Турски ђавољи плес са "Исламском државом"

Десетог октобра Турска се пробудила са најгорим појединачним терористичким нападом у својој историји. Двоструки самоубилачки бомбашки напад у Анкари убио је 97 и ранио близу 250 људи, са више од 60 рањених који су на интензивној нези. До сада нико није преузео одговорност, мада све указује на "Исламску државу" – исте оне џихадисте које је турска исламистичка влада некад помогла логистички, у нади да ће тиме олакшати пад сиријског председника Башарa Асада, и успостављање исламске власти у Сирији.

Заправо, напад испред главне железничке станице у центру Анкаре изгледао је као верзија већих размера напада од 20. јула у Суручу, малом граду на граници Турске са Сиријом. Турско-курдски бомбаш самоубица, повезан са Исламском државом, убио је 33 људи на прокурдском митингу у Суручу, и отворио пут за спиралу насиља која је од тада однела стотине живота. Жртве међу курдским борцима остају непознате. Од 20. Јула, више од 150 турских полицијаца и војника је убијено.

Сада се верује да је један од два починиоца бомбашких напада у Анкари брат бомбаша из Суруча. Други осумњичени такође наводно има везе са групама џихадиста.

Десетог октобра хиљаде мировних активиста из различитих невладиних организација – већином прокурдских, секуларних, левичарских и противника владе АКП – окупило се испред главне железничке станице у Анкари, у знак протеста због таласа насиља који је изазвао самоубилачки бомбашки напад од стране "Исламске државе" у Суручу, у јулу ове године. Никако нису знали да ће двојица других џихадиста претворити „мировни митинг“ у покољ. Уобичајена полицијска претресања због оружја или бомби, која се рутински спроводе пред сваки јавни скуп – изостављена су овај пут. Министар унутрашњих послова Селами Алтинок признао је да претресања нису вршена, али је одбио да прихвати наводе о немарности.

Убиство скоро сто људи у терористичком нападу је шокантно где год да се деси, и ко год да га извршава. Али, напад у Анкари тешко да је био потпуно изненађење. Овај аутор је поменуо барем неколико пута резултате из анкете из августа 2014. године, која је утврдила да 11,3% Турака није перципирало "Исламску државу" као терористичку организацију. Једанаест процената ни на који начин није маргинална појава. Ако је „само“ 11,3 % Турака имало тако великодушно мишљење о Исламској држави, то значи да је скоро девет милиона Турака симпатисало џихадисте. И само 5% од тог броја значи војску од скоро 450 000 људи. Бомбаши самоубице од 10. октобра су највероватније само двојица из те гомиле од 450 000 или већ колико ,,спавача“ унутар Турске.

Шокантно? Не баш. У августу, турско министарство правде је открило да је само 126 људи у турским затворима оптужено да су чланови "Исламске државе". У чланку (из августа, прим. преводиоца) на овом сајту упозорио сам да „стога опасност од напада `Исламске државе` на турске градове, највероватније проистиче од њених спавача унутар Турске“. "Исламска држава" је недавно објавила видео у којем обећава да ће „освојити“ Истанбул калифатском војском:

„Ускоро, истоком Турске доминираће атеистички ПКК (курдски милитанти), а западом ће доминирати крсташи. Они ће убијати децу, силовати жене и поробити вас. Народе турски, пре него што не буде сувише касно, требало би да устанеш и бориш се против ових атеиста, крсташа и издајника. Такође, требало би да се покајеш. Требало би да осудиш демократију, секуларизам, законе које пишу људи, клањање гробовима и друга зла.“

Очигледно, народ Турске није устао и борио се против ових атеиста, крсташа и издајника. Зато је морао да буде убијан од стране џихадиста у самоубилачким бомбашким нападима. Исламска држава је обећала да ће да нападне, и то је и учинила.

Бројка од 450 000 мање двоје бомбаша-самоубица и даље је превелика. Турски градови су несигурни. Турски исламистички лидери изгледају као да су запањени нападима од стране њихових бивших другова. Не би требало. Хтели су да саде тикве са ђаволом, да би „исламизирали“ пропалу сиријску државу. Завршило се покољом. Морало је.

Турски исламистички лидери, својевремено су се понадали, да ће тријумфално да посете Дамаск, када буде сунитски и исламистички, а не шиитски и секуларан. Уместо тога, њихов некадашњи џихадистички пријатељ погодио их је право у срце њиховог главног града. Али, Анкара не извлачи поуке.

Премијер Ахмет Давутоглу, уместо називања ствари правим именом, помиње још три организације као потенцијалне кривце за напад. Поред Исламске државе, рекао је он, остали осумњичени су РКК, Револуционарно-народна ослободилачка партија – Фронт (DHKP-C) и Марксистичко-лењинистичка комунистичка партија (MLKP).

Ове курдске и екстремно левичарске организације које помиње Давутоглу велики су непријатељи џихадиста, а не пријатељи са којима би ови заједнички организовали терористички напад. Већина жртава су били симпатизери курдских и левичарских група. Ипак, четири дана након бомбашког напада у Анкари, након што је полиција већ идентификовала двојицу бомбаша-самоубица као турске спаваче, повезане са Исламском државом, Давутоглу је ипак рекао да су нападачи повезани и са џихадистима "Исламске државе" и са курдским милитантима.

Давутоглу још не може да прихвати да су џихадисти једноставно сами убили људе у маси, у двоструким бомбашким нападима.

Бомбашки напади у Анкари лош су завршетак једног дела добровољног плеса турских исламиста са ђаволом. Плес још није готов.

Аутор је новинар турског листа Хуријет дејли.

Превео са енглеског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.gatestoneinstitute.org/6698/turkey-islamic-state