Crna Gora – sićušna zemlja koja prkosi Putinu

Rusija je pretrpela ozbiljan neuspeh na Balkanu, nakon što je poslednjih godina uspešno proširila svoj uticaj u regionu. Crna Gora – sićušna zemlja sa jedva 650 hiljada stanovnika, odobrila je svoje pristupanje NATO-u, uprkos neuspelim namerama Moskve, jednog od njenih istorijskih saveznika, da je održi neutralnom. Novi član pristupa klubu koji je pre manje od 20 godina bombardovao njegovu teritoriju tokom kosovskog rata. Radi se o jednom energičnom zatvaranju vrata prošlosti, u zemlji gde je još uvek prisutna ozlojeđenost iz poslednjeg evropskog sukoba.

Vojni doprinos Crne Gore svojim novim saveznicima nije impresivan – ima dve hiljade vojnika – mnogo manje delotvornih i ne mnogo bolje naoružanih od policije u jednom osrednjem španskom gradu. Ipak, sa kartom u ruci, vidi se, da reč je o majstorskom potezu. Alijansa će kontrolisati celokupnu jadransku obalu, od Slovenije do Grčke, što ima važne posledice za bezbednost na Mediteranu i na jugu Evrope. Pored toga, preuzima glavnu luku države – Kotor – za kojim Rusi odavno čeznu zbog njegovog privilegovanog položaja kada je reč o kontroli pomorskog saobraćaja.

Pokušaj državnog udara

Kako se i očekivalo, Rusija je izrazila žaljenje zbog odluke. Portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, rekla je, da se radi o ,,usiljenom ulasku“ koji skreće pažnju na političku i vojnu situaciju u Evropi. ,,Realizovan je bez uzimanja u obzir mišljenja građana“ požalila se. Ima i onih koji misle da je vlada Vladimira Putina pokušala da promeni kurs Crne Gore (13 hiljada kvadratnih kilometara) ne samo rečima. U novembru prošle godine, javni tužilac Milivoje Katnić je izjavio, da je privođenjem dvadesetak osoba sprečen pokušaj državnog udara koji je uključivao i likvidaciju premijera Mila Đukanovića.

Tužilac je tvrdio, da su dvojica ruskih nacionalista sve isplanirali, mada to ne dokazuje nužno i da je Moskva stajala iza onog što se dogodilo. Otkriće, bilo da je delimično ili sasvim pouzdano, pre je pokazalo nestabilnost zemlje.

Tim DŽuda tvrdi, da je odluka Crne Gore odgovar na potrebu da se osigura od stranog mešanja, u ovom slučaju Srbije, ne Rusije. Najugledniji analitičar za Balkan objašnjava telefonski, da dobar deo onih koji se protive ulasku u NATO jesu srpski nacionalisti, koji su se takođe protivili nezavisnosti 2006. godine. Ne žele da prođu kao u Ukrajini sa Rusijom. Upravo sada, Srbija nije pretnja za njih, ali ko zna šta će da bude za deset godina“, dodaje DŽuda.

Kako god, Rusija neće u potpunosti prekinuti svoje odnose sa Crnom Gorom. Rusima nije potrebna viza za ovu zemlju, i masovno letuju na njenim plažama, gde su naveliko investirali u nekretnine. Borha Laseras direktor madridske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations) smara, da se ruska strategija bazira na isticanju dekadencije Evrope, i podsticanju nesuglasica iz rata. Ali, ako se balkanski lideri odluče za pridruživanje Evropi, plan će se promeniti. „Rusi će nastaviti da održavaju važne veze sa elitama ovih zemalja, poput Crne Gore, i pokušaće da utiču u Evropi, iznutra, iz sistema, poput Trojanskog konja“, završava Laseras.

El Pais

Preveo sa španskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://internacional.elpais.com/internacional

/2017/05/01/actualidad/

1493668471_818005.html