje, određivanja novog spoljnopolitičkog kursa, a ne mali zadatak će biti i pokušaj pomirenja regionalnih razlika u političko-civilizacijskom opredeljenju. Rezultati glasanja u dva kruga predsedničkih izbora na neki način su naglasili te velike unutrašnjopolitičke podele na proruski jugoistok kao jednu izuzetno homogenu političko-kulturnu regiju i ostatak zemlje, odnosno približno dve polovine zemlje. Primetno je da se ova druga polovina – severozapadna, takođe uslovno, može diferencirati na najmanje dve celine, gde je krajnji zapad, zemlje Galicija i Volinija, izdvojen zbog svojih istorijsko-kulturnih faktora u posebnu celinu, što je primetno i po rezultatima glasanja na svim izborima u poslednje dve decenije. Pošto su nam sada dostupni celokupni rezultati oba kruga predsedničkih izbora po svim adminisrativnim oblastima Ukrajine, izvršićemo njihovu temeljnu analizu.

U drugom krugu predsedničkih izbora u Ukrajini, održanom u nedelju 7. februara nije bilo posebnih incidenata ni kriznih situacija. Izuzetkom se može smatrati smrt, jednog od kontrolora Bloka Julije Timošenko u Ivano–Frankovskoj oblasti, tokom izbornog procesa. Iako je šef izbornog štaba Timošenkove Turčinović javio u prvi mah (očigledno neproverenu informaciju) da je dotični bio žrtva u obračunu političkih neistomišljenika, ubrzo je demantovano, saopštavanjem istine da je reč o srčanom udaru. I ovaj primer je pokazao veliku zaoštrenost političkih strasti i različitih interesa, gde se svaki događaj može zloupotrebljavati i koristiti u političkoj borbi. Izvesnu relaksaciju, ali i značajnu medijsku pažnju privukao je događaj iz Kijeva sa tamošnjeg biračkog mesta gde se grupa devojaka obnažila pred novinarima i TV kamerama pozivajući deklarativno na mir i toleranciju.

Izlaznost u drugom krugu je bila još veća nego u prvom, oko 69% na nivou cele zemlje. Međutim, gledano po regionima, ona je opet bila neravnomerna. Galicija je ponovo pokazala najvišu dozu politizovanosti. Naime, iako su svi njeni politički favoriti eliminisani još u prvom krugu, ponovo je ovde bio najveći nivo izlaznosti. Činilo se, po procentu izlaznosti i rezultatima glasanja, da je glasanje protiv Janukoviča bilo najveći motiv glasačkog tela ovih prostora.

Rezultati izbora po oblastima potvrđuju i čak povećavaju dosadašnja zapažanja o kulturno-političkim podelama regija. Ovim izborima je dodatno naglašena podela zemlje na jugoistočnu i severoistočnu polovinu. Janukovič je ostvario suverenu i ubedljivu pobedu u jugoistočnoj polovini zemlje, a Timošenkova u severoistočnoj. Istina, Janukovič u Galiciji, kao i svi istočnoukrajinski političari doživljava težak poraz, dok u većini oblasti zapadne, i središnje Ukrajine dobija između 30 i 40% birača. U Zakarpatskoj oblasti taj rezultat je čak i nešto povoljniji za njega. Ukupni pobednik je Janukovič sa oko 3,5% razlike u odnosu na Timošenkovu, što je imajući u obzir brojnost biračkog tela zemlje, nešto manje od milion birača razlike.

Analiza rezultata po oblastima (komparacija prvog i drugog kruga)

Jugoistočna Ukrajina

Analizirajući rezultate po oblastima koje je postigao Janukovič u prvom i drugom krugu, poći ćemo prvo od jugoistočne polovine zemlje gde on ima dominantnu ulogu i koja se smatra proruskom. To su administrativne oblasti Luganska, Donjecka, Zaporožja, Harkova, Hersona, Odese, Mikolajevska, Dnjepropetrovska, zatim Krimske autonomne republike, i područje grada Sevastopolja.

Luganska oblast.U ovoj oblasti u kojoj apsolutno dominira proruska opcija i koja je uz samu granicu sa Rusijom, Janukovič je u prvom krugu dobio 71,07 % izašlih birača, čemu treba dodati i 5% Simonenka, što znači da su proruski kandidati dobili oko 76% (sa Bogoslovskom i Morozom taj bilans je i za oko 2% veći). Nasuprot tome Jacenjuk je dobio 2,38%, Juščenko samo 0,68%. To znači da je naglašena zapadnoukrajinska koncepcija dobila svega oko 3%. Timošenkova je dobila 6,5%, a Tigipko 9,5%. Timošenkova predstavlja umerenu zapadnoukrajinsku opciju, a Tigipko, zajedno sa Litvinom politički centar.

U drugom krugu Timošenkova je dobila samo 7,72%, a Janukovič čak 88,96%,(uz 2,34% birača koji su glasali protiv svih). To znači da je u drugom krugu Timošenkova dobila zanemarljiv udeo glasača koji su u prvom krugu glasali za kandidate nekog trećeg (otpale kandidate iz prvog kruga), a da je Janukovič uspeo da mobiliše najveći deo svojih pristalica da ga plebiscitarno podrže. Ovo je verovatno i pravi odnos snaga u Luganskoj oblasti, koja je verovatno u razmeri od 9 prema 1 proruska. Ovome treba dodati da je Timošenkova verovatno uspela da motiviše svojim političkim šarmom, i nešto umerenijom politikom prema ruskom pitanju poslednjih godina i deo birača centra. Stoga je svega oko 3% podrške za zapadnoukrajinsku ideologiju jedan od indikatora njihove realne snage u Luganskoj oblasti. Tokom migracija u vreme SSSR i ranije carske Rusije, (kao i u poslednje dve decenije) moguće je da su to doseljenici sa zapada zemlje pošto sumnjamo da su među autohtonim stanovništvom ovih oblasti zastupljeni simpatizeri zapadnoukrajinske ideologije.

Donjecka oblast. U Donjecku je u prvom krugu predsedničkih izbora 17 januara, 76% izašlih glasalo za Janukoviča, a Simonenko je dobio 5%, što znači da su proruski predstavnici dobili više od 83% (sa Bogoslovskom i Morozom). Tigipko je dobio oko 7%, kada se doda Litvin to je oko 10% za centar. Timošenkova je dobila svega 4,3%. Sa druge strane, Jacenjuk je osvoio 2,7%, a Juščenko oko 0,6%, što znači da su naglašeni zapadnoukrajinski predstavnici dobili oko 3,5% (sa Tjaginbukom), veoma slično kao u Lugansku.

U drugom krugu Janukovič je dobio čak 90,44%, Timošenkova svega 6,45%, protiv svih je glasalo 2,28%. To znači da je najverovatnije u drugom krugu najveći deo političkog centra podržao Janukoviča, a da je Timošenkovu praktično podržao onaj deo birača naglašene zapadnoukrajinske ideologije koji je izašao tada na izbore, i simboličan deo birača koji je u prvom krugu glasao za centar. Sličnost u rasporedu i ponašanju biračkog tela u Donjecku i Lugansku je izuzetna, i to su veoma jaka, uz Sevastopolj, najjača uporišta proruske politike u Ukrajini i baze Partije regiona, komunista i drugih proruskih stranaka i organizacija.

Harkovska oblast. U prvom krugu u Harkovskoj oblasti Janukovič je dobio 50,18%, a Simonenko oko 5% izašlih birača. Tigipko je uzeo čak blizu 19% i zajedno sa Litvinom to je bilo blizu četvrtine biračkog tela za tzv. centar. Timošenkova je dobila 10,68%, dok je zapadnokrajinska izrazita koncepcija dobila oko 8% (Jacenjuk oko 6%, Juščenko 1,4%).

U drugom krugu Janukovič je dobio 71,35%, a Timošenkova 22,43%. Protiv svih je glasalo u prvom krugu 2,17%, a u drugom krugu čak 5,12%. Iz napred iznesenog se stiče utisak da je najveći deo birača centra (pre svega Tigipka) u drugom krugu glasao za Janukoviča, dok je Timošenkova dobila podršku pretežno iz biračkog tela izražene zapadnoukrajinske ideologije. I ova oblast je sa dominantnim proruskim biračkim telom, što je tek nešto manje izraženo nego u Donbasu i Lugansku.

Zaporožka oblast. U njoj je u prvom krugu za Janukoviča glasalo 50,83%, dok je Simonenko dobio 5%, što je uz par procenata Bogoslovske i Moroza značilo apsolutnu većinu proruskih kandidata. Za Tigipka je glasalo blizu 18%, a za Timošenkovu 12%. Jacenjuk je dobio oko 5%, a Juščenko 1%.

U drugom krugu Janukovič je dobio 71,5%, a Timošenkova 22,22%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 2%, a u drugom krugu 5,07%. Dakle, rezultati u Zaporožju su gotovo preslikani iz Harkovske oblasti, a veoma slični su i u Odeskoj i Mikolajevskoj oblastima. U Hersonu je rezultat tek nešto povoljniji za zapadnoukrajinsku opciju, a na Krimu za prorusku. U Sevastopolju je sličnost sa Donjeckom i Luganskom oblašću velika, dok je Krimska autonomna republika (sa tek nešto manje izraženim rezultatima) bliska ovim izrazito proruskim oblastima.

Mikolajevska oblast. U prvom krugu Janukovič je dobio 51,3%, Simonenko oko 5,5%, što znači da su proruski kandidati dobili apsolutnu većinu. Timošenkova je dobila 13,5% koliko i Tigipko. Jacenjuk je dobio oko 5,5%, a Juščenko blizu 1,5%.

U drugom krugu Janukovič je dobio čak 71,53%, a Timošenkova svega blizu 23%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo oko 2%, a u drugom krugu čak 4,5%. Očigledno je da je i u Mikolajevskoj oblasti Janukovič u drugom krugu dobio najveći deo glasača Tigipka, a da je Timošenkova uspela da dobije najveći deo onih koji su prethodno glasali za zapadnoukrajinsku soluciju.

Odeska oblast. U prvom krugu Janukovič je u Odeskoj oblasti dobio 51,12%, a Simonenko blizu 3%. Tigipko je osvojio čak 21%, a Timošenkova svega 10%. Jacenjuk je dobio 3,8%.

U drugom krugu Janukovič je u Odeskoj oblasti dobio čak 74,14%, a Timošenkova 19,5%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 1,65%, a u drugom čak 4,61%. Janukovič je i u Odeskoj oblasti uspeo u drugom krugu da dobije najveći deo Tigipkovih pristalica.

Krimska autonomna republika. U prvom krugu Janukovič je u Krimskoj autonomnoj republici dobio preko 61% glasova, a Simonenko 4,5%. Tigipko je dobio blizu 11%, a Timošenkova blizu 12%. Jacenjuk je dobio 2,5%, a Juščenko oko 1%.

U drugom krugu Janukovič je dobio čak 78,24%, a Timošenkova 17,3%. Protiv svih su glasali u prvom krugu 1,8%, a u drugom 3,2%. Rezultati u drugom krugu na Krimu pokazuju da je Timošenkova dobila podršku uglavnom samo glasača predstavnika zapadnoukrajinske varijante iz prvog kruga.

Sevastopolj grad sa posebnim statusom. U prvom krugu Janukovič je dobio 58%, a Simonenko oko 10%, Bogoslovska 2%. Tigipko je dobio 15%, Timošenkova 6,5%. Za Jacenjuka je glasalo blizu 2%, a za Juščenka 0,7%.

U drugom krugu Janukovič je dobio 84,3%, a Timošenkova 10%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 2,4%, a u drugom 4,3%. I u ovoj oblasti Timošenkova sem glasača zapadnoukrajinskog koncepta nije uspela da privuče veći broj birača drugih kandidata iz prvog kruga.

Hersonska oblast. U prvom krugu Janukovič je dobio 40,37%, Simonenko oko 8%, što znači da je proruska opcija dobila oko polovine svih izašlih. Tigipko je dobio 15,5%, a Timošenkova 19,3%. Jacenjuk je osvojio blizu 6%, a Juščenko 1,8%.

U drugom krugu Janukovič je osvojio oko 60%, a Timošenkova 33,7%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo oko 2,4%, a u drugom krugu čak 5%. U Hersonskoj oblasti pobeda Janukoviča je nešto manje izražena nego u drugim oblastima jugoistočne polovine Ukrajine, ali je i dalje visoka, gotovo duplo više glasova je osvojio u odnosu na Timošenkovu (60% prema 33,7%).

Dnjepropetrovska oblast. U prvom krugu Janukovič je dobio 41,67%, a Simonenko 4,65%. Tigipko je dobio 22,48%, a Timošenkova 14,7%. Jacenjuk je osvojio 6,5%, a Juščenko 1,2%.

U drugom krugu Janukovič je dobio 62,7%, a Timošenkova 29%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 2,4%, a u drugom krugu čak 6,75%. Rezultati u Dnjepropetrovskoj oblasti su slični onima u Hersonskoj, odnosno tek nešto ubedljivija pobeda proruske opcije, ali i to uz više nego duplo osvojenih glasova u odnosu na Timošenkovu.

Litvin kao predstavnik samog političkog centra, i koga bismo uslovno mogli svrstati blizu Tigipka, osvojio je ukupno gledano skroman rezultat na izborima u prvom krugu sa svega oko 3% biračkog tela na nivou čitave zemlje. Međutim, to je približno rejtingu njegovog političkog bloka na čijem je on čelu i koji je upravo na svom prvom i jedinom do sada izlasku na parlamentarne izbore septembra 2007. jedva prešao cenzus i ušao u parlament što je realno za njega veliki uspeh. Litvin je ovaj put ostvario skroman rezultat u istočnoj Ukrajini, kao i u Galiciji, dok je u centralnim delovima zemlje, najvećem delu zapadne Ukrajine i Zakarpatju, te u zapadnom delu crnomorskog primorja ostvario tek nešto povoljniji rezultat. U jugoistočnoj polovini Ukrajine u napred analiziranim oblastima postigao je sledeći rezulat: Luganska oblast – 0,6%, Donjecka oblast oblast – 0,57%, Harkovska oblast – 1,3%, Zaporožka oblast – 1,2%, Hersonska oblast – 2,2%, Krimska autonomna republika – 1,2%, Sevastopolj – 1,5%, Mikolajevska oblast – 2,8%, Odeska oblast – 2,6%, Dnjepropetrovska oblast – 1,4%. Iako Tigipko i Litvin imaju slične političke programe i pripadaju političkom centru, Tigipko je dobio nesrazmerno više glasova u čitavoj zemlji, a u samoj istočnoj polovini je postigao povoljniji rezultat nego u ostalim delovima zemlje. Litvin je nasuprot tome, u istočnim oblastima postigao nešto slabiji rezultat nego u većem delu ostalih oblasti.

Iz svega ovoga vidimo da je u jugoistočnoj polovini Ukrajine proruska opcija ubedljivo pobedila u oba kruga, sa apsolutnom većinom. Za Timošenkovu su u drugom krugu glasali uglavnom birači koji su u prvom krugu dali podršku zapadnoukrajinskom konceptu, dok su birači centra (Tigipko i Litvin) u većem delu podržali Janukoviča, što je u celini njemu donelo prilično ubedljivu razliku u odnosu na konkurentikinju. Ovi izbori su potvrdili već ranije zapaženu konstataciju o apsolutnoj većini proruskog biračkog tela u ovom delu zemlje.

Oblasti severoistočno od Dnjepra

Podela u Ukrajini na dominantno istočnoukrajinsko i zapadnoukrajinsko političko opredeljenje približno je išla tokom Dnjepra. Odstupanje od ovako bukvalnog razgraničenja dva politička pola Ukrajine ima svoje odstupanje na jugozapadu gde je čitavo crnomorsko priobalje ili administrativne oblasti Mikolajevska, Hersona i Odese potpada u potpunosti proruskom ili istočnoukrajinskom opredeljenju. Nasuprot tome, istočno od Dnjepra, u krajnjem severoistočnom delu Ukrajine tri administrativne oblasti su većinski naklonjene poslednjih godina zapadnoukrajinskom političkom polu. To su Černigovska, Sumi i Poltavska oblast. Istina ovde dominacija zapadnoukrajinskog političkog pola nije izrazita, što se naročito odnosi na Poltavsku i u nešto manjoj meri na oblast Sumi. Čak i u Černigovskoj oblasti koja je najviše u procentima posmatrano opredeljena ka zapadnoukrajinskom konceptu, istočnoukrajinski pol ima između jedne trećine i 40% opredeljenih, dok je taj odnos u oblastima Sumi i Poltava još tešnji. U praksi čak i u okviru samih oblasti Poltava i Sumi postoje određeni rejoni sa izrazitom brojčanom prednošću jednog ili drugog političkog opredeljenja. Glasanje na ovim predsedničkim izborima, a to važi posebno za drugi krug, nije do kraja pouzdan reper podele na dva politička pola u ove tri oblasti. Razlog bismo mogli tražiti u činjenici da je Viktor Janukovič sa jedne strane izraziti predstavnik proruskog političkog opredeljenja, bar u širem javnom mnjenju Ukrajine, dok je sa druge strane Timošenkova umereni predstavnik zapadnoukrajinske opcije, koja ima dosta uticaja i kod srednjih regiona i do kraja neopredeljenih pojedinaca. Tako je jedan deo biračkog tela, naročito u centralnim regijama, gde na neki način spadaju i ove tri oblasti, u Timošenkovoj video političara koji nije karakterističan predstavnik zapadnoukrajinskog koncepta pa joj je eventualno dao glas. Dakle, mišljenja smo da je umesto Timošenkove bio neki izraženiji predstavnik zapadnoukrajinskog koncepta, da bi deo inače neopredeljenih političkih glasača a koji su glasali sada za Timošenkovu, radije glasao protiv svih ili čak ne bi ni izašao na glasanje. Sa druge strane, na nivou čitave zemlje, usled izrazito visokog odziva glasača na izborima u zapadnoukrajinskim regijama, posebno Galiciji (procentualno nešto većim od onih na istoku) glasači zapadnoukrajinskog koncepta su se visoko motivisali da izađu na izbore i u drugom krugu  glasaju za Timošenkovu (zapravo su glasali prevashodno protiv Janukoviča, a nju su često tretirali «kao manje zlo»).

Černigovska oblast. Janukovič je u prvom krugu dobio 19,5%, a Simonenko 4,4%. Jacenjuk je dobio 5,5%, Juščenko 2,1%, a Timošenkova čak 42,7%. Tigipko je u ovoj oblasti osvojio 13,3%, a Litvin 3,1%. Dakle, u prvom krugu proruska opcija osvaja blizu 25%, zapadnoukrajinska je izražena oko 8% (Jacenjuk, Juščenko, Tjaginbuk), a umerena zapadnoukrajinska (Timošenkova) 42,7%, centar (Tigipko i Litvin) nešto preko 16%.

U drugom krugu Timošenkova je dobila 63,6%, a Janukovič 31%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 2,5%, a u drugom 4,2%. Načelno Timošenkova je u drugom krugu dobila najveći deo biračkog tela zapadnoukrajinske opcije i približno polovinu onih koji su prethodno glasali za politički centar. Sa druge strane, Janukovič je uz Simonenkove glasove uspeo da dobije i oko polovine birača centra (Tigipka i Litvina).

Sumska oblast. U prvom krugu Janukovič je dobio 18,6%, a Simonenko 6%. Jacenjuk je osvojio 7%, a Juščenko 4,3%, dok je Timošenkova trijumfovala sa čak 36,78%. Tigipko je dobio 14,5%, a Litvin 3,9%. Dakle, u prvom krugu proruska opcija je dobila oko 25%, izražena zapadnoukrajinska oko 12%, umerena zapadnoukrajinska (Timošenkova) oko 37%, a centar oko 18,5%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila 62,89%, a Janukovič 30,4%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 2,7%, a u drugom 5,3%. U ovoj oblasti u kojoj istočnoukrajinska opcija ima inače nešto bolji rezultat nego u Černigovskoj, Timošenkova je uspela da mobiliše najveći deo birača ne samo zapadnoukrajinske opcije, već i centra i da ostvari odličan rezultat od čak 62,89%, dok je Janukovič pored Simonenkovih glasova uspeo da uzme tek manji deo birača (do jedne četvrtine) koji su u prvom krugu podržali centar.

U Poltavskoj oblasti u prvom krugu Janukovič je dobio 25,27%, a Simonenko 4,85%. Timošenkova je dobila relativnu većinu sa 32%, Jacenjuk je dobio 9%, a Juščenko 3%. Tigipko je osvojio 12,2%, a Litvin 3,7%. To znači da je proruska opcija dobila u prvom krugu oko 31% glasača, zapadnoukrajinska izražena oko 13%, Timošenkova 32%, a centar oko 16%.

U drugom krugu Timošenkova je dobila 54,2%, a Janukovič 39%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 3,1, a u drugom krugu 5,75% birača. Dakle, Timošenkova je u drugom krugu pored glasača zapadnoukrajinskog koncepta dobila i oko polovine centra. Sa druge strane, Janukovič je pored Simonenkovih glasova dobio i oko polovinu koja je glasala za politički centar u prvom krugu.

Zapadna Ukrajina – umerena (bez Galicije, Volinije i Zakarpatja)

Ovaj deo zemlje čine sledeće oblasti: Kijevska, Kirovogradska, Čerkeska, Žitomirska, Vinica, Hmeljnicka, Černovecka i grad Kijev.

Kijevka oblast. U prvom krugu Timošenkova je dobila 42,3%, Jacenjuk 8,8%, Juščenko 3%. Janukovič je osvojio 15,45%, a Simonenko 2%. Tigipko je dobio 19%, a Litvin 2%. Dakle, zapadnoukrajinska izražena opcija je dobila oko 13%, zapadnoukrajinska umerena oko 43%, proruska 18%, a centar oko 21%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila 69,7%, a Janukovič 23,6%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 2,9%, a u drugom 5,1%. Dakle, Janukovič je uspeo u drugom krugu da postigne loš rezultat, a Timošenkova veoma dobar. Naime ona je ne samo dobila glasove zapadnoukrajinskog koncepta, već i više od tri četvrtine onih koji su u prvom krugu glasali za centar.

Hmeljnickova oblast. U prvom krugu Timošenkova je dobila 40% a Janukovič 15,23%, Juščenko 3,2%, Jacenjuk 11,5%, Simonenko 2,8%, – Tigipko je dobio 13,2%, a Litvin 4,5%. Na osnovu ovoga zapadnoukrajinska naglašena opcija je dobila oko 19–20%, zapadnoukrajinska umerena 40%, proruska 19%, a centar oko 18%.

U drugom krugu Timošenkova je dobila oko 70%, a Janukovič 25%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo oko 2%, a u drugom 3,8%. Timošenkova je u drugom krugu osvojila ne samo većinu glasova zapadnoukrajinskog koncepta nego i više od polovine političkog centra.

U administraciji samog grada Kijeva, kao posebnoj oblasti (slično poziciji grada Sevastopolja), u prvom krugu Timošenkova je osvojila 35,74%, Janukovič oko 16%, Jacenjuk 8,7%, Juščenko 3,8%, Simonenko 2,5%. U političkom centru Tigipko je osvojio 19%, Litvin 2,5%. Zapadnoukrajinska naglašena opcija je dobila oko 13%, zapadnoukrajinska umerena oko 36%, proruska oko 19%, politički centar 22%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila 65,34%, a Janukovič 25,72%. U prvom krugu protiv svih je glasalo 4%, a u drugom čak 8%. U drugom krugu Timošenkova je dobila ne samo glasove zapadnoukrajinske opcije, već i gotovo tri četvrtine koje je dobio politički centar.

Čerkeska oblast. Timošenkova je u prvom krugu osvojila 41%, a Janukovič 17%, Simonenko 3,5%. Jacenjuk je dobio 7%, Juščenko 3,4%. Tigipko je dobio 13%, Litvin 3,7%. Zapadnoukrajinska naglašena opcija je osvojila oko 11%, zapadnoukrajinska umerena 41%, proruska oko 21%, politički centar oko 17%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila 65%, a Janukovič 28,84%. Protiv svih je glasalo u prvom krugu 2,5%, a u drugom 4,5%. U ovoj oblasti Janukovič je uspeo da osvoji u drugom krugu oko polovinu glasova političkog centra, što mu je donelo manje ubedljiv poraz nego u nekim drugim oblastima zapadne Ukrajine. Čerkeska oblast se nalazi na granici prema jugoistočnoj polovini zemlje, i neki njeni delovi na istoku su većinski istočnoukrajinski opredeljeni.

Kirovogradska oblast. Po mnogo čemu je specifična u odnosu na druge oblasti zapadne Ukrajine. Dakle već smo konstatovali da je ukrajinski jugoistok, napred već analiziranog proruskog dela zemlje, zapravo, jedna kompaktna geopolitička celina u koju spadaju oblasti Luganska, Donjecka, Zaporoška, Harkovska, Hersonska, Odeska, Mikolajevska, Dnjepropetrovska, autonomna republika Krim i administrativna oblast grada Sevastopolja. Naime, Kirovogradska oblast se nalazi na granici između proruskog dela zemlje i zapadne Ukrajine. Iako brojčano zapadnoukrajinska koncepcija ima više pristalica na nivou čitave Kirovgradske oblasti pojedini njeni delovi na jugu i istoku, odnosno na zapadu i severu su većinski orjentisani ka jednoj ili drugoj opciji. U drugim zapadnoukrajinskim oblastima (osim Zakarpatja koje je zbog Rusina poseban slučaj) proruska opcija je zabeležila ubedljivije poraze. Slično Kirovogradskoj oblasti koja je zapadno od Dnjepra, ali u geografskom dodiru sa crnomorskim priobaljem koje je većinski prorusko (konkretno oblasti Odese, Hersona i Mikolajevska) i tri oblasti koje smo prethodno analizirali koje su istočno od Dnjepra, a sa većinskom podrškom zapadnoukrajinskom konceptu gde postoji tek tesna većina te opcije i čak teritorijalna podela u okviru samih oblasti na manja područja koja su opredeljena ka jednom ili drugom konceptu (posebno izraženo u oblastima Sumi i Poltavskoj, a manje u Černigovskoj).

Kirovogradska oblast. U prvom krugu Timošenkova je dobila 34,58%, Janukovič 26,71%. Jacenjuk 5,8%, Juščenko 1,6%, Tigipko 14,5% i Litvin 4,4%, Simonenko 4,5%. Zapadnoukrajinska naglašena opcija je osvojila oko 8%, zapadnoukrajinska umerena oko 35%, proruska oko 32%, politički centar 19%.

U drugom krugu Timošenkova je dobila 54,66%, Janukovič 39,61%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 2,4, a u drugom 4,5%. Na osnovu toga Timošenkova je u drugom krugu dobila glasove zapadnoukrajinskog koncepta. Birači političkog centra iz prvog kruga su se opredelili za nju tek u nešto većem broju nego za Janukoviča.

Černivecka oblast. U prvom krugu Timošenkova je dobila 32%, a Janukovič 19%, isto koliko i Jacenjuk, Juščenko 8%, Tigipko 8,8%, Simonenko 1,4%. Zapadnoukrajinska naglašena opcija je osvojila oko 29%, zapadnoukrajinska umerena 32%, proruska oko 20%, politički centar oko 13%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila 66,4%, a Janukovič 27,6. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 2%, a u drugom 4%. Janukovič je u drugom krugu osvojio oko polovine glasova političkog centra. Specifičnost ove oblasti je visok udeo nacionalih manjina, pre svega Rumuna.

Žitomirska oblast. U prvom krugu Timošenkova je osvojila 32,6%, Janukovič 24,3%, Jacenjuk 8%, Juščenko 2,8%, Simonenko 3,5%, Tigipko 13,5% i Litvin 7%. Zapadnoukrajinska naglašena opcija je dakle osvojila oko 12%, zapadnoukrajinska umerena 33%, proruska oko 28%, politički centar oko 21%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila 57,5%, a Janukovič 36,7%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 2%, a u drugom 4,5%. Birači iz prvog kruga političkog centra su približno po pola glasali za Timošenkovu i Janukoviča.

Vinicka oblast. U prvom krugu je za Timošenkovu glasalo 46,9%, Janukoviča 15%, Jacenjuka 9,5%, Juščenka 2,8%, Tigipka 11,2%, Litvina 2,6%, Simonenka 3,1%. Zapadnoukrajinska naglašena opcija je osvojila oko 15%, zapadnoukrajinska umerena 47%, proruska oko 18%, politički centar oko 15%.

U drugom krugu Timošenkova je dobila 71%, a Janukovič 24,3%. Protiv svih je u prvom krugu glasalo 2,3%, a u drugom 3,3%. Janukovič je u drugom krugu uspeo da uzme tek nešto više od trećine birača koji su u prvom krugu glasali za politički centar.

Zaključno viđenje zapadne (umerene ili geografski posmatrano «srednjeg zapada») Ukrajine je dominacija Timošenkove, slabiji uticaj predstavnika naglašene zapadnoukrajinske opcije i snažan uticaj proruske opcije. Proruska opcija u ovim oblastima osvaja prosečno između 24 i 37% biračkog tela, izražena zapadnoukrajinska (Jacenjuk, Juščenko i Tjaginbuk) 10 do 15%, izvestan uticaj ima centar, a relativnu većinu dobija Timošenkova, koja je u drugom krugu (kada je bilo izjašnjavanje samo u odnosu na nju i Janukoviča), bila redovno apsolutna većina.

U graničnim oblastima prema jugoistočnoj polovini zemlje postoji često unutrašnja podela po rejonima na većinsku jednu ili drugu opciju. U Kijevu i Kijevskoj oblasti proruski uticaj je nešto manji nego u nekim još zapadnijim oblastima, poput recimo Žitomirske. To se možda može tumačiti i ekskluzivitetom prestonice koja je svoje političko opredeljenje vezala i za sopstveni identitet glavnog grada, ekonomskog, kulturnog i političkog centra velike države i pokušaja stvaranja sveukrajinskog identiteta čiji je Timošenkova karakterističan politički predstavnik. Stoga će Janukovič imati veliki zadatak kao novoizabrani predsednik Ukrajine da se upravo u Kijevu izbori za podršku i promenu slike lokalnog javnog mnjenja o sebi kao lideru samo proruskog dela zemlje. U tom pravcu veliku prepreku će predstavljati kijevski mediji koji mu do sada, nisu bili posebno naklonjeni.

Zapadna Ukrajina (Galicija, Volinija i Zakarpatje)

Ovu geografsku celinu najzapadnijeg dela Ukrajine čini šest oblasti, i to Lavovska, Ivano–Frankovska i Ternipoljska (ove tri oblasti čine istorijsku Galiciju), zatim Voljinska i Rovno oblasti (ove dve oblasti čine istorijsku Voliniju) i Zakarpatska oblast (koja predstavlja posebnu kulturno–istorijsku celinu u kojoj dominiraju Rusini).

Lavovska oblast. U prvom krugu u njoj je Timošenkova dobila 34,7%, Janukovič 5,67%, Juščenko čak 31%, Jacenjuk 11%, Tigipko 4,3%, Litvin 1%, približno koliko je dobio i Simonenko (recimo od njih – Litvina i Simonenka daleko je bolje prošao u čitavoj Galiciji ultranacionalista Tjaginbuk, koji je na razini čitave Ukrajine dobio u prvom krugu samo 1,4 %, a najbolji rezultat postigao upravo u tri administrativne oblasti koje čine Galiciju). Dakle, svega oko 7% za prorusku opciju, centar je dobio svega oko 6%, a sve ostalo Timošenkova i naglašena zapadnoukrajinska opcija. Sama Timošenkova je dobila oko 35%, a zapadnoukrajinske naglašene opcije čak oko 50%.

U drugom krugu Timošenkova je trijumfovala u ovoj oblasti sa 86,2%, a Janukovič je dobio svega 8,6%, uz 4% protiv svih (u prvom krugu je protiv svih bilo 1,8%). Dakle, Janukovič je uspeo dobiti samo oko polovinu birača koji su u prvom krugu glasali za politički centar. Činjenica da je Timošekova dobila čak 86,2% govori o njenoj ubedljivoj pobedi, koja je uspela i da motiviše visoku izlaznost birača u Galiciji, koja je ponovo bila najviša u celoj Ukrajini. Ako znamo da Timošenkova nije prioritet birača Galicije utoliko je podvig tako velike izlaznosti ovog dela Ukrajine kolosalan.

Ivano-Frankovska oblast. U prvom krugu Timošenkova je dobila oko 39%, a Janukovič oko 5%. Juščenko je osvojio 25%, Jacenjuk oko 14%, Tigipko oko 4%, a Litvin 1%.

U drugom krugu Timošenkova je osvojila oko 89%, a Janukovič 7% uz 2,8% protiv svih (u prvom krugu 1,8% protiv svih). Slično Lavovskoj oblasti više nego ubedljiva nadmoć zapadnoukrajinske koncepcije i mršav rezultat za Janukoviča.

Ternopoljska oblast. U prvom krugu Timošenkvoa je dobila 35,6%, Janukovič 9,8%, Juščenko 26%, Jacenjuk oko 10%, Tigipko 5% i Litvin 1,5%.

U drugom krugu katastrofalan poraz Janukoviča sa svega oko 8% dobijenih glasova, a Timošenkova je osvojila čak 88% uz 2,8 % protiv svih (u prvom krugu 1,8%).

Dakle, opšta karakteristika tri oblasti koje čine Galiciju – Lavovska, Ivano-Frankovska i Ternopoljska je izvanredan rezultat Juščenka (od 25 do 31%) koji je na nivou ostatka Ukrajine osvajao svega nekoliko procenata glasova, a na istoku i jugu često i oko 1%. U isto vreme, Timošenkova je imala relativnu većinu, sa tek nešto većim brojem glasova u prvom krugu u odnosu na Juščenka. Janukovič i proruska opcija je ovde dobijala najmanji udeo u čitavoj Ukrajini u prvom krugu svega oko 5%. Interesantno je da je i u drugom krugu Janukovič uspeo da osvoji tek oko 8 do 9% izašlih birača, a Timošenkova celokupan ostatak od tek nešto manje od 90% (između 86 i 89%). Politički centar, Tigipko i Litvin je uspeo da dobije tek oko 5 do 6%, što je njihov najslabiji rezultat u čitavoj zemlji kada su u pitanju ovi izbori.

Volinska oblast. U prvom krugu Timošenkova je osvojila 53,78%, Janukovič 9,6%, Juščenko svega 4,5%, Jacenjuk 5,4%, Tigipko 10%, Litvin 4,2%. Dok je Simonenko u oblastima Galicije osvajao od 0,5 do 0,7%, ovde u Voliniji je dobio 2,3%.

U drugom krugu pobedila je Timošenkova sa 81,85%, a Janukovič je dobio svega 14%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 1,7%, a u drugom 3,11%.

Ravenska oblast. U prvom krugu Timošenkova je dobila 43,85%, Janukovič 12,5%, Juščenko 7%, Jacenjuk 7%, Tigipko 10,7%, Litvin 7%, Simonenko 1,8%.

U drugom krugu Timošenkova je dobila 76,2%, a Janukovič 18,91%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 2,19, a u drugom 3,65%.

Ako analiziramo rezultate Volinskog kraja i njegove dve oblasti Volinske i Ravenske, rezultati su slični kao u Galiciji, mada manje izraženi. To se naročito odnosi na daleko slabiji rezultat Juščenka koji je ovde sličan onom koji je dobio Jacenjuk (u Galiciji je Juščenko imao u proseku preko dva puta više glasova od Jacenjuka, koji je opet u ostalim delovima Ukrajine postigao povoljniji rezultat od odlazećeg predsednika). Izvesna distanca koju Jacenjuk ima u odnosu na nacizam i njegovo jevrejsko poreklo, možda je mogla da izazove dodatnu barijeru kod dela birača Galicije, koji veličaju nacističke «heroje« iz Drugog svetskog rata (tokom Drugog svetskog rata veliki broj Galičnika je učestvovao kao dobrovoljci u nacističkim redovima, uključujući i SS diviziju «Galicija»). U tom pravcu je predsednički kandidat ultradesničar Tjaginbuk, koji se oslanja ideološki na nacističku prošlost, upravo u Galiciji osvojio nesrazmerno više glasova nego u ostalim delovima zemlje. Janukovič je ovde prošao nešto bolje nego u tri oblasti Galicije. To se u prvom krugu odnosi i na politički centar, koji je dobio od 15 do 20% izašlih birača, što je višestruko povoljniji rezultat nego u Galiciji.

Najzad, zbog specifičnosti Rusina kao posebne etno–nacionalne grupacije u Ukrajini koji dominiraju Zakarpatskom oblašću, ovde su rezultati redovno bitno drukčiji ne samo od susedne Galicije i Volinije, već i od čitave zapadne Ukrajine. U Zakarpatskoj oblasti u prvom krugu najviše glasova je dobio Janukovič 29,65%, Timošenkova 26,2%, Jacenjuk 10%, Juščenko 6%, Tigipko 10%, Litvin 3,2%, Simonenko 1%.

Međutim, u drugom krugu Timošenkova je pobedila u ovoj oblasti sa 51,66%, a Janukovič je dobio 41,55%. Protiv svih je u prvom krugu bilo 2,58%, a u drugom čak 4,46% izašlih birača. Otuda ova oblast više podseća na one prelazne između zapadne i istočne polovine zemlje, nego na zapadnu Ukrajinu, što je posledica rusinskog identiteta.

Ukupno posmatrano najzapadniji deo Ukrajine je snažna tvrđava ideje o samostalnoj državi, što je na neki način i većinska ideja ostatka zapadnog dela zemlje. Međutim, za razliku od prostora između Dnjepra i Galicije, upravo ovaj najzapadniji deo zemlje neguje i snažan naboj distance i čak animozitet prema svakom obliku zajedništva sa Rusijom (izuzetak je zbog Rusina Zakarpatska oblast). Imajući nasuprot tome većinsko raspoloženja ka zajedništvu sa Rusijom jugoistočne polovine zemlje, to u isto vreme predstavlja overu raspolućenosti zemlje – političku i čak civilizacijsku (da parafraziramo po tom pitanju Hantingtona iz njegovog znamenitog dela «Sukob civilizacija», deo posvećen Ukrajini).

Upravo rezultati glasanja za predsednika Ukrajine gde je nakon dva kruga glasanja izabran Janukovič, pokazuju po ko zna koji put, činjenicu o oštro zacrtanim podelama zemlje na regionalne celine od kojih se izdvajaju ukupno posmatramo tri. Jugoistočna polovina zemlje, koju čini deset administrativnih celina (osam oblasti, autonomna republika Krim i grad sa posebnim statusom Sevastopolj), je ogromnom većinom proruski opredeljena. Drugu celinu predstavlja zapadna Ukrajina (bez Galicije, Volinije i Zakarpatja na krajnjem zapadu zemlje). Ova oblast je stabilnom većinom (ali ni izbliza tako ubedljivom kao što je to slučaj sa krajnjim zapadom zemlje) okrenuta samostalnoj državi, koja bi po mogućnosti imala u spoljnopolitičkoj relaciji dobre odnose sa Rusijom i čak neki vid integracija sa njom i postsovjetskim prostorom, paralelno sa onim na zapadu ka EU, čime ne bi suštinski bio ugrožen integritet zemlje. U unutrašnjoj politici postoji spremost da se jugoistočnoj polovini zemlje izađe u susret po većem broju pitanja što opet ne bi smelo da ugrozi celovitost i integritet državne celine. Treću celinu predstavlja krajnji zapad zemlje gde je dominantna težnja ka jednoobraznosti i centralističkom načinu uređenja države po modelu zapadnoukrajinskog identiteta i potiskivanja ruskog identiteta u južnim i istočnim oblastima. U spoljnoj politici se zastupa okrenutost zapadu i distanca (u onoj meri koliko je to uopšte moguće) prema Rusiji i postsovjetskom prostoru.

Neprikosnoveni favorit jugoistočne polovine zemlje je Partija regiona i personalno kao političar Janukovič uz izvestan uticaj i Simonenka. Kada je u pitanju središnja i delovi zapadne Ukrajine koje smo ovde analizirali tu je do sada najuticajnija Timošenkova i njen politički blok – Blok Julije Timošenko. Kada je u pitanju krajnji zapad zemlje tu je favorit bila koalicija Naša Ukrajina–Narodna samoodbrana, a personalno Juščenko, a u poslednje vreme izvestan uticaj ima i Jacenjuk. Velika prednost Janukoviča i Partije regiona je što oni i u oblastima gde ne dominiraju apsolutno, imaju snažnu organizaciju i podršku značajnog dela biračkog tela. Nasuprot tome, jugoistočna polovina zemlje sa deset administrativnih oblasti je neosvojiva tvrđava u kojoj dominira isključivo proruska opcija, čiji je najjači predstavnik upravo partija regiona i personalno Viktor Janukovič. Oslonac na proruski identitet, pravoslavnu crkvu, antifašističku borbu iz novije istorije, podrška radnika velikih industrijskih giganata, imidž zapaženog privrednika, sve to se pokazalo veoma važnim i na kraju presudnim da Viktor Janukovič u ukupnom bilansu postane pobednik i novi predsednik Ukrajine, a njegova stranka i dalje ubedljivo najjača na nivou čitave zemlje.

Svakako da će Janukovič i Partija regiona biti visoko motivisani da se što pre formira vlada, (što bi moglo da uključi i nove izbore ukoliko se ne nađe zajednički jezik sa Litvinom ili Juščenkom), u kojoj bi Partija regiona imala dominantu ulogu. Pri tome, samo personalno rešenje novog premijera i nije toliko najbitnije, mada nije isključeno da to bude neko i van Partije regiona, poput Tigipka ili čak Jacenjuka. U svakom slučaju, lokalni izbori su već u maju kao novi test odnosa snaga u zemlji. Da li će doći i do novih prevremenih parlamentarnih izbora zavisi od uspeha napora Janukoviča i Partije regiona da već sad i bez novih izbora formiraju vladu sa nekim od postojećih partija u parlamentu (vrhovnoj radi). Komunisti na čijem je čelu Simonenko su apriorno spremni da podrže Partiju regiona, ali za većinsku vladu nedostaje još nekoliko mandata, pa je stoga potrebno da u nju uđu i Blok Litvina ili Naša Ukrajina Viktora Juščenka. Ukoliko se sporazum ne napravi ubrzo verovatni su prevremeni parlamentarni izbori, koje žarko priželjkuju dva političara koji su upravo formirali svoje stranke i postigli solidan rezultat u prvom krugu predsedničkih izbora 17. januara – Tigipko i Jacenjuk. Partija regiona u koaliciji  sa bilo kojim od njih (uz kaparisane komuniste) može komotno da formira buduću vladu. Stoga se posebno Tigipko, koji je za razliku od Jacenjuka programski blizak sa «regionima» često apostrofira kao potencijalni predsednik vlade koja bi se formirala nakon sledećih izbora.

Jedno ostaje nesporno, pobedom na predsedničkim izborima 2010. Viktor Janukovič i Partija regiona su istakli svoju poziciju dominantnih subjekata u političkom životu Ukrajine, što predstavlja definitivni diskontinuitet sa ostacima politike tzv. Narandžaste revolucije u zemlji. Uprkos tome, velike razlike po političko–kulturnom opredeljenju u zemlji po regijama ostaju. Te razlike predsednički izbori 2010. ne samo da nisu umanjili, već su ih, a to pokazuje i ova naša analiza, istakli. Otuda su izazovi za novog predsednika Janukoviča i buduću vladu, bez obzira ko je bude formirao, veliki,  naročito ako se uzme u obzir privredni kolaps koji je nasleđen iz prethodnog perioda dominacije «narandžastih». Verovatno je i to jedan od važnih razloga zašto, bar do daljnjeg, bivši predsednik Juščenko i njegov narandžasti šal odlaze u istoriju. Sa druge strane uprkos nespornoj pobedi Janukoviča i velikoj vitalnosti i snazi Partije regiona, podeljenost zemlje po političkom-civilizacijskom određenju ostaje i ona se ne može zanemariti, ali je sigurno da bi se umešnom politikom traženja konsenzusa po važnim pitanjima i bitnim poboljšavanjem privredne situacije ove razlike mogle staviti u drugi plan.

Dakle, Viktor Janukovič čiji su milioni pristalica kroz (uspešnu) predizbornu kampanju nosili prepoznatiljivi plavi šal Partije regiona dobija šansu koju je dugo čekao – da vodi Ukrajinu kao predsednik države. On je 25. februara u Kijevu inagurisan za predsednika države dobivši tom prilikom nakon polaganja zakletve simbolički prateća znamenja – ukrašenu lentu i atamanski (kozački) buzdovan. Sada je potez na Janukoviču, koji je do sada više puta obavljao državnu funkciju predsednika vlade –premijera i to na jedan prilično uspešan način (bar kad je reč o privrednim rezultatima), da pokaže koliko je uspešan kao šef države.

Podaci o izborima su korišćeni iz ukrajinske štapme i sa sajtova:

www.unian.net

www.mycityua.com

www.glavport.net

www.novaya.com.ua

www.profil–ua.com

www.glavred.info

www.izvestia.com.ua

www.inozmi.glavred.info

www.ouch.kiev.ua

www.telekritika.ua

www.ua.ru

www.internews.us

www.city–tv.kiev.ua