Da li će Kina vladati svetom?

Pre trideset godina Kina je imala malo uticaja na globalnu ekonomiju i izvan svojih granica, sa izuzetkom nekoliko zemalja sa kojima je imala bliske političke i vojne odnose. Danas je ta zemlja snažna ekonomska sila; svetska proizvođačka radionica, glavni svetski finansijer, vodeći investitor širom sveta, od Afrike do Latinske Amerike, i, sve više, glavni centar istraživanja i razvoja.

Kineska vlada poseduje zapanjujući nivo stranih rezervi – preko dva biliona dolara. Ne postoji kompanija u svetu koja ne oseća uticaj Kine, bilo kao jeftinog dobavljača, ili, što je još opasnije, opasnog konkurenta.

Kina je još uvek siromašna zemlja. Iako je prosečna zarada proteklih decenija ubrzano rasla, ona se još uvek kreće između jedne sedmine i jedne osmine nivoa rasta u Sjedinjenim Državama – niže neko u Turskoj ili Kolumbiji i ne mnogo više nego u El Salvadoru ili Egiptu. Iako se priobalna Kina i njene glavne metropole mogu pohvaliti ogromnim bogatstvom, velika prostranstva zapadne Kine i dalje su siromašna. Uprkos tome, predviđa se da će kineska ekonomija nadmašiti ekonomiju SAD tokom naredne dve decenije.

U međuvremenu, SAD, donedavno jedina ekonomska supersila, ostaje oslabljeni gigant, ponižen krupnim greškama na spoljnopolitičkom planu i teškom finansijskom krizom. Kredibilitet SAD nakon katastrofalne invazije na Irak nikada nije bio niži, bez obzira na opštu simpatiju koju uživa predsednik Barak Obama, a njihov ekonomski model ozbiljno je uzdrman. Nekada svemoćni dolar u milosti je Kine i zemalja bogatih naftom.

Sve nas to navodi da se zapitamo da li će Kina na kraju zameniti SAD kao svetski hegemon, koji postavlja i nameće pravila globalne ekonomije. U fascinantnoj novoj knjizi Kada Kina bude vladala svetom britanski naučnik i novinar Martin Žak (Martin Jacques) nedvosmisleno tvrdi: ako mislite da će se Kina glatko integrisati u liberalni, kapitalistički i demokratski svetski sistem, očekuje vas veliko iznenađenje. Ne samo da će Kina postati sledeća ekonomska velesila već će se i svetski poredak koji ona bude izgradila veoma razlikovati od poretka koji imamo pod američkim vođstvom.

Amerikanci i Evropljani olako pretpostavljaju da će Kina biti nalik njima kada se njena ekonomija razvije, a stanovništvo postane bogatije. To je iluzija, kaže Žak. Kinezi i njihova vlada drže se drugačijih koncepcija društva i državnog uređenja, koje je više zasnovano na zajednici nego na pojedincu, više centralizovano nego liberalno, više autoritarno nego demokratsko. Kina ima dve hiljade godina staru civilizaciju, iz koje može da crpi snagu. Ona se neće naprosto povinovati zapadnjačkim vrednostima i institucijama.

Svetski poredak u čijem će središtu biti Kina pre će odražavati kineske vrednosti nego zapadne, tvrdi Žak. Peking će zaseniti Njujork, juan će zameniti dolar, mandarinski će preuzeti ulogu engleskog, a deca će širom sveta učiti o putovanjima Čeng Hea duž istočne obale Afrike, pre nego o Vasku de Gami ili Kristoferu Kolumbu.

Nestaće evangelizam tržišta i demokratije. Mala je verovatnoća da će se Kina mešati u unutrašnje poslove suverenih država. Ali, zauzvrat će tražiti da manje, slabije zemlje eksplicitno priznaju njen primat (baš kao u starim tributarnim sistemima).

Međutim, pre nego što se išta od toga ostvari, Kina će morati da nastavi sa svojim ubrzanim ekonomskim rastom i održi društvenu koheziju i političko jedinstvo. Ništa od toga nije izvesno. Ispod moćnog ekonomskog pogona leže duboke tenzije, nejednakosti i podele koje bi lako mogle da osujete glatko napredovanje ka globalnoj hegemoniji. Tokom njene duge istorije, centrifugalne sile su često gurale Kinu u nered i dezintegraciju.

Stabilnost Kine u velikoj meri zavisi od sposobnosti njene vlade da za većinu stanovništva obezbedi stalne ekonomske dobitke. Kina je jedina zemlja na svetu u kojoj se smatra da je sve ispod 8 odsto godišnjeg rasta opasno zbog toga što bi moglo da dovede do socijalnih nemira. Ostatak sveta uglavnom samo sanja o tolikoj stopi rasta, što mnogo govori o krhkosti kineskog sistema.

U središtu te krhkosti leži autoritarna priroda političkog režima. Ona dozvoljava samo represiju kada se vlada suoči sa protestima i opozicijom izvan utvrđenih kanala.

Problem je u tome što će biti izuzetno teško održati rast koji je Kina imala prethodnih godina. Ekonomski rast Kine počiva na potcenjenoj valuti i ogromnom trgovinskom suficitu. To je neodrživo i pre ili kasnije dovešće do većeg sukoba sa SAD (i Evropom). Za tu dilemu nema lakog rešenja. Kina će verovatno morati da se zadovolji manjim rastom.

Ako Kina uspe da prevlada te prepreke i na kraju doista postane dominantna ekonomska sila, globalizacija će poprimiti kineske karakteristike. Demokratija i ljudska prava će onda verovatno izgubiti oreol globalnih normi. To je loša vest.

Dobra vest je to što će kineski globalni poredak pokazati veće uvažavanje za nacionalni suverenitet i više tolerancije za nacionalnu raznolikost. Biće više prostora za eksperimentisanje sa različitim ekonomskim modelima.

Preuzeto sa sajta Project Syndicate

(Prevod s engleskog Vesna Todorović)