Ćutanje američkih jastrebova o ukrajinskom nacizmu (2014)

 Među ključnim pitanjima o kojima se retko raspravlja u političko-medijskom establišmentu SAD je uloga „neofašističkog” faktora u kijevskoj „antiterorističkoj” ideologiji i vojnim operacijama. Putinov stav, barem donedavno – da je cela ukrajinska vlada „neofašistička hunta“ – je netačan. Mnogi članovi vladajuće koalicije i njene parlamentarne većine su ambiciozne demokrate evropskog tipa ili umereni nacionalisti. Ovo može važiti i za novoizabranog predsednika Ukrajine, oligarha Petra Porošenka, iako su njegove izjave i postupci posle inauguracije 7. juna postajali sve ekstremniji. Nazvao je borce u pobunjenim gradovima na istoku zemlje „životinjskim bandama“ i obećao da će stotinu njih biti ubijeno za jednog poginulog ukrajinskog vojnika, što je u suprotnosti sa predstavom o njemu kao pomirljivom političaru koja je stvorena u Briselu i Vašingtonu. Podjednako netačne su, međutim, tvrdnje američkih apologeta kijevske vlsti, uključujući neke akademike i liberalne intelektualce, da su ukrajinski neofašisti — ili možda kvazifašisti — samo uznemireni nacionalisti, „obični evropopulisti“, na koje ne treba obraćati pažnju jer nemaju dovoljno podrške u stanvništvu da bi bili značajni. Jedan ekspert Saveta za spoljne poslove čak je uveravao čitaoce Volstrit žurnala da su ovi ekstremisti „dobri momci“ Kijeva.

Nezavisni zapadni naučnici su dokumentovali fašističko poreklo, savremenu ideologiju i deklarativne simbole Svobode i njenog saputnika Desnog sektora. Oba pokreta veličaju ukrajinske nacističke saradnike u Drugom svetskom ratu kao inspirativne pretke

Nezavisni zapadni naučnici su dokumentovali fašističko poreklo, savremenu ideologiju i deklarativne simbole Svobode i njenog saputnika Desnog sektora. Oba pokreta veličaju ukrajinske nacističke saradnike u Drugom svetskom ratu kao inspirativne pretke. I jedni i drugi, da citiramo lidera Svobode Oleha Tjanjiboka, pozivaju na etnički čistu naciju očišćenu od „moskovsko-jevrejske mafije“ i „drugog ološa“, uključujući homoseksualce, feministkinje i političke levičare. Nije iznenađujuće da su fizički napadi na LGBT zajednicu u Kijevu sve češći, a vlasti su 5. jula zabranile paradu ponosa. Obe organizacije su pozdravile masakr u Odesi. Prema sajtu lidera Desnog sektora Dmitra Jaroša, to je bio „još jedan svetao dan u našoj nacionalnoj istoriji“. Poslanik Svobode je dodao: „Bravo, Odesa… Neka đavoli gore u paklu.” Ako je potrebno više dokaza, u decembru 2012. Evropski parlament je osudio Svobodine „rasističke, antisemitske i ksenofobične stavove (koji) su u suprotnosti sa osnovnim vrednostima i principima EU“. Svetski jevrejski kongres je 2013. proglasio Svobodu „neonacističkom“. Što je još gore, posmatrači se slažu da je Desni sektor još ekstremniji.

Obe organizacije su pozdravile masakr u Odesi. Prema sajtu lidera Desnog sektora Dmitra Jaroša, to je bio „još jedan svetao dan u našoj nacionalnoj istoriji“. Poslanik Svobode je dodao: „Bravo, Odesa… Neka đavoli gore u paklu.”

Izborni rezultati ne prikazuju stvarni snagu ovih orgnizacija.Ekstremistički lideri Tjanjibok i Jaroš zajedno su dobili manje od 2 procenta na predsedničkimizborima u maju. Ali, istoričari znaju da u traumatičnim vremenima, kada, da se podsetimo Jejtsa, „središte popušta“, mali, odlučni pokreti mogu da iskoriste trenutak, kao što su to učinili Lenjinovi boljševici i Hitlerovi nacisti. Zaista, Svoboda i Desni sektor već imaju moć i uticaj koji daleko prevazilazi njihov izborni rezultat. „Umereni“ u kijevskoj vladi koju podržavaju SAD, duguju svoj nasilni dolazak na vlast ovim grupama, a podržavaju ih i možda i zbog svoje lične bezbednosti. Svoboda i Desni sektor dobili su nekih pet do osam (u zavisnosti od promene partijske pripadnosti) najviših ministarskih pozicija , uključujući i one koje se odnose na nacionalnu bezbednost, vojsku,tužilaštvo i obrazovanje. Štaviše, prema istraživanju Pietra Shakariana, izvanrednog mladog diplomiranog studenta na Univerzitetu u Mičigenu, Svoboda je dobila pet guvernera, u oblastima koje čine oko 20 odsto zemlje. Tome treba dodati ulogu Desnog sektora u „antiterorističkoj operaciji“.

Zaista, izjednačavanje Putina sa Hitlerom, kao što su to učinili eminentni Amerikanci od Hilari Klinton i Zbignjeva Bžežinskog do DŽordža Vila, je još jedan primer kako naši pobornici novog haldnog rata bezobzirno nanose štetu nacionalnoj bezbednost SAD u vitalnim oblastima, gde je Putinova saradnja od suštinskog značaja

Dehumanizirajućeg etos fašizma je sve prisutniji. U decembru 2012., parlamentarni lider  Svobode je anatemisao američku glumicu rođenu u Ukrajini Milu Kunis kao „prljavu Jevrejku“. Od 2013, prokijevske mafije i milicije rutinski su ocrnjivale etničke Ruse kao insekte („Koloradske bube“, čije boje podsećaju na ornament svete Rusije). Dana 9. maja, na godišnjoj komemoraciji sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom, guverner jednog regiona pohvalio je Hitlera zbog njegovog„oslobođanja naroda“ u okupiranoj Ukrajini. Nedavno je premijer, Arsenij Jacenjuk, koga su postavile SAD , nazvao pobunjenike na jugoistoku „podljudima“. Njegov ministar odbrane je predložio da se oni zatvore u „ privremene logore za nadzor“, do deportacije, i podsticao je etničko čišćenje. Julija Timošenko — bivša premijerka, titularna šefica Jacenjukove partije i drugoplasirana na predsedničkim izborima u maju — rekla je, kako bi, da može (ukrajinske Ruse)„istrebla atomskim oružjem“. „Sterilizacija“ je manje apokaliptičnim zvanični predlog za etničko čišćenje Ukrajine.

Suočeni sa takvim činjenicama, američki apologeti Kijeva su smislili još jedno opravdanje. Bilo koji neofašisti u Ukrajini, uveravaju nas, daleko su manje opasni od putinističkog „nesumnjivog fašizma“. Takve optužba ne zaslužuju ozbiljnu analizu. Koliko god da je Putin autoritaran, nema ničeg istinski fašističkog u njegovoj vladavini, politici, državnoj ideologiji ili ličnom ponašanju.

Zaista, izjednačavanje Putina sa Hitlerom, kao što su to učinili eminentni Amerikanci od Hilari Klinton i Zbignjeva Bžežinskog do DŽordža Vila, je još jedan primer kako naši pobornici novog haldnog rata bezobzirno nanose štetu nacionalnoj bezbednost SAD u vitalnim oblastima, gde je Putinova saradnja od suštinskog značaja. Tobožnji budući predsednici, koji daju takve izjave,teško mogu očekivati da će ih Putin, čiji je brat umro, a otac ranjen tokom  sovjetsko-nacističkog rata, srdačno prihvati. Štaviše, desetine miliona današnjih Rusa, čije su članove porodica ubili fašisti u tom ratu, smatraće ovo klevetanje svog popularnog predsednika svetogrđem, kao i zločine koje je počinio Kijev.

(Tekst je deo većeg članka koji je objavljen 2014 u američkom časopu The Nation.Stiven Koen (Stephen F. Cohen1938 – 2020) je bio jedan od najpoznatijih zapadnih sovjetologa i rusologa u poslednjih pola veka.

https://www.thenation.com/article/archive/silence-american-hawks-about-kievs-atrocities/ )

Sa engleskog preveo za NSPM Miroslav Samardžić