Turski đavolji ples sa "Islamskom državom"

Desetog oktobra Turska se probudila sa najgorim pojedinačnim terorističkim napadom u svojoj istoriji. Dvostruki samoubilački bombaški napad u Ankari ubio je 97 i ranio blizu 250 ljudi, sa više od 60 ranjenih koji su na intenzivnoj nezi. Do sada niko nije preuzeo odgovornost, mada sve ukazuje na "Islamsku državu" – iste one džihadiste koje je turska islamistička vlada nekad pomogla logistički, u nadi da će time olakšati pad sirijskog predsednika Bašara Asada, i uspostavljanje islamske vlasti u Siriji.

Zapravo, napad ispred glavne železničke stanice u centru Ankare izgledao je kao verzija većih razmera napada od 20. jula u Suruču, malom gradu na granici Turske sa Sirijom. Tursko-kurdski bombaš samoubica, povezan sa Islamskom državom, ubio je 33 ljudi na prokurdskom mitingu u Suruču, i otvorio put za spiralu nasilja koja je od tada odnela stotine života. Žrtve među kurdskim borcima ostaju nepoznate. Od 20. Jula, više od 150 turskih policijaca i vojnika je ubijeno.

Sada se veruje da je jedan od dva počinioca bombaških napada u Ankari brat bombaša iz Suruča. Drugi osumnjičeni takođe navodno ima veze sa grupama džihadista.

Desetog oktobra hiljade mirovnih aktivista iz različitih nevladinih organizacija – većinom prokurdskih, sekularnih, levičarskih i protivnika vlade AKP – okupilo se ispred glavne železničke stanice u Ankari, u znak protesta zbog talasa nasilja koji je izazvao samoubilački bombaški napad od strane "Islamske države" u Suruču, u julu ove godine. Nikako nisu znali da će dvojica drugih džihadista pretvoriti „mirovni miting“ u pokolj. Uobičajena policijska pretresanja zbog oružja ili bombi, koja se rutinski sprovode pred svaki javni skup – izostavljena su ovaj put. Ministar unutrašnjih poslova Selami Altinok priznao je da pretresanja nisu vršena, ali je odbio da prihvati navode o nemarnosti.

Ubistvo skoro sto ljudi u terorističkom napadu je šokantno gde god da se desi, i ko god da ga izvršava. Ali, napad u Ankari teško da je bio potpuno iznenađenje. Ovaj autor je pomenuo barem nekoliko puta rezultate iz ankete iz avgusta 2014. godine, koja je utvrdila da 11,3% Turaka nije percipiralo "Islamsku državu" kao terorističku organizaciju. Jedanaest procenata ni na koji način nije marginalna pojava. Ako je „samo“ 11,3 % Turaka imalo tako velikodušno mišljenje o Islamskoj državi, to znači da je skoro devet miliona Turaka simpatisalo džihadiste. I samo 5% od tog broja znači vojsku od skoro 450 000 ljudi. Bombaši samoubice od 10. oktobra su najverovatnije samo dvojica iz te gomile od 450 000 ili već koliko ,,spavača“ unutar Turske.

Šokantno? Ne baš. U avgustu, tursko ministarstvo pravde je otkrilo da je samo 126 ljudi u turskim zatvorima optuženo da su članovi "Islamske države". U članku (iz avgusta, prim. prevodioca) na ovom sajtu upozorio sam da „stoga opasnost od napada `Islamske države` na turske gradove, najverovatnije proističe od njenih spavača unutar Turske“. "Islamska država" je nedavno objavila video u kojem obećava da će „osvojiti“ Istanbul kalifatskom vojskom:

„Uskoro, istokom Turske dominiraće ateistički PKK (kurdski militanti), a zapadom će dominirati krstaši. Oni će ubijati decu, silovati žene i porobiti vas. Narode turski, pre nego što ne bude suviše kasno, trebalo bi da ustaneš i boriš se protiv ovih ateista, krstaša i izdajnika. Takođe, trebalo bi da se pokaješ. Trebalo bi da osudiš demokratiju, sekularizam, zakone koje pišu ljudi, klanjanje grobovima i druga zla.“

Očigledno, narod Turske nije ustao i borio se protiv ovih ateista, krstaša i izdajnika. Zato je morao da bude ubijan od strane džihadista u samoubilačkim bombaškim napadima. Islamska država je obećala da će da napadne, i to je i učinila.

Brojka od 450 000 manje dvoje bombaša-samoubica i dalje je prevelika. Turski gradovi su nesigurni. Turski islamistički lideri izgledaju kao da su zapanjeni napadima od strane njihovih bivših drugova. Ne bi trebalo. Hteli su da sade tikve sa đavolom, da bi „islamizirali“ propalu sirijsku državu. Završilo se pokoljom. Moralo je.

Turski islamistički lideri, svojevremeno su se ponadali, da će trijumfalno da posete Damask, kada bude sunitski i islamistički, a ne šiitski i sekularan. Umesto toga, njihov nekadašnji džihadistički prijatelj pogodio ih je pravo u srce njihovog glavnog grada. Ali, Ankara ne izvlači pouke.

Premijer Ahmet Davutoglu, umesto nazivanja stvari pravim imenom, pominje još tri organizacije kao potencijalne krivce za napad. Pored Islamske države, rekao je on, ostali osumnjičeni su RKK, Revolucionarno-narodna oslobodilačka partija – Front (DHKP-C) i Marksističko-lenjinistička komunistička partija (MLKP).

Ove kurdske i ekstremno levičarske organizacije koje pominje Davutoglu veliki su neprijatelji džihadista, a ne prijatelji sa kojima bi ovi zajednički organizovali teroristički napad. Većina žrtava su bili simpatizeri kurdskih i levičarskih grupa. Ipak, četiri dana nakon bombaškog napada u Ankari, nakon što je policija već identifikovala dvojicu bombaša-samoubica kao turske spavače, povezane sa Islamskom državom, Davutoglu je ipak rekao da su napadači povezani i sa džihadistima "Islamske države" i sa kurdskim militantima.

Davutoglu još ne može da prihvati da su džihadisti jednostavno sami ubili ljude u masi, u dvostrukim bombaškim napadima.

Bombaški napadi u Ankari loš su završetak jednog dela dobrovoljnog plesa turskih islamista sa đavolom. Ples još nije gotov.

Autor je novinar turskog lista Hurijet dejli.

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.gatestoneinstitute.org/6698/turkey-islamic-state